https://sputnikportal.rs/20210923/arkticka-venecija---ostrvo-od-betona-i-metala-otporno-na-sve-izazove-prirode-1130109525.html
Арктичка Венеција — острво од бетона и метала отпорно на све изазове природе
Арктичка Венеција — острво од бетона и метала отпорно на све изазове природе
Sputnik Србија
„Арктик је климатски веома сложен регион са пуно изазова и баријера у смислу применљивих технологија, па је потребно развити технологије, што би се рекло, од... 23.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-23T21:30+0200
2021-09-23T21:30+0200
2021-09-24T12:31+0200
русија
русија
арктик
русија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/17/1130109675_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_78b33555005565cb681f8dc2751abcad.jpg
„Све компаније које тренутно раде на Арктику, углавном покушавају да обаве истраживачке радове како би сагледали потенцијал и резерве угљоводоника у овом региону. Засад на дубоком гребену нема такве производње, тј. постоје одређена приобална подручја где се ради, као на пример Јамал“, наводи Резк.Он подсећа и на налазиште „Приразломноје“, у Баренцевом мору на 60 километара од обале, што је тренутно једини пројекат у Русији за производњу угљоводоника у леденом мору. Ово налазиште је откривено 1989. године и процењује се да има више од 79 милиона тона обновљивих резерви нафте.Прошле године овде је произведено 3,27 милиона тона нафте, а укупно је током индустријске експлоатације налазишта више од 15 милиона тона испоручено потрошачима.Специјално за развој овог нафтног поља створена је стационарна платформа отпорна на лед „Приразломнаја“, коју су још назвали „арктичка Венеција“. Ово острво од метала и бетона обезбеђује извођење свих технолошких операција: бушење, производњу, складиштење нафте, припрему и отправку готових производа. Платформа је направљена за рад у екстремним природним и климатским условима, испуњава најстроже безбедносне захтеве и може да издржи максимална оптерећења ледом. Садржи чак 23 објекта, чија се дужина повећава са развојем поља и укључивањем у развој подручја која су све удаљенија од производне платформе, а до краја ове године планирана је изградња још једне бушотине, што ће омогућити повећање стопа производње.„’Приразломнаја‘ се налази на платформи отпорној на лед, али можемо рећи да тамо дубина воде није велика. Наравно, било је доста изазова са тим пројектима, али они су их решили. Ипак, са технолошке тачке гледишта, нова фаза у развоју Арктика, која је у току последњих неколико година, подразумева одлазак на нове, веће дубине воде, што компликује, отежава рад, а самим тим захтева и потпуно нова решења и технологије“, оценио је Резк.Резк наводи да је и до сада створено много технологија, али напомиње да су потребне и нове технологије за бушење у арктичким условима, као и за максимално проширивање „прозора“ бушотина, а такође и за подводне комплексе који ће произведену нафту и гас допремати на обалу.„Наравно, потребна је и инфраструктура на копну која то мора примити, обрадити и даље транспортовати за експлоатацију. Све су то, наравно, велики изазови, а читава инфраструктура још није спремна“, сматра Резк.Резк је назначио „Гаспромњефт“ и „Росњефт“ као главне играче на Арктику и гиганте који су поодмакли у том правцу.„’Газпромњефт‘ већ ради на налазишту ’Приразломнаја‘, али ће наставити развој у зависности од доступности инфраструктуре, онога што се сада ствара у неким регионима, попут Мурманска и других, као и са јачањем ледоломачке флоте. Односно, има још много питања која треба решити како би се отворила и у потпуности успоставила ова производња“, оценио је Резк.Резк је напоменуо да је арктички гребен на удару америчких санкција, али да за извознике енергената нема баријера.Резк је учесник Међународне конференције о развоју руског Арктика, која се ове недеље одржава у Санкт Петербургу, а као експерт наступио је и на округлом столу на тему: „Међународна сарадња и проблеми развоја арктичког и далекоисточног гребена: унапређење регулаторног и правног оквира“.У оквиру форума одржавају се округли столови, дискусије и консултације, уз учешће руских и страних експерата из области енергетике, а такође и представници руских власти и компанија. Поред тога, одржава се и изложба на којој су представљени пројекти развоја нафтних и гасних налазишта на руском Арктику, као и опрема и технологије. Централно место на изложби заузима заједнички штанд петербуршких предузећа.
https://sputnikportal.rs/20210923/arktik-odredjuje-ekonomsku-i-politicku-strategiju-rusije-1130083405.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, арктик, русија – економија
русија, арктик, русија – економија
Арктичка Венеција — острво од бетона и метала отпорно на све изазове природе
21:30 23.09.2021 (Освежено: 12:31 24.09.2021) „Арктик је климатски веома сложен регион са пуно изазова и баријера у смислу применљивих технологија, па је потребно развити технологије, што би се рекло, од нуле. Технологије су још у фази развоја, у фази тестирања, каже за Спутњик Рамзи Резк, генерални директор компаније „Egydrill“ и експерт за нафту и гас.
„Све компаније које тренутно раде на Арктику, углавном покушавају да обаве истраживачке радове како би сагледали потенцијал и резерве угљоводоника у овом региону. Засад на дубоком гребену нема такве производње, тј. постоје одређена приобална подручја где се ради, као на пример Јамал“, наводи Резк.
Он подсећа и на налазиште „Приразломноје“, у Баренцевом мору на 60 километара од обале, што је тренутно једини пројекат у Русији за производњу угљоводоника у леденом мору. Ово налазиште је откривено 1989. године и процењује се да има више од 79 милиона тона обновљивих резерви нафте.
Прошле године овде је произведено 3,27 милиона тона нафте, а укупно је током индустријске експлоатације налазишта више од 15 милиона тона испоручено потрошачима.
Специјално за развој овог нафтног поља створена је стационарна платформа отпорна на лед „Приразломнаја“, коју су још назвали „арктичка Венеција“. Ово острво од метала и бетона обезбеђује извођење свих технолошких операција: бушење, производњу, складиштење нафте, припрему и отправку готових производа. Платформа је направљена за рад у екстремним природним и климатским условима, испуњава најстроже безбедносне захтеве и може да издржи максимална оптерећења ледом. Садржи чак 23 објекта, чија се дужина повећава са развојем поља и укључивањем у развој подручја која су све удаљенија од производне платформе, а до краја ове године планирана је изградња још једне бушотине, што ће омогућити повећање стопа производње.
„’Приразломнаја‘ се налази на платформи отпорној на лед, али можемо рећи да тамо дубина воде није велика. Наравно, било је доста изазова са тим пројектима, али они су их решили. Ипак, са технолошке тачке гледишта, нова фаза у развоју Арктика, која је у току последњих неколико година, подразумева одлазак на нове, веће дубине воде, што компликује, отежава рад, а самим тим захтева и потпуно нова решења и технологије“, оценио је Резк.
Резк наводи да је и до сада створено много технологија, али напомиње да су потребне и нове технологије за бушење у арктичким условима, као и за максимално проширивање „прозора“ бушотина, а такође и за подводне комплексе који ће произведену нафту и гас допремати на обалу.
„Наравно, потребна је и инфраструктура на копну која то мора примити, обрадити и даље транспортовати за експлоатацију. Све су то, наравно, велики изазови, а читава инфраструктура још није спремна“, сматра Резк.
Резк је назначио „Гаспромњефт“ и „Росњефт“ као главне играче на Арктику и гиганте који су поодмакли у том правцу.
„’Газпромњефт‘ већ ради на налазишту ’Приразломнаја‘, али ће наставити развој у зависности од доступности инфраструктуре, онога што се сада ствара у неким регионима, попут Мурманска и других, као и са јачањем ледоломачке флоте. Односно, има још много питања која треба решити како би се отворила и у потпуности успоставила ова производња“, оценио је Резк.
Резк је напоменуо да је арктички гребен на удару америчких санкција, али да за извознике енергената нема баријера.
Резк је учесник Међународне конференције о развоју руског Арктика, која се ове недеље одржава у Санкт Петербургу, а као експерт наступио је и на округлом столу на тему: „Међународна сарадња и проблеми развоја арктичког и далекоисточног гребена: унапређење регулаторног и правног оквира“.
У оквиру форума одржавају се округли столови, дискусије и консултације, уз учешће руских и страних експерата из области енергетике, а такође и представници руских власти и компанија. Поред тога, одржава се и изложба на којој су представљени пројекти развоја нафтних и гасних налазишта на руском Арктику, као и опрема и технологије. Централно место на изложби заузима заједнички штанд петербуршких предузећа.
