https://sputnikportal.rs/20210922/temelji-dejtonske-bosne-i-hercegovine-uzdrmani-danas-u-njujorku-1130069529.html
Темељи дејтонске Босне и Херцеговине уздрмани данас у Њујорку
Темељи дејтонске Босне и Херцеговине уздрмани данас у Њујорку
Sputnik Србија
Наступ председавајућег Председништва БиХ Жељка Комшића на Генералној скупштини УН, упркос томе што међу члановима највишег тела БиХ није постигнута сагласност, неће оставити међународне последице. То је чин политичког беса и неприлагођености поступцима по којима ради Председништво БиХ. Такав наступ и ставови урушавају темеље БиХ.
2021-09-22T16:56+0200
2021-09-22T16:56+0200
2021-09-23T15:34+0200
регион
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112090/34/1120903419_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_582d9f1072923c801233134b904aa151.jpg
Упркос упозорењима да Комшић у Њујорку не представља БиХ и да се тамо налази у приватној посети, хрватски представник у највишем политичком телу ове земље ипак ће се обратити Генералној скупштини УН.Комшићев иступ — шлаг на торти кризе у БиХА о томе шта ће говорити, може се, према речима професора Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Радомира Лукића, претпоставити полазећи од његових ранијих изјава, као и од његових људског и политичког карактера.Такав Комшићев иступ, наставља наш саговорник, створиће низ проблема, пре свега на унутрашњеполитичком плану.„С друге стране, постоје норме које одузимају свако дејство и сваки значај таквом Комшићевом иступању, који нису договорени, усаглашени и као такви утврђени у Председништву које је задужено да води спољну политику“, објашњава он.Због Комшићевог иступа, Лукић предвиђа да ће у функционисању заједничких органа БиХ запасти у нове проблеме.Решење кризе — повлачење Инцкове одлукеПоследице наметања измена Кривичног закона од стране бившег високог представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка већ су почеле да се осећају. Из Министарства одбране БиХ најављују да је доведено у питање све — од плата војницима, официрима и особљу Министарства, до куповине хране и огрева за касарне.Док Комшић седи у Њујорку и чека да се обрати светским државницима, представник Бошњака у Председништву Шефик Џаферовић подршку тражи од америчког амбасадора, а позив на престанак бојкота рада заједничких институција позива и представник ЕУ у БиХ.Све очи упрте су у Кристијана Шмита, кога Република Српска, уз Русију и Кину, сматра нелегитимним високим представником. Заступник Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Шемсудин Мехмедовић, на пример, прижељкује Шмитову реакцију против Републике Српске. Међутим, Шмит је након посете Београду отпутовао у Загреб, како би се срео са хрватским премијером Андрејом Пленковићем и са њим разговарао о изменама изборног закона, које бошњачка политичка елита годинама не жели да спроведе.То што представници Републике Српске не учествују у раду два дома Парламентарне скупштине БиХ није прости хир, наводи Лукић — они то не чине због Инцковог наметања закона, простачког и нецивилизованог поступка, како га назива.Гутереш не чује упозорењаСрпски представник у Председништву БиХ Милорад Додик два пута је упозорио генералног секретара УН Антонија Гутереша да се Комшић у Њујорку налази у приватној посети и да нема овлашћење Председништва да представља БиХ на заседању Генералне скупштине УН.Комшић се ипак састао са Гутерешом и том приликом је оптужио Србију и Хрватску да на БиХ гледају као на „ратни плен“, а Републику Српску за блокаду институција. Такође се заложио за „грађанску БиХ“, игноришући чињеницу да је БиХ према Уставу конципирана као држава два ентитета и три конститутивна народа.Према мишљењу Милорада Додика, Гутереш је, омогућивши Комшићу да се обрати Генералној скупштини, допринео распаду БиХ и додао да је то „нечувени потез“.
https://sputnikportal.rs/20210921/dodik-ako-komsic-bude-govorio-u-un-generalni-sekretar-doprinece-raspadu-bih-1130049987.html
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
жељко комшић, уједињене нације, генерална скупштина ун, антонио гутереш, радомир лукић
жељко комшић, уједињене нације, генерална скупштина ун, антонио гутереш, радомир лукић
Темељи дејтонске Босне и Херцеговине уздрмани данас у Њујорку
16:56 22.09.2021 (Освежено: 15:34 23.09.2021) Наступ председавајућег Председништва БиХ Жељка Комшића на Генералној скупштини УН, упркос томе што међу члановима највишег тела БиХ није постигнута сагласност, неће оставити међународне последице. То је чин политичког беса и неприлагођености поступцима по којима ради Председништво БиХ. Такав наступ и ставови урушавају темеље БиХ.
Упркос упозорењима да Комшић у Њујорку не представља БиХ и да се тамо налази у приватној посети, хрватски представник у највишем политичком телу ове земље ипак ће се обратити Генералној скупштини УН.
Комшићев иступ — шлаг на торти кризе у БиХ
А о томе шта ће говорити, може се, према речима професора Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Радомира Лукића, претпоставити полазећи од његових ранијих изјава, као и од његових људског и политичког карактера.
„То је све оно што прича последњих неколико година и што није у интересу Срба и Републике Српске. Односно, окренуто је директно против њих, због његовог концепта наводне државе грађана, обезличених до те мере да се не питају ни о чему другом, осим о грађанском статусу“, наводи Лукић.
Такав Комшићев иступ, наставља наш саговорник, створиће низ проблема, пре свега на унутрашњеполитичком плану.
„Такав начин понашања и Комшићеви ставови нису ставови големог дела БиХ и њених становника и воде ка урушавању идеје и темеља на којима је постављена БиХ“, истиче Лукић и додаје да може да има разумевања генералног секретара УН Антонија Гутереша, који се, како каже, нашао у небраном грожђу, јер не може да забрани некоме ко се налази на позицији на којој се налази Комшић да се обрати Генералној скупштини.
„С друге стране, постоје норме које одузимају свако дејство и сваки значај таквом Комшићевом иступању, који нису договорени, усаглашени и као такви утврђени у Председништву које је задужено да води спољну политику“, објашњава он.
Због Комшићевог иступа, Лукић предвиђа да ће у функционисању заједничких органа БиХ запасти у нове проблеме.
„Не само због Комшића, али ово његово је дошло као шлаг на торту. Такви људи не би требало да буду у политици. Такви људи не би требало да другима насилно намећу ставове, већ да упорно траже заједничка решења, макар она била минимална“, тврди наш саговорник.
Решење кризе — повлачење Инцкове одлуке
Последице наметања измена Кривичног закона од стране бившег високог представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка већ су почеле да се осећају. Из Министарства одбране БиХ најављују да је доведено у питање све — од плата војницима, официрима и особљу Министарства, до куповине хране и огрева за касарне.
Док Комшић седи у Њујорку и чека да се обрати светским државницима, представник Бошњака у Председништву Шефик Џаферовић подршку тражи од америчког амбасадора, а позив на престанак бојкота рада заједничких институција позива и представник ЕУ у БиХ.
Све очи упрте су у Кристијана Шмита, кога Република Српска, уз Русију и Кину, сматра нелегитимним високим представником. Заступник Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Шемсудин Мехмедовић, на пример, прижељкује Шмитову реакцију против Републике Српске. Међутим, Шмит је након посете Београду отпутовао у Загреб, како би се срео са хрватским премијером Андрејом Пленковићем и са њим разговарао о изменама изборног закона, које бошњачка политичка елита годинама не жели да спроведе.
То што представници Републике Српске не учествују у раду два дома Парламентарне скупштине БиХ није прости хир, наводи Лукић — они то не чине због Инцковог наметања закона, простачког и нецивилизованог поступка, како га назива.
„Криза се може решити само деловањем онога ко је до кризе довео. До кризе је довела наметнута одлука високог представника и високи представник је дужан да је разреши. Није заиста праведно и поштено оптуживати Републику Српску да је извор кризе, већ од оних који су одлуку о изменама закона донели треба тражити да ту одлуку повуку и врате све у нормалне оквире“, закључује Лукић.
Гутереш не чује упозорења
Српски представник у Председништву БиХ Милорад Додик два пута је упозорио генералног секретара УН Антонија Гутереша да се Комшић у Њујорку налази у приватној посети и да нема овлашћење Председништва да представља БиХ на заседању Генералне скупштине УН.
Комшић се ипак састао са Гутерешом и том приликом је оптужио Србију и Хрватску да на БиХ гледају као на „ратни плен“, а Републику Српску за блокаду институција. Такође се заложио за „грађанску БиХ“, игноришући чињеницу да је БиХ према Уставу конципирана као држава два ентитета и три конститутивна народа.
Према мишљењу Милорада Додика, Гутереш је, омогућивши Комшићу да се обрати Генералној скупштини, допринео распаду БиХ и додао да је то „нечувени потез“.
