https://sputnikportal.rs/20210919/ugrozen-svetski-mir-nova-jalta-bi-raspodelila-interesne-sfere-medju-silama-video-1129960653.html
Угрожен светски мир: Нова Јалта би расподелила интересне сфере међу силама /видео/
Угрожен светски мир: Нова Јалта би расподелила интересне сфере међу силама /видео/
Sputnik Србија
Ново партнерство Аустралије, САД и Велике Британије није добра вест по и онако крхак светски мир. Спасоносно решење представљала би нова Јалта 2, која би... 19.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-19T22:30+0200
2021-09-19T22:30+0200
2021-12-15T15:34+0100
свет
свет
свет – политика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/13/1129961022_17:0:3658:2048_1920x0_80_0_0_3a0a647c207ed483e21bb2eba99bd2f7.jpg
Обамина администрација, подсећа наш саговорник, први пут у историји САД ставила је Далеки исток као приоритет, односно Индо-пацифички базен. У преводу, Америци је било потпуно јасно да ће основни такмац за победничко постоље бити Кина, те су полако своје снаге, средства, технику, технологију и савезнике почели да окрећу против Пекинга.Америка се овим новим партнерством ослања, каже Кајтез, на оне који су проверени савезници — Велику Британију, Аустралију и Нови Зеланд, дакле, на земље са енглеског говорног подручја.„Тај савез је најтврђе језгро онога што ће се појавити као прва борбена линија против Кине, односно тог Јужног кинеског мора, које свака од земаља која претендује на те територијалне воде зове на другачији начин,“ сматра он.Аустралија да размисли са киме се „хвата у коло”Једна од првих иницијатива новог савеза је да се помогне Аустралији да развије флоту нуклеарних подморница. Наш саговорник подсећа да су признате нуклеарне силе САД, Велика Британија, Француска, Руска Федерација и Кина. Ту су, додаје он, и Индија и Пакистан, али сви у свету знају да нуклеарне потенцијале имају Израел и Северна Кореја. У суштини, то је још увек релативно затворен и ексклузиван број земаља које имају нуклеарни потенцијал.Он подсећа да јако велика кинеска популација живи у Аустралији, тако да треба очекивати да ће и они бити укључени у та надметања. У том смислу, проширивање нуклеарним потенцијалом и укључивање Аустралије показује да се ратна реторика само подиже на ужасно опасан ниво, уверен је наш саговорник.Француска са Немачком оснива европске оружане снаге?На најаву новог савеза оштро је реаговала Француска, јер је Аустралија раније имала договор о подморницама с француском компанијом „Навал груп“ вредан 90 милијарди долара.Професор Кајтез указује на то да је остављање Француске по страни знак да САД, а Велика Британија поготово, немају поверења у Француску. Наглашава да треба имати у виду да је анимозитет између Лондона и Париза историјска чињеница.Међутим, сада после овог, не само дипломатског и војног, него пре свега економског и престижног шамара који је Француска добила и од којег се неће тако лако опоравити, а у питању је заиста огромна свота новца и огроман посао за француске компаније, Кајтез сматра да најмање што можемо да очекујемо јесте да се потенцира прича о том евро корпусу. Ипак, треба мало сачекати да видимо ко ће наследити Меркелову.„Питање је да ли ће то бити нека струја која је ближа том европском јединству и ближа Русима или ће победити можда струја која је опет за трансатлантски савез“, каже Кајтез.Jaлта 2 спасоносно решењеПоред Француске, због новог савеза огласила се и амбасада Кине у САД, која је поручила земљама-потписницама пакта да се ослободе менталитета Хладног рата и идеолошких предрасуда. Ову реакцију Кајтез оцењује као недвосмислено показивање да је Кина свесна своје нарасле моћи. То је мудра источњачка цивилизација која схвата да Тајван не може да оде од Кине и чека прилику да Тајван на овај или онај начин приђе матици.Ово ће бити још једна изгубљена америчка битка, додаје он, до оног тренутка док Вашингтон не схвати да Америка треба да им буде на првом месту. „Оно што се мени чини и многи аналитичари сматрају да би нека врста спасоносног решења била Јалта 2, која би у неких наредних 20 до 50 година довела до поделе тих интересних зона између три највеће силе — Америке, Русије и Кине и онда би се на неки начин свако позабавио својим двориштем и купили би, колоквијално речено, мир у следећих 30 до 50 година“, закључује Кајтез за Спутњик.
https://sputnikportal.rs/20210916/zabili-su-nam-noz-u-ledja-skandal-svetskih-razmera-zbog-dogovora-amerike-australije-i-britanije-1129865328.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
свет, свет – политика, анализе и мишљења
свет, свет – политика, анализе и мишљења
Угрожен светски мир: Нова Јалта би расподелила интересне сфере међу силама /видео/
22:30 19.09.2021 (Освежено: 15:34 15.12.2021) Ново партнерство Аустралије, САД и Велике Британије није добра вест по и онако крхак светски мир. Спасоносно решење представљала би нова Јалта 2, која би глобалну сцену поделила на три интересне сфере највећих светских сила, каже др Илија Кајтез са Факултета за међународну политику и безбедност.
Обамина администрација, подсећа наш саговорник, први пут у историји САД ставила је Далеки исток као приоритет, односно Индо-пацифички базен. У преводу, Америци је било потпуно јасно да ће основни такмац за победничко постоље бити Кина, те су полако своје снаге, средства, технику, технологију и савезнике почели да окрећу против Пекинга.
Америка се овим новим партнерством ослања, каже Кајтез, на оне који су проверени савезници — Велику Британију, Аустралију и Нови Зеланд, дакле, на земље са енглеског говорног подручја.
„Тај савез је најтврђе језгро онога што ће се појавити као прва борбена линија против Кине, односно тог Јужног кинеског мора, које свака од земаља која претендује на те територијалне воде зове на другачији начин,“ сматра он.
Аустралија да размисли са киме се „хвата у коло”
Једна од првих иницијатива новог савеза је да се помогне Аустралији да развије флоту нуклеарних подморница. Наш саговорник подсећа да су признате нуклеарне силе САД, Велика Британија, Француска, Руска Федерација и Кина. Ту су, додаје он, и Индија и Пакистан, али сви у свету знају да нуклеарне потенцијале имају Израел и Северна Кореја. У суштини, то је још увек релативно затворен и ексклузиван број земаља које имају нуклеарни потенцијал.
„Преседан са Аустралијом је јако лоша порука за светски мир, јер је то земља која је била на рубу света, није била у жижи било каквих геополитичких игара, а још мање надгорњавања или некаквих сукоба. Аустралијанци треба да размисле о томе у какво се коло хватају, али оно што сигурно није добра чињеница по њих, јесте да су се они супротставили једној тако великој Кини, која из дана у дан постаје све моћнија“, упозорава Кајтез.
Он подсећа да јако велика кинеска популација живи у Аустралији, тако да треба очекивати да ће и они бити укључени у та надметања. У том смислу, проширивање нуклеарним потенцијалом и укључивање Аустралије показује да се ратна реторика само подиже на ужасно опасан ниво, уверен је наш саговорник.
Француска са Немачком оснива европске оружане снаге?
На најаву новог савеза оштро је реаговала Француска, јер је Аустралија раније имала договор о подморницама с француском компанијом „Навал груп“ вредан 90 милијарди долара.
Професор Кајтез указује на то да је остављање Француске по страни знак да САД, а Велика Британија поготово, немају поверења у Француску. Наглашава да треба имати у виду да је анимозитет између Лондона и Париза историјска чињеница.
„Најдужи рат у историји света који је трајао 100 година водио се између Енглеске и Француске, тако да су ти анимозитети остали до данас. Треба очекивати с једне стране да ће Француска можда отићи још десније, у смислу кандидатуре Марин ле Пен, а с друге, ова издаја ће сигурно утицати на то да Француска с Немачком много снажније покуша да реализује већ давно најављени евро корпус, такозване европске оружане снаге или европску елитну јединицу од 5.000 војника, чије формирање су стопирале Америка и делимично Велика Британија“, оцењује наш саговорник.
Међутим, сада после овог, не само дипломатског и војног, него пре свега економског и престижног шамара који је Француска добила и од којег се неће тако лако опоравити, а у питању је заиста огромна свота новца и огроман посао за француске компаније, Кајтез сматра да најмање што можемо да очекујемо јесте да се потенцира прича о том евро корпусу. Ипак, треба мало сачекати да видимо ко ће наследити Меркелову.
„Питање је да ли ће то бити нека струја која је ближа том европском јединству и ближа Русима или ће победити можда струја која је опет за трансатлантски савез“, каже Кајтез.
Jaлта 2 спасоносно решење
Поред Француске, због новог савеза огласила се и амбасада Кине у САД, која је поручила земљама-потписницама пакта да се ослободе менталитета Хладног рата и идеолошких предрасуда. Ову реакцију Кајтез оцењује као недвосмислено показивање да је Кина свесна своје нарасле моћи. То је мудра источњачка цивилизација која схвата да Тајван не може да оде од Кине и чека прилику да Тајван на овај или онај начин приђе матици.
„Тајван готово нико није признао, а Американци покушавају наоружавањем да држе Кину подаље. Ипак, Кина жели да брани оно што је њено, тако да пре свега ратна морнарица постаје изузетно снажна. У перспективи Америка не може озбиљно да се супротстави Кини у њеном дворишту и поред великих савезника. На крају се испоставља да је Велика Британија далеко и да јој пада моћ од тренутка кад је изашла из ЕУ, а да Аустралија и поред тога што је континент, нема неке војничке ресурсе“, оцењује наш саговорник.
Ово ће бити још једна изгубљена америчка битка, додаје он, до оног тренутка док Вашингтон не схвати да Америка треба да им буде на првом месту. „Оно што се мени чини и многи аналитичари сматрају да би нека врста спасоносног решења била Јалта 2, која би у неких наредних 20 до 50 година довела до поделе тих интересних зона између три највеће силе — Америке, Русије и Кине и онда би се на неки начин свако позабавио својим двориштем и купили би, колоквијално речено, мир у следећих 30 до 50 година“, закључује Кајтез за Спутњик.
