https://sputnikportal.rs/20211007/usteda-energije-i-topli-stanovi-sta-se-najvise-isplati-1130470097.html
Уштеда енергије и топли станови: Шта се највише исплати
Уштеда енергије и топли станови: Шта се највише исплати
Sputnik Србија
Сваке године грађани се прерачунавају која им је најјефтинија опција за грејање. Неки тврде да је најјефтиније грејати се на дрва, други да се улагање у... 07.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-07T09:27+0200
2021-10-07T09:27+0200
2021-10-07T09:27+0200
економија
економија
србија
енергетика
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/07/1130469936_0:103:1921:1183_1920x0_80_0_0_66d34a8a64c695a19a8c952db32cdaf4.jpg
Међутим, на уму би требало имати и да се због лоше столарије губи 25 одсто топлоте, кроз зидове без изолације нестане 35 одсто, а због неефикасног котла изгуби се чак 45 одсто топлоте.Када се све сабере Србија баца 40 одсто енергије више него земље у региону, а то је, како наводи РТС, као годишња производња термоелектране Костолац.Милош Бањац, професор Машинског факултета, изјавио је да просечно домаћинство у Србији отприлике заузима 60 квадратних метара стамбеног простора и троши око 9.000 киловат-сати енергије годишње.„То нас сврстава у ред водећих европских земаља по потрошњи, у зависности са ким се поредимо трошимо три до четири пута више енергије, свако домаћинство“, указао је Бањац.Како је навео, због тога имамо могућности да много тога и уштедимо, а најисплативије је замена столарије, врата и прозора, односно изоловањем објеката.Национални пројекат који финансирају Република и локална самоуправа — надокнада половине трошкова за замену столарије, нове изолације и котлова — могла би да промени статистику.„За стан од 60 квадрата, који има десет квадратних метара столарије које је потребно заменити, а просечна цена од 14.000 динара — инвестиција је 140.000. Држава, јединица локалне самоуправе учествује са 50 одсто, а инвестиција за грађане би била 70.000 динара. Ако грађанин тај стан догрева или греје на струју, он ће годишње уштедети око 40.000 до 50.000 динара, што значи да ће своју инвестицију вратити у року од две до три године“, рекао је Милан Мацура, помоћник министра енергетике, задужен за енергетску ефикасност.У пилот-пројекту учествује 67 локалних самоуправа. У Београду је у уторак расписан јавни позив за фирме које ће изводити радове. Ко ће обављати тај посао знаће се за две недеље.После тога следи позив грађанима. План је, како наводе у Министарству енергетике, да се сваке године обезбеди 150 милиона евра за замену столарије, израду фасаде и замену котлова за грејање.
https://sputnikportal.rs/20210915/svaki-deseti-krov-u-srbiji-bice-pokriven-solarnim-panelima-1129844697.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
како загрејати стан, грејање у становима, србија, грејање, енергија, уштеда, струја, дрва, угаљ, столарија, kako zagrejati stan, grejanje u stanovima, srbija, grejanje, energija, ušteda, struja, drva, ugalj, stolarija
како загрејати стан, грејање у становима, србија, грејање, енергија, уштеда, струја, дрва, угаљ, столарија, kako zagrejati stan, grejanje u stanovima, srbija, grejanje, energija, ušteda, struja, drva, ugalj, stolarija
Уштеда енергије и топли станови: Шта се највише исплати
Сваке године грађани се прерачунавају која им је најјефтинија опција за грејање. Неки тврде да је најјефтиније грејати се на дрва, други да се улагање у котлове на пелет брзо исплати, а трећи и даље мисле да је струја најисплативије решење.
Међутим, на уму би требало имати и да се због лоше столарије губи 25 одсто топлоте, кроз зидове без изолације нестане 35 одсто, а због неефикасног котла изгуби се чак 45 одсто топлоте.
Када се све сабере Србија баца 40 одсто енергије више него земље у региону, а то је, како
наводи РТС, као годишња производња термоелектране Костолац.
Милош Бањац, професор Машинског факултета, изјавио је да просечно домаћинство у Србији отприлике заузима 60 квадратних метара стамбеног простора и троши око 9.000 киловат-сати енергије годишње.
„То нас сврстава у ред водећих европских земаља по потрошњи, у зависности са ким се поредимо трошимо три до четири пута више енергије, свако домаћинство“, указао је Бањац.
Како је навео, због тога имамо могућности да много тога и уштедимо, а најисплативије је замена столарије, врата и прозора, односно изоловањем објеката.
„На тај начин могуће су уштеде, мерено на већем броју објеката да се оствари до 40 одсто уштеда енергије“, истакао је Бањац.
Национални пројекат који финансирају Република и локална самоуправа — надокнада половине трошкова за замену столарије, нове изолације и котлова — могла би да промени статистику.
„За стан од 60 квадрата, који има десет квадратних метара
столарије које је потребно заменити, а просечна цена од 14.000 динара — инвестиција је 140.000. Држава, јединица локалне самоуправе учествује са 50 одсто, а инвестиција за грађане би била 70.000 динара. Ако грађанин тај стан догрева или греје на струју, он ће годишње уштедети око 40.000 до 50.000 динара, што значи да ће своју инвестицију вратити у року од две до три године“, рекао је Милан Мацура, помоћник министра енергетике, задужен за енергетску ефикасност.
У пилот-пројекту учествује 67 локалних самоуправа. У Београду је у уторак расписан јавни позив за фирме које ће изводити радове. Ко ће обављати тај посао знаће се за две недеље.
После тога следи позив грађанима. План је, како наводе у Министарству енергетике, да се сваке године обезбеди 150 милиона евра за замену столарије, израду фасаде и замену котлова за грејање.
Све о домаћој и светској економији
