https://sputnikportal.rs/20210825/sta-su-pasivne-kuce-i-na-koji-nacin-stede-energiju-1128842233.html
Шта су пасивне куће и на који начин штеде енергију
Шта су пасивне куће и на који начин штеде енергију
Sputnik Србија
Куће које штеде електричну енергију
2021-08-25T19:19+0200
2021-08-25T19:19+0200
2021-08-25T19:19+0200
екологија
економија
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/1b/1124734744_0:0:1921:1080_1920x0_80_0_0_26bbac5fdbd37d7bc13f58a9bf32eeed.jpg
Иако можда на прву лопту пасивне куће имају призвук револуционарне и иновативне грађевинске технике, њихова градња је започета осамдесетих година прошлог века у Немачкој. Ове куће не изгледају ништа другачије од других сличних стамбених објеката, а ипак имају много нижи негативан ефекат на животну средину због високе енергетске ефикасности, комфора и заштите од пропадања. Да ли нека кућа испуњава захтеве „пасивности“, одлучује институт Пасивхаус основан 1996. године који додељује одговарајуће сертификате.Темељи, зидови, кров, врата и прозори су саставни елементи пасивних објеката, али су они ипак произведени по различитим стандардима који обезбеђују мањи губитак енергије из простора. Томе доприноси и специфичан начин градње.Оно по чему се пасивне куће ипак значајно више разликују од обичних јесте што у њима нема радијатора или подног грејања. Загревање простора зими, али и хлађење лети је препуштено ваздуху из спољне средине који се, захваљујући систему вентилације, догрева или хлади у складу са потребама.Станари могу да очекују температуру око 20 степени Целзијуса зими и 26 степени Целзијуса лети без укључивања вентилатора или грејалице.Како би грађевина била сврстана међу пасивне, укупна годишња потрошња енергије за грејање, топлу воду и све кућне апарате не сме да прелази 120 квч по квадратном метру. Штавише, циљ пројектаната је да рачуне за електричну енергију у пасивним домаћинствима сведу готово на нулу.Како пасивне куће то постижу?Грађевину постављају према југу, бирају адекватну локацију, облик, распоред просторија. Затим одлучују о одговарајућој величини и распореду врата и прозора, имплементирају ефикасан систем припреме топле воде, бирају електронске апарате, ЛЕД расвету и садњу вегетације, предлажући евентуалну употребу алтернативних енергетских извора у пројекат попут мале соларне електране на крову објекта. Да би срећни дочекали месечне дажбине, власници пасивних породичних гнезда улажу и до 15 одсто више новца за конструисање овакве куће.Каже се да онај ко не плати на мосту, плаћа на ћуприји. С обзиром на то да они „плате“ већ на мосту, преко ћуприје прелазе готово џабе и инвестиција у „мостарину“ им се исплати након 7-8 година живота због малих режија и трошкова одржавања у пасивном домаћинству, преноси Национална географија.Прилику да добију епитет „пасивних“ објеката имају и зграде, болнице, вртићи, па чак и зоолошки вртови.Процењује се да стамбене јединице у Србији тренутно троше и до пет пута више енергије него оне у Европској унији. Пасивне куће су идеално средство за смањење енергије с обзиром на велику енергетску исцрпност српских домова. Први пасивни стамбени објекат у Београду подигнут је 2016. године у Сланцима и дело је архитекте Владимира Ловрића.
https://sputnikportal.rs/20210521/da-li-ce-eko-kuce-zaziveti-u-srbiji-1125416333.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
шта су пасивне куће и на који начин штеде енергију, архитектура, екологија, домаћинство
шта су пасивне куће и на који начин штеде енергију, архитектура, екологија, домаћинство
Шта су пасивне куће и на који начин штеде енергију
Циљ пројектаната је да рачуне за електричну енергију у пасивним домаћинствима сведу готово на нулу.
Иако можда на прву лопту пасивне куће имају призвук револуционарне и иновативне грађевинске технике, њихова градња је започета осамдесетих година прошлог века у Немачкој. Ове куће не изгледају ништа другачије од других сличних стамбених објеката, а ипак имају много нижи негативан ефекат на животну средину због високе енергетске ефикасности, комфора и заштите од пропадања. Да ли нека кућа испуњава захтеве „пасивности“, одлучује институт Пасивхаус основан 1996. године који додељује одговарајуће сертификате.
Темељи, зидови, кров, врата и прозори су саставни елементи пасивних објеката, али су они ипак произведени по различитим стандардима који обезбеђују мањи губитак енергије из простора. Томе доприноси и специфичан начин градње.
Оно по чему се пасивне куће ипак значајно више разликују од обичних јесте што у њима нема радијатора или подног грејања. Загревање простора зими, али и хлађење лети је препуштено ваздуху из спољне средине који се, захваљујући систему вентилације, догрева или хлади у складу са потребама.
Станари могу да очекују температуру око 20 степени Целзијуса зими и 26 степени Целзијуса лети без укључивања вентилатора или грејалице.
Како би грађевина била сврстана међу пасивне, укупна годишња потрошња енергије за грејање, топлу воду и све кућне апарате не сме да прелази 120 квч по квадратном метру.
Штавише, циљ пројектаната је да рачуне за електричну енергију у пасивним домаћинствима сведу готово на нулу.
Како пасивне куће то постижу?
Грађевину постављају према југу, бирају адекватну локацију, облик, распоред просторија. Затим одлучују о одговарајућој величини и распореду врата и прозора, имплементирају ефикасан систем припреме топле воде, бирају електронске апарате, ЛЕД расвету и садњу вегетације, предлажући евентуалну употребу алтернативних енергетских извора у пројекат попут мале соларне електране на крову објекта. Да би срећни дочекали месечне дажбине, власници пасивних породичних гнезда улажу и до 15 одсто више новца за конструисање овакве куће.
Каже се да онај ко не плати на мосту, плаћа на ћуприји. С обзиром на то да они „плате“ већ на мосту, преко ћуприје прелазе готово џабе и инвестиција у „мостарину“ им се исплати након 7-8 година живота због малих режија и трошкова одржавања у пасивном домаћинству,
преноси Национална географија.
Прилику да добију епитет „пасивних“ објеката имају и зграде, болнице, вртићи, па чак и зоолошки вртови.
Процењује се да стамбене јединице у Србији тренутно троше и до пет пута више енергије него оне у Европској унији. Пасивне куће су идеално средство за смањење енергије с обзиром на велику енергетску исцрпност српских домова. Први пасивни стамбени објекат у Београду подигнут је 2016. године у Сланцима и дело је архитекте Владимира Ловрића.
