Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Протест адвоката – ко подрива правни, а ко економски поредак

© Depositphotos.com / BilliondigitalСудски чекић на великом броју докумената
Судски чекић на великом броју докумената - Sputnik Србија, 1920, 24.09.2021
Пратите нас
Данашњи протест адвоката због најновије одлуке Врховног касационог суда (ВКС) према којој банке не морају да образлажу шта чини трошкове обраде кредита, извесно је, неће променити виђење проблема две стране. Незадовољни адвокати кажу да је у питању подривање правног поретка, а банкари да би промена одлуке ВКС значила подривање економског система.
Извесно је и то да ће следеће недеље бити одржан састанак између представника Адвокатске коморе Србије и представника Већа Грађанског одељења Врховног касационог суда.

Различит начин протеста адвоката, незадовољство исто

Адвокат и члан Управног одбора Адвокатске коморе Београда, Драгослав Љубичановић каже за Спутњик да су адвокати протестовали на различите начине. На дан су обуставили рад, а један број њих се окупио испред Врховног касационог суда да изрази незадовољство најновијом одлуком. Има каже колега које се не слажу ни са једним , ни са другим начином испољавања незадовољства, али да такође сматрају да је став ВКС погрешан. Разлог је, како истиче, то што је најновија одлука ВКС у потпуној супротности одлуци истог тог суда из 2018. године.
„Они су сада рекли да банка није дужна да образложи на шта се односи трошак банке, ни како се дошло до његове висине. То значи да, иако се у пракси испоставило да тај трошак нема никакав основ, да је непостојећи, ми у судском поступку не можемо да доказујемо да он не постоји јер по овом новом ставу суда банка није дужна да га образлаже“, напомиње наш саговорник.
То је, како каже Љубичановић, супротно закону, супротно Уставу, супротно досадашњој судској пракси и супротно одлукама Уставног суда и одлукама Европског суда правде с којим би ми морали да се хармонизујемо.

Трећи покушај банкара

Саговорник Спутњика каже да је одлука ВКС у ствари трећи покушај банкара да испослују оно што нису успели у претходна два, изменама Закона о парничном поступку, као и да законодавна власт донесе аутентично тумачење закона. Он ово сматра покушајем уцене државе.
„ММФ је прво упутио ултиматум Србији и рекао да мора да се заустави прилив тужби и судских поступака против банака по овом основу, а онда је банкарски сектор исто изашао са уценом држави и народу када је рекао да ће поскупети кредити привреди и грађанима уколико се не заустави остваривање права грађана у поступцима против банака“, каже Љубичановић.
Налог ММФ- а који је крајем априла упућен Влади Србије да како зна и уме предузмe све могуће мере у циљу обуздавања растућег броја банкарских предмета није, како каже, никаква тајна, јер у тој институцији сматрају да су довољно моћни да то раде нескривено.

Позивање на судску праксу и Европски суд

Он, међутим, истиче да у Србији не постоји ниједна одлука Врховног касационог суда у корист банака и да су „све до једне у у корист грађана“. Истиче да су на истој линији и одлуке Уставног суда Србије, које штите грађане, али и одлуке Европског суда правде које су образложене ставом да не можете да наплатите нешто што нисте урадили, каже Љубичановић.
© Sputnik / Милош ЋурчинТрошкове обраде кредита, по одлуци Врховног касационог суда, банке неће морати да образлажу
Динари - Sputnik Србија, 1920, 24.09.2021
Трошкове обраде кредита, по одлуци Врховног касационог суда, банке неће морати да образлажу
Најновијим ставом ВКС, по мишљењу овог адвоката отварају се врата да се то питање преиспитује.
Према досадашњој пракси, у свим случајевима су донете пресуде у корист коринсика кредита. На територији Србије донето око 30.000 правноснажних пресуда.
На питање да прокоментарише протест адвоката због најновијег става ВКС, генерални секретар Удружења банака Србије, Владимир Васић за Спутњик каже да је Врховни касациони суд, овом допуном става из 2018. само потврдио оно што се по том питању дешава, како у нашем окружењу, тако и у ЕУ.

Од 2005. и код нас као у ЕУ

И он се, као и адвокати, позива на одлуку Европског суда правде која банкама дозвољено да наплаћују накнаде и подсећа да наша судска пракса мора да буде усклађена са европском.
Ако не постоји ниједна тужба против банака ни у једној земљи у окружењу или у ЕУ и само код нас постоји неразумевање закона, онда је проблем код нас, а не код њих, оцена је Васића.

„Изађите на сајт било које банке ЕУ, па и у Хрватској, видећете формулар где имате номиналну каматну стопу и трошкове – трошак накнаде, трошак обраде кредита, који год трошак и имате ефективну каматну стопу. И то добијете од било које банке, као и код нас. Ми од 2005. године, одлуком НБС, имамо исто то, то је транспонована директива ЕУ код нас“, истиче наш саговорник.

Од тада, прецизира он, потенцијални клијент од клијент од банке добија четири докумнта - понуду, предлог уговора, уговор и план отплате.

Адвокати не образлажу трошак

Клијенту су дакле, унапред јасно и недвосмислено показани трошкови, али је став ВКС од 2018. ишао на то да ти трошкови треба да буду и образложени. Сада је само разлика у томе што се не образлаже структура трошкова и њихова висина, додаје он и више констатује него што пита да ли адвокати, ако им је најнижа тарифа 100 евра, објашњавају колико се од тога односи на њихов интелектуални рад, колико је амортизација писаће машине, компјутера, учешће закупа простора, цене струје…
Он сматра да је ствар у томе што би у овом случају адвокати хтели да направе бизнис. И направили су га, додаје Васић, објашњавајући да када помножите 200.000 тужби са око 400 евра колико просечно узме адвокат, да је то око 80 милиона евра. Зар то није довољно да се боре за свој интерес, каже генерални секретар УБС.

Ко се бори за бизнис

На констатацију да адвокати кажу да се управо банкари боре за свој бизнис и то уз помоћ ММФ-а Васић одговара да је ММФ само упозоравао да се нађе решење за тај проблем.
„Сада изврћемо ситуацију и рекао бих да адвокати овде не брину бригу клијената него своју бригу. Када сад клијенти повуку 200.000 тужби, што не кажу – добро ајде да решимо ситуацију, ми нећемо клијентима наплатити – нико то ниједног тренутка није рекао“, каже Васић.
Каже да му је познато да поједини адвокати имају и пет до шест хиљада клијената, да су откупљивали потраживања клијената, а да сада по 200 клијената дневно зове Удружење банака након његовог става да неће тражити повраћај средстава код већ донетих решења.
Како објашњава, клијенти зову УБС јер не могу да дођу до адвоката које су овластили, јер су продали овлашћење. Има адвоката који су, како каже, уложили између 50 и 150 хиљада евра у откуп потраживања јер су били сигурни да ће добити на суду, каже Васић који у томе види подривање економског система.
Палата правде, - Sputnik Србија, 1920, 24.09.2021
СРБИЈА
Адвокати у Србији у штрајку
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала