Јесен преломних одлука: Додиков план за повратак надлежности Српске
21:19 08.10.2021 (Освежено: 22:01 08.10.2021)
© Sputnik / Александар Милачић
Пратите нас
Члан Председништва БиХ Милорад Додик најавио је да ће до краја октобра, најкасније у првој седмици новембра, РС ући у процес доношења одлука у Народној скупштини РС о повлачењу сагласности на војску и остале надлежности у заједничким институцијама што је, по речима саговорника Спутњика, правно утемељено, али је питање да ли је политички изводљиво.
Република Српска ће одлукама које је најавио Додик покушати да врати надлежности које јој по изворном Дејтону припадају, а за које је својевремено дала сагласност да се пренесу на заједничке институције БиХ, али и надлежности које су јој одузели бивши високи представници. Да ли је то пут ка самосталности од БИХ или покушај да поврати самосталност унутар БиХ ниједан од наших саговорника није могао да да прецизан одговор.
Прецизан одговор не постоји
Професор права из Бањалуке Милош Шолаја напомиње да постоји превише правних рупа због чега нема конкретног одговора о на питање о повраћају одузетих или пренетих надлежности.
„Успостављање јединственог система одбране је спроведено на основу реформе одбране коју је успоставила међународна заједница 2003. и од 1. јануара 2007 тај систем практично функционише као јединствена војска. До тога је дошло потписивањем уговора између ентитета што је Дејтон и предвидео, међутим у суштини нема прецизног одговора како да се ентитети понашају уколико не желе да имају јединствени систем одбране или институције,“ каже Шолаја.
Дејтонски мировни споразум, додаје Шолаја, у војним анексима 1А и 1Б а и самим Уставом БиХ предвиђа постојање две војске - војске РС и Војске Федерације.
„Ако Скупштина РС донесе одлуку да се постојећи уговор о заједничким органима раскине то ће наићи не само на противљење већ и на осуду у међународној заједници, иако је то по изворном Дејтонском мировном споразуму,“ напомиње Шолаја.
Дејтон изнад свих закона
Професор уставног права Матеј Савић каже да по логици ствари, с обзиром да је РС била учесник у потписивању преноса неких надлежности на заједничке институције, она има право да разматра питање статуса било које пренете надлежности на заједничке институције.
„У Уставу БиХ у нормативном смислу немамо дефинисану одбрану на нивоу БиХ. Једино што постоји је закон на том нивоу који регулише та питања. С друге стране Дејтонски споразум је изнад тог закона јер БиХ почива на Анексу 4 који се сматра Уставом БиХ. Дакле, темељ је целокупне егзистенције после 1995. године. Сличан је модалитет и са осталим пренесеним надлежностима на ниво БиХ,“ објашњава Савић.
Другим речима, РС не би требало нико да да сагласност или потврду да је њена одлука коју би Народна Скупштина РС донела о враћању надлежности - правно валидна.
„Ми инсистирамо да се вратимо на изворни Дејтон, да се примењује Устав односно да се слово Дејтона стави на прво место а не дух или нека тумачења која су уследила касније,“ каже он.
Процедура која би довела до нове одлуке у РС уследила би прво поништавањем одлуке која је претходно донета о преносу надлежности на заједничке институције, па тек онда усвајањем одлуке о повратку тих надлежности.
„У том случају Закон о заједничкој одбрани који је донет на нивоу БиХ морао би се или мењати, или ставити ван снаге после одлуке Парламента РС у Парламентарној скупштини БиХ. Али, с друге стране, РС као страна у поступку има могућност да разматра сва питања која су пренета на ниво БиХ,“ додаје наш саговорник.
Очекивати политичку блокаду
Политиколог Владе Симовић напомиње да је Дејтонски мировни споразум акт на коме почива БиХ и који је у свом изворном стању оставио могућност да се редефинишу надлежности ентитета.
„И у самом споразуму пише шта може бити ентитетски а шта државно. Међутим, сваке измене Устава БиХ би морале да подразумевају политички консензус и он би морао да прође кроз парламентарну процедуру. Имали смо немали број аката које су наметнули инострани представници који су битно изменили одређене области Дејтона у надлежностима РС и који су довели до политичких напетости,“ подсећа он.
Симовић сматра да актери који долазе са стране, ван БиХ, и даље праве озбиљне проблеме на том простору.
„Имамо право на повлачење пристанка на све што смо потписали али да ли је то политички оствариво на терену и прихватљиво зависи од низа околности и притисака иностраних актера,“ сматра он.
Шта је све најавио Додик
Додик је најавио и да ће се ићи за тим да се повуче сагласност не само за војску, већ и за индиректне порезе који по Уставу БиХ припадају Републици Српској, чак и за границе, односно да управљање границама на простору Републике Српске припада њој, а не БиХ. Додао је и да је Високо судско и тужилачко веће измишљено као место одлуке и именовања свих судија у БиХ, а да ће РС вратити и те ингеренције у надлежност правосуђа Републике Српске. По његовим речима, биће укинут и забрањен рад СИПА на простору Републике Српске, као и рад ОСА на простору РС-а. Сви наметнути закони ће бити одбачени које је било који високи представник донео. Додик је рекао и да ће наметнуо Веће народа Републици Српској, које није предвиђено Дејтоном ни Уставом БиХ бити укинуто на територији РС.
