https://sputnikportal.rs/20210914/prevara-drustvene-mreze-phishing-fising-stefan-djuric-1129781774.html
Маскиране варалице у акцији: Нова превара на друштвеним мрежама прети и Србији
Маскиране варалице у акцији: Нова превара на друштвеним мрежама прети и Србији
Sputnik Србија
Нова превара могла би ускоро да заживи и у Србији. Иностране варалице отварају налоге на друштвеним мрежама и покушавају да лаковерним људима, који и сами желе... 14.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-14T18:51+0200
2021-09-14T18:51+0200
2021-09-14T18:40+0200
друштво
друштвене мреже
србија – друштво
друштво
фишинг превара
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/1d/1124500769_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_422f97d47df4835bdd3158dae847d383.jpg
Ако на социјалним платформама наиђете на видео-снимак у коме се сумњиви маскирани „инфлуенсер“ дичи тиме да је богат и виспрен преварант и у коме, користећи се сленгом, нуди пратиоцима да открије „своје“ начине за варање у приватном дописивању — пријавите налог друштвеној мрежи и тужилаштву за високотехнолошки криминал.Нова превара стиже у СрбијуТе варалице обично продају, на свој начин препричане, методе спровођења већ познатих сајбер-напада који се заснивају на социјалном инжењерингу, углавном „фишинга“. У њиховим понудама евентуално могу да се нађу и украдени лични подаци људи из целог света, којих су се домогли на „дарк вебу“, тј. „мрачном“ интернету и управо путем превара преко друштвених мрежа.Ипак, ма колико преваранти крили своја лица и „ај-пи“ адресе, на легалном делу интернета надлежнима је знатно лакше да открију њихове идентитете:„Њихове ‘ај-пи’ адресе су изложене, изложен је њихов идентитет. То је врло ризично објавити на ‘Снепчету’, ‘Инстаграму’ и другим платформама. Морали бисте да имате лажан налог. Међутим, друштвене мреже могу лако да открију да се ради о лажном налогу. Питање је колико је тај начин преваре, који је релативно нов, препознат од стране истражних органа и колико се њиме баве, али дефинитивно могу да им уђу у траг. За сада није стигло код нас, али верујем да ће убрзо стићи.“Шта продају варалицеПодсетимо, „фишинг“ напад је метода коју преваранти користе за илегално прикупљање личних података својих жртава. Своди се на слање имејлова у којима се примаоцем манипулише да открије своје податке — број личног документа, платне картице, телефона, адресу... Заснован је на социјалном инжењерингу и једноставније га је спровести него упад у базу података, због чега је најзаступљенији вид сајбер-напада.Подаци прикупљени „фишингом“ обично заврше као роба на илегалном тржишту „дарк веба“ и могу да се искористе за крађу идентитета или другу врсту злоупотребе.„То што се продаје на ‘дарк вебу’ раде криминалци. Ту не можете да очекујете фер-плеј нити да су ти подаци поуздани. Преваранти ће вам уз праве податке продати сијасет лажних, што откријете тек касније. То не можете знати унапред, а кад откријете, тад је већ готово. То сте платили, а не знате коме“, појашњава Куњадић.
https://sputnikportal.rs/20210810/nova-prevara-kruzi-srbijom-posta-upozorava-gradjane--budite-oprezni-1128340709.html
https://sputnikportal.rs/20210808/szo-bil-gejts-internet-prevara-stefan-djuric-1128293633.html
https://sputnikportal.rs/20210519/prevara-kruzi-srbijom-cuvajte-se-i-mejla-kojim-vam-traze-novac-1125403816.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
друштвене мреже, србија – друштво, друштво, фишинг превара
друштвене мреже, србија – друштво, друштво, фишинг превара
Маскиране варалице у акцији: Нова превара на друштвеним мрежама прети и Србији
Нова превара могла би ускоро да заживи и у Србији. Иностране варалице отварају налоге на друштвеним мрежама и покушавају да лаковерним људима, који и сами желе да постану преваранти, продају „своје“ методе за варање, скривајући притом својe идентитетe. Они заправо продају „маглу“, за шта могу да одговарају пред законом.
Ако на социјалним платформама наиђете на видео-снимак у коме се сумњиви маскирани „инфлуенсер“ дичи тиме да је богат и виспрен преварант и у коме, користећи се сленгом, нуди пратиоцима да открије „своје“ начине за варање у приватном дописивању — пријавите налог друштвеној мрежи и тужилаштву за високотехнолошки криминал.
Нова превара стиже у Србију
Те варалице обично продају, на свој начин препричане, методе спровођења већ познатих сајбер-напада који се заснивају на социјалном инжењерингу, углавном „фишинга“. У њиховим понудама евентуално могу да се нађу и украдени лични подаци људи из целог света, којих су се домогли на „дарк вебу“, тј. „мрачном“ интернету и управо путем превара преко друштвених мрежа.
„Иза тога се крије то да управо онај ко мисли да ће преко упутства постати преварант, постане жртва преваре. Полакоми се. Људи мисле да ће лако доћи до нечега, новца, летовања, зимовања... Вођени тиме, спремни су да плате 100 фунти курса, који ће их, наводно, увести у тај посао, што је бесмислено. Тиме постају жртве преваре. Њихови подаци постају компромитовани. Ако плате приступ тим курсевима, њихове картице су компромитоване, ту нема дилеме“, објашњава стручњак за сајбер-безбедност Горан Куњадић за „Спутњик“.
Ипак, ма колико преваранти крили своја лица и „ај-пи“ адресе, на легалном делу интернета надлежнима је знатно лакше да открију њихове идентитете:
„Њихове ‘ај-пи’ адресе су изложене, изложен је њихов идентитет. То је врло ризично објавити на ‘Снепчету’, ‘Инстаграму’ и другим платформама. Морали бисте да имате лажан налог. Међутим, друштвене мреже могу лако да открију да се ради о лажном налогу. Питање је колико је тај начин преваре, који је релативно нов, препознат од стране истражних органа и колико се њиме баве, али дефинитивно могу да им уђу у траг. За сада није стигло код нас, али верујем да ће убрзо стићи.“
Подсетимо, „фишинг“ напад је метода коју преваранти користе за илегално прикупљање личних података својих жртава. Своди се на слање имејлова у којима се примаоцем манипулише да открије своје податке — број личног документа, платне картице, телефона, адресу... Заснован је на социјалном инжењерингу и једноставније га је спровести него упад у базу података, због чега је најзаступљенији вид сајбер-напада.
Подаци прикупљени „фишингом“ обично заврше као роба на илегалном тржишту „дарк веба“ и могу да се искористе за крађу идентитета или другу врсту злоупотребе.
„То што се продаје на ‘дарк вебу’ раде криминалци. Ту не можете да очекујете фер-плеј нити да су ти подаци поуздани. Преваранти ће вам уз праве податке продати сијасет лажних, што откријете тек касније. То не можете знати унапред, а кад откријете, тад је већ готово. То сте платили, а не знате коме“, појашњава Куњадић.
