Српкиња која је евакуисана из Кабула: Плашили смо се да нам не прикаче бомбу
20:12 27.08.2021 (Освежено: 20:30 27.08.2021)
© REUTERS / Australia's Department of Defenc
Пратите нас
Милка Дамјановић, Српкиња која је у Авганистану радила за италијанску хуманитарну организацију, испричала је како је изгледала евакуација из Кабула. Како је рекла, највећи страх јој је био да им не прикаче бомбу на аутомобил када су уз пратњу талибана (организација забрањена у Русији) кренули у базу УН.
Хуманитарна радница Милка Дамјановић рекла је за РТС да јој је јако тешко да се присећа детаља, али да је прошлог петка са својим тимом седела у кући у центру Кабула и покушавали су да пронађу начин да стигну до аеродрома.
„Петак је већ био дан када смо почели да наслућујемо да постоји могућност да одемо ка УН бази, али пре тога уопште нисмо знали начин“, казала је Дамјановићева и објаснила да су у петак током преподнева кренули пошто су чули да постоји могућност да се прође до аеродрома.
Нису имали никакво обезбеђење или пратњу и у сопственој режији одлучили су да крену ка аеродрому у Кабулу.
Двоје њених колега припадало је ризичним групама које би талибани могли да нападну, пошто би њих троје, како је навела, били баш видљиви на улицама Кабула, па су размишљали о одласку.
„Онда смо покушали аутомобилом да се довеземо до базе УН, међутим, тај неки шеф безбедности нас је зауставио. Били смо ухапшени и одведени смо у полицијску станицу. Мој највећи страх, из филмова, из предрасуда, из оних логичних страхова, био је да постоји могућност да вам неко прикачи неку експлозивну направу јер знају да идете у УН базу и онда смо се страшно бојали да нисмо носиоци тако нечег, пошто су нас увели унутра са аутомобилима, претресали, хтели да узму пасоше“, рекла је Дамјановићева.
Додала је да су им они ипак понудили пратњу до базе УН и објаснила да су у питању били припадници талибанске полиције.
„Они су нас буквално спровели до УН. На паркингу смо одмах прегледали аутомобил, све је било у реду. Аутомобил смо оставили на паркингу, ишли смо пешке и буквално су нас они спровели кроз све контролне тачке које су били на путу“, истакла је Милка Дамјановић.
Говорећи о пребацивању из базе УН до аеродрома, Дамјановићева је објаснила да је у тој бази било страних држављана и да је било јако тешко пребацити се до кабулског аеродрома, пошто су се све агенције УН повукле.
Милка Дамјановић је навела да су и поједини Авганистанци који су сарађивали са страним агенцијама покушавали да се евакуишу са људима са којима су радили, али да за њих није било места.
„Из сата у сат је свима нама постало јасније да је реч о сатима у којима ће нама бити отворен прозор да дођемо до аеродрома, поготову у том броју од 200 људи. То је јако велико умеће и желим да се захвалим Уницефовом тиму који нам је као преговарачки заштитнички тим омогућио да прођемо са талибанима до аеродрома, па из једне у другу војску, па у трећу, па четврту и стигнемо до авиона УН“, истакла је Дамјановићева.
На питање да ли је страховала за свој живот, Милка Дамјановић је одговорила да се плашила током пута до аеродрома, али да пре тога није.
„Били смо толико видљиви и толико смо их на неки начин... Не знам да ли се сећате када је било бомбардовање, али када видите да УН одлазе, одлази вам нека нада заштите. Тако да смо ми, док смо ишли тим великим булеваром, гледали становништво које нас је са огромном тугом и љутњом и разочарањем посматрало. То је било тако болно“, присетила се Милка Дамјановић.
Додала је да су приликом уласка на аеродром видели народ који је покушавао да уђе и да су их талибани оборили и пушкама задржавали на земљи, спречавајући их да се каче по аутомобилима који пролазе.
Јучерашњи бомбашки напади у близини аеродрома у Кабулу били су очекивани, али током евакуације није помишљала на тако нешто, каже Милка Дамјановић.
Објаснила је да се за радно место у Авганистану пријавила након искуства које је стекла у Сирији, а у Авганистану је провела три месеца пре евакуације.
У Авганистану је била ангажована као шеф мисије италијанске хуманитарне организације „Интерсос“, која се бави пружањем здравствених услуга и социјалном заштитом на недоступним теренима, али је навела да није путовала на удаљена места у Авганистану пошто странци немају могућност да се крећу на територијама које припадају талибанима.
Дамјановићева сматра да није у питању никаква инвазија талибана, већ да се у Авганистану одиграва једно унутрашње питање.
„То није нешто ван тог града, ван те земље. То је њихова култура. Шеријатски закон је њихов закон. Они га познају и признају. Већина њих га признаје, без обзира на то што би они волели да живе у Европи и Америци. То су закони које народ поштује“, истакла је Милка Дамјановић.
Додала је да осим свега тога, постоји још неки разлог за брзо преузимање власти, али да не зна одговор на то. Објаснила је да је војска била потцењена, да су обични војници били гладни и боси и да се чинило да нису знали за шта се боре.
