Како је Ердогану постао ближи Додик од Бакира
© Tanjug / SLOBODAN MILJEVIC
Пратите нас
У БиХ нема напретка када је у питању унутрашња стабилност, тако је угрожена регионална безбедност, па и економски развој. Због тога не чуди што су предлог српског члана Председништва БиХ Милорада Додика о укључивању Турске, Хрватске и Србије као посредника у разговоре о будућности БиХ прихватили и турски и хрватски председник.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган и хрватски председник Зоран Милановић прихватили су Додиков предлог о укључивању њихових земаља као посредника у преговоре два ентитета и три конститутивна народа о решавању судбинских питања везаних за будућност бивше југословенске републике.
Милановић је идеју прихватио, додуше, уз ограду да је Додиков предлог „добронамеран, али нереалан“ јер се око њега нису сложили друга два члана председништва, као ни најутицајнија политичка личност бошњачког политичког неба, председник СДА Бакир Изетбеговић, који одбија сваки разговор на тему реформи у БиХ.
Турска жели стабилну Босну
Турска, према речима Милоша Шолаје, професора на Факултету политичких наука у Бањалуци, има велики интерес да југоисток Европе буде стабилан, јер то је најшира копнена веза Турске са ЕУ. Са друге стране, за Хрватску је врло важна стабилност БиХ јер Хрвати су један од конститутивних народа ове државе.
31 Август 2021, 09:00
Говорећи о Ердогановим мотивима да подржи Додиков предлог, Шолајин колега, стручњак за међународне односе Жељко Будимир подсећа да Турска и ЕУ њеним појединим чланицама не деле исти поглед на светску политику.
„Ердоганов циљ је стабилизација, интерес је у томе да се Турска врати у БиХ као афирмативна сила која би помогла превазилажењу кризе. И у досадашњем понашању Турске, што на први поглед не изгледа тако, имате конструктивније понашање према свим странама у БиХ у протеклим кризама него што је то био случај са Западом који гура једну причу не обазирући се на интересе Срба и Хрвата, који се, а посебно Хрвати, налазе у мајоризованом положају“, објашњава Будимир.
Наш саговорник наводи да се током претходних криза, из изјава турских политичара није могло наслутити да се Анкара експлицитно залаже за промену Дејтонског споразума. Турска никада није била инволвирана у наметање одлука на основу бонских овлашћења. Иза одлука високог представника увек су стајали Вашингтон, Брисел или нека од других западних држава.
„Са Турском то није случај, иако је она у генералној политици пратила та решења која су се догађала увек на штету Републике Српске. Али, то ипак нису били њени процеси, то су били процеси које је она пратила“, напомиње Будимир.
Турска себе види као државу ван европског круга која би својим ауторитетом помогла превазилажењу кризе, чиме, између осталог, потврђује свој статус у међународном систему држава, додаје он.
Осим што су Хрвати конститутивни народ у БиХ, хрватска позиција у БиХ и ентитету ФБиХ су, према Будимировим речима изиграни.
„Хрвати нису више у прилици да кроз постојећи изборни закон бирају своје представнике у заједничким институцијама. Видели смо шта се десило на последњим изборима, када је бошњачким гласовима изабран хрватски члан Председништва, тако да је Милановићева изјава управо у том тону – да Хрватска треба да буде присутна у евентуалним разговорима о статусу Хрвата који у овом тренутку трпе можда и највећу штету од бошњачке политике, пошто се налазе у заједничком ентитету са Бошњацима“, сматра Будимир.
Изетбеговић не жели стабилност у БиХ
Мотиве Бакира Изетбеговића да одбије сваки разговор на тему будућности БиХ, Шолаја објашњава бошњачким националним циљева постављених крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века који се своде на централизацију и унитаризацију БиХ.
„Уколико би се десио дијалог који би БиХ поставио као стабилну земљу југоистока Европе, то би значило крај таквих политика и значило би дефинисање постојеће унутрашње структуре и односа у БиХ. Исти је разлог, што је апсолутно апсурдно, због чега Бакир Изетбеговић настоји да међународна заједница остане у БиХ као неко ко усмерава њене унутрашње и спољне политике и сваке друге односе“, истиче Шолаја.
Када би се, уз помоћ са стране, БиХ стабилизовала на основама унутрашње сагласности и договора, ова држава више би била окренута економском развоју и социјалној стабилизацији – до се то не деси, у БиХ ће стално тињати криза и Бакир Изетбеговић ће настојати да такво стање и даље користи за остваривање својих циљева, закључује он.
Да је бошњачки циљ унитаризација БиХ помиње и Будимир и додаје да бошњачка политичка елита тај циљ покушава да оствари путем наратива о грађанском друштву и демократизацији државе.
„Они очекују наметање решења у наредном периоду од човека који се представља као високи представник, нелегално и нелегитимно изабраног, и да на тај начин БиХ реформише свој устав и политички систем. То је јако опасно за БиХ. Дејтонски споразум је минимум за опстанак БиХ, а он се стално дерогира“, коментарише Будимир.
Предлог за посредовање Србије, Турске и Хрватске у разговорима о будућности БиХ, Милорад Додик изнео је након састанка чланова Председништва БиХ са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, који је прошле недеље посетио Сарајево.
