00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Како је Фикрет Абдић постао митски Бабо — човек који и данас смета некоме у Сарајеву

© AP Photo / Darko BandicФикрет Абдић
Фикрет Абдић - Sputnik Србија, 1920, 30.09.2021
Пратите нас
После сваког хапшења или боравка у затвору, било то због финансијских малверзација или ратних злочина, Фикрет Абдић се увек славодобитно враћао у Велику Кладушу. Овај пут, одушевљење народа је изостало, јер и поред првобитне вести да је ухапшен, није напуштао свој завичај. Остао је у Кладуши и наставио да управља њоме као митски Бабо.
Сигурно је да нема тога између Триглава и Ђевђелије, а да макар једном у животу није чуо за Фикрета Абдића, ма када да се родио — пре или после распада СФРЈ. А када је етром медија широм бивше државе поново прострујала вест да је Бабо (многи га знају и по овом надимку) поново ухапшен, вероватно је било мало изненађених, јер за њега другачије и не може да буде.
Од 1987, када је избила афера „Агрокомерц“, у чијем је центру Абдић био, стално је на мети полиције, било због наводних финансијских малверзација, било због ратних злочина. Полиција је на Абдићевим вратима била и прошле године, када је ухапшен у акцији БиХ полиције под кодним називом „Мрежа“. Сада је дошла по потерници хрватске подружнице Интерпола. Абдић и његов син сумњиче се за склапање фиктивних уговора о зајму и споразума о преносу права власништва, а укупна штета износи око 267.000 евра.
Фикрет Абдић - Sputnik Србија, 1920, 18.06.2020
Ухапшен Фикрет Абдић /видео/
Међутим, како су медији известили, директор Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) Дарко Ћулум потврдио је да Абдић није лишен слободе, јер нема могућности његовог изручења Хрватској за кривична дела која му се стављају на терет.

Како је Бабо постао мит

У бившој Југославији, Босна и Херцеговина дала је два велика бизнисмена — Емерика Блума, оснивача гиганта „Енергоинвеста“ и Фикрета Абдића. Међутим, Абдић није само бизнисмен или политичар, он је постао митска личност, човек јединствене харизме која не бледи ни дан-данас. Био је и остао Бабо, отац љуте Цазинске крајине, која је пре него што се он прихватио подухвата званог „Агрокомерц“, била шампион неразвијености у Југославији и Европи. Пре њега, путеви у Цазинској крајини и Великој Кладуши били су неасфалтирани, у самој Кладуши било је свега три телевизора, а људи су умирали од болести које су у свим другим деловима Европе биле одавно искорењене.
Све то због Цазинске буне из 1950, када су се цазински сељаци побунили због принудног откупа. Била је то прва оружана побуна против југословенских социјалистичких власти која је запечатила судбину ове области, све до појаве Фикрета Абдића, који је ствари из основа променио. Под његовом управом, „Агрокомерц“ је имао 59 фабрика, које су годишње производиле 312.000 тона хране и 948 различитих прехрамбених производа. Ова фирма извозила је у 42 земље света у вредности од 98 милиона ондашњих долара годишње. „Агрокомерц“ је под Абдићевом управом постао највећи прехрамбени гигант у СФРЈ, а у Великој Кладуши време је почело да се рачуна на — пре и после Бабе.
Пре него што је „Агрокомерц“ постао „Агрокомерц“, била је то земљорадничка задруга са 27 запослених, да би на почетку распада СФРЈ „Агрокомерц“ имао 13.600 запослених и 9.000 коопераната.
У томе што је урадио за Цазинску крајину и лежи тајна Абдићеве харизме, каже бањалучки новинар Игор Гајић.
„Он је тај народ нахранио. То је био један од најзаосталијих крајева у СФРЈ и он је њима омогућио да имају за продавницу, да могу да одржавају имања. У томе је његова харизма. Он је народни човек“, каже Гајић.

Жртва борбе политичких кланова

Као и у сваком другом комунистичком систему и Абдић је имао политичке заштитнике, браћу Хамдију и Хакију Поздерац, потомке првог председника Извршног одбора АВНОЈ-а Нурије Поздерца. Пореклом из Цазинске крајине, ови високи републички и савезни функционери желели су, по узору на друге, да се одуже свом крају. Абдић и „Агрокомерц“ имали су њихову политичку и сваку другу заштиту. Међутим, у заштити браће Поздерац лежали су и корени првог Абдићевог пада.
Клан Поздераца био је у конфликту са другим босанскохерцеговачким кланом, кланом браће Диздаревић, Раифа и Нијаза. Тако су се кола приликом обарања клана Поздерац сломила на Абдићу — оптужен је за издавање меница без покрића у вредности од 400 милиона долара. Афера „Агрокомерц“ потресла је читаву бившу државу, с обзиром да су у њу умешане и неке банке. Абдић је ухапшен под оптужбом за „дело контрареволуционарног угрожавања друштвеног уређења СФРЈ“ по члану 114. Кривичног закона СФРЈ. На суђењу је данима износио одбрану тврдећи да није крив и да су „Агрокомерцови“ папири чисти.
Супротно од очекиваног, ефекат трогодишњег притвора Фикрета Абдића био је стварање митског јунака — о њему су писане књиге, а његов пријатељ, адвокат и биограф Хрвоје Шошић написао је три књиге, у којима је тврдио да је Абдић човек с божанским надахнућем и посланством.

Бели мерцедес уместо белог коња

Било како било, Бабо се из затвора у Кладушу вратио у белом мерцедесу (који је, ваљда, био замена за белог коња), дочекан као херој од стране целе Цазинске крајине.
Захваљујући суђењу у коме је представљен као жртва политичког обрачуна два клана, Абдићева популарност порасла је до таквих размера, да је на првим вишестраначким изборима у БиХ добио највише гласова. Због тога је, према правилима, требало да постане и председник Председништва те још увек југословенске републике. Међутим, уступио је то место Алији Изетбеговићу.
„Могуће је да је тада погрешио. Оно што је сигурно је да би све другачије изгледало да се Абдић прихватио тог места. Не би било рата, погинулих и свега осталог“, наводи Гајић.
Током рата одвојио се од СДА и главног тока муслиманске/бошњачке политике, створио Аутономну Покрајину Западну Босну, а након рата иселио се у Опатију. Одатле је упућен на служење двадесетогодишње казне због наводних ратних злочина, а из затвора је пуштен у марту 2012. И тада је његов повратак у Велику Кладушу био тријумфалан. Начелник општине Велика Кладуша постао је 2016. и до данас обавља ту дужност.
Када се упореди Абдићева популарност у Цазинској крајини са бројем покушаја да се поново одведе у затвор, не може, а да се не посумња да се иза свега крије намера да се Бабо, у недостатку других могућности, склони са политичке сцене. Иако је његов политички утицај ограничен на Велику Кладушу и околину, он је вероватно незгодан сведок, а судећи по енергији коју има упркос годинама, не може се рачунати на то да ће се ускоро повући из јавног живота.
Гајић каже да Абдић недвосмислено смета политичарима у Сарајеву, називајући најновије хапшење апсурдним.
„Он је Бабо и смета Бакиру Изетбеговићу и Жељку Комшићу. Никоме другоме не смета. Али, народ је увек на његовој страни“, оцењује Гајић.
За Бакира Изетбеговића, Фикрет Абдић је „ратни злочинац, истрошени политичар и старац“, како је једном изјавио. Међутим, за грађане Велике Кладуше он је био и остао Бабо. И нема сумње да би га тријумфално дочекали по повратку са суђења, да је 29. септембра ове године поново ухапшен.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала