Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Долазе са Хималаја да праве кваке у Србији: Домаће компаније принуђене да запошљавају стране раднике

© Sputnik / Миленко КовачевићГрадилиште у Београду
Градилиште у Београду - Sputnik Србија, 1920, 02.10.2021
Пратите нас
За посао у Србији више не конкуришу само наши назапослени суграђани. До њега покушавају да дођу и радници из далеких, махом сиромашнијих, држава од наше. Ових месеци су зато боровнице брали и Узбекистанци, кваке у Аранђеловцу ће ускоро правити Пакистанци и Индуси, а километре државних путева одавно већ граде Турци, Кинези, Албанци...
Само у првих пет месеци ове године у Србији је издато 5.000 радних дозвола страним држављанима. Сумња се да далеко већи број долази мимо евиденције и без потребних одобрења. Већина, када се изузме узак круг менаџера, у Србију долазе како би радили најједноставније послове за најниже плате. Наши радници, с друге стране, у још већем броју, одлазе у Европу, где могу да зараде и пет пута веће паре.
Аранђеловачка фирма „Стублина“ чека прве раднике из иностранства. За почетак стиже њих 25, а у процедури је још толико.
„Сада ћемо ангажовати 50 радника, а ускоро ћемо вероватно имати потребу да запослимо још толико“, каже Радован Милојевић, оснивач компаније.
„Долазе радници из Непала и Индије. Морали смо да ангажујемо агенцију да нам то обави. Са нашег бироа нисмо успели никога да запослимо. Дођу на неколико дана, ми организујемо обуку, а они се покупе и оду. Као да су на евиденцији само због бенефиција. Имамо озбиљан проблем са недостатком радне снаге. Ти радници су већ добили визе, вакцинисани су и чекамо проверу безбедносних служби. Ми тражимо раднике за тешке послове, прање подова, чишћење фабричког круга. Бавимо се и производњом и угоститељством. Договорено је да са странцима имамо 15 дана пробног периода. Обезбеђени су им стан и храна. Многе фирме из околине имају сличан проблем“, додаје он.
На градилиштима, па и оним за најважније државне пројекте, годинама су и странци. Према речима Саше Торлаковића, председника Синдиката радника грађевинарства, највише граде Турци, Индуси и Кинези.
„По мојим сазнањима, мало је уређенији долазак људи из Кине, док је веома црно тржиште међу радницима из Турске и Индије“, сматра Торлаковић.
„На 600 запослених, њих 150 има потребну документацију, а 450 нема ни пријаву боравка, нити радну дозволу. Радници из Кине су необучени, обављају чисто физички тешке послове, такви су се некад звали ‘кубикаши‘. Нестручни радници. Међу Турцима има добрих тесара. Има доста Албанаца, међу којима су солидни армирачи. Ови радници су снизили значајно цене рада. Индуси примају по 300 евра, а код куће може да заради од 50 до 100 долара. Одавде још успе да пошаље породици. А наши радници иду за већом зарадом у иностранство. Просечна плата је 54.000 динара. У Немачкој може да се заради четири и пет пута више. На тај начин нема опоравка домаће оперативе“, каже Торлаковић за Новости.
Од агенција, преко којих се страни радници ангажују, нисмо успели да чујемо детаље. Незванично, понуда је велика, али нису још сви послодавци спремни и да их ангажују. Не нуде се само „физикалци". Могуће је доћи и до образованих људи, пре свега инжењера.

Амер и Рус на њиви

Евиденција сезонских радника у пољопривреди открива и са којих све меридијана су у Србију дошли да зараде берући малине, купине, боровнице, орући, копајући... Од почетка 2019. године, од када се примењује пријава сезонаца, на српским ораницама је радио 81 радник из Узбекистана, њих 39 из Казахстана, 23 Украјинца. Да је било ангажованих и мимо евиденције открива веома мали број пријављених радника из суседства - свега два Македонца и један Црногорац. Дневницу су на нашим њивама зарадили и један Киргистанац, али и – Американац и Рус.
Берба малина - Sputnik Србија, 1920, 07.07.2021
Монголи, Индијци, Албанци: Ариљски малинари „увозе“ радну снагу за бербу
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала