https://sputnikportal.rs/20211002/sta-je-najvise-doprinelo-srpskom-bdp-u-1130356458.html
Шта је највише допринело српском БДП-у?
Шта је највише допринело српском БДП-у?
Sputnik Србија
Шта је највише допринело домаћем БДП-у прошле године?
2021-10-02T14:57+0200
2021-10-02T14:57+0200
2021-10-02T14:57+0200
србија
економија
србија
бдп
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/35/68/356877_0:223:4272:2626_1920x0_80_0_0_3a823b3920d4c2eac090161070106123.jpg
Са 11,3 процента следи трговина на велико и мало и поправке моторних возила, док је седам посто резултат сектора пословања некретнинама.„Грађевинарство практично откад корона бесни целом планетом, носи економију ове земље. Ми смо имали раст БДП-а у првом кварталу 20 одсто, у другом више од 17 одсто, а у септембру месецу смо имали највећу реализацију буџета у историји ове земље. Више од 300 милиона евра је Влада РС инвестирала у инфраструктуру ове земље. Сви ови ауто-путеви, брза железница, пловност Дунава, луке на Дунаву у које много инвестирамо - то су те стотине милиона евра које подижу економију и омогућавају раст плата и пензија, долазак страних инвеститора и да Србија буде на нивоу развоја земаља Средње Европе", рекао је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ) Томислав Момировић.МГСИ је реализовало 65 одсто укупног буџета, што је процентуално више него у 2020. години, када је 13. новембра реализација била 61 одсто, пише портал Каматица.Иначе, бруто домаћи производ Србије у 2020. години износио је 5.502 милијарде динара, што је 53,4 милијарде америчких долара, саопштио је данас Републички завод за статистику.Према доприносу БДП-у, после наведених, даље следе пољопривреда, шумарство и рударство са 6,3 посто, те сектор информисања и комуникација са 5,4 процента.Највећи реални раст бруто додате вредности (БДВ) по делатностима прошле године је остварио сектор информисања и комуникација – 8,6 посто, а следи сектор здравствене и социјалне заштите са 5,8 процената.Најзначајнији реални пад БДВ-а био је у сектору смештаја и исхране – 29,3 посто, а следе уметност, забава и рекреација са падом од 19,5 одсто.
https://sputnikportal.rs/20210916/mali-javni-dug-do-kraja-godine-ostaje-ispod-60-odsto-1129875414.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
шта је највише допринело домаћем бдп-у прошле године?
шта је највише допринело домаћем бдп-у прошле године?
Шта је највише допринело српском БДП-у?
Највећи допринос БДП-у Србије у 2020. години, од 13,3 посто, имао је сектор прерађивачке индустрије.
Са 11,3 процента следи трговина на велико и мало и поправке моторних возила, док је седам посто резултат сектора пословања некретнинама.
„Грађевинарство практично откад корона бесни целом планетом, носи економију ове земље. Ми смо имали раст БДП-а у првом кварталу 20 одсто, у другом више од 17 одсто, а у септембру месецу смо имали највећу реализацију буџета у историји ове земље. Више од 300 милиона евра је Влада РС инвестирала у инфраструктуру ове земље. Сви ови ауто-путеви, брза железница, пловност Дунава, луке на Дунаву у које много инвестирамо - то су те стотине милиона евра које подижу економију и омогућавају раст плата и пензија, долазак страних инвеститора и да Србија буде на нивоу развоја земаља Средње Европе", рекао је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ) Томислав Момировић.
МГСИ је реализовало 65 одсто укупног буџета, што је процентуално више него у 2020. години, када је 13. новембра реализација била 61 одсто,
пише портал Каматица.
„Само у септембру месецу смо имали реализацију из буџета у висини од 33 милијарде динара, што је 21 одсто целокупног годишњег буџета“, поручили су.
Иначе, бруто домаћи производ Србије у 2020. години износио је 5.502 милијарде динара, што је 53,4 милијарде америчких долара, саопштио је данас Републички завод за статистику.
Према доприносу БДП-у, после наведених, даље следе пољопривреда, шумарство и рударство са 6,3 посто, те сектор информисања и комуникација са 5,4 процента.
Највећи реални раст бруто додате вредности (БДВ) по делатностима прошле године је остварио сектор информисања и комуникација – 8,6 посто, а следи сектор здравствене и социјалне заштите са 5,8 процената.
Најзначајнији реални пад БДВ-а био је у сектору смештаја и исхране – 29,3 посто, а следе уметност, забава и рекреација са падом од 19,5 одсто.
