https://sputnikportal.rs/20211010/nasledje-nesvrstanih-podrska-srbiji-u-borbi-protiv-separatizma-na-kim-1130538416.html
Наслеђе несврстаних: Подршка Србији у борби против сепаратизма на КиМ
Наслеђе несврстаних: Подршка Србији у борби против сепаратизма на КиМ
Sputnik Србија
Београдска конференција Покрета несврстаних 1961. године симбол је свих веза које је наша земља пре и после тога изградила са бројним земљама Азије, Африке и... 10.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-10T17:59+0200
2021-10-10T17:59+0200
2021-10-10T17:59+0200
србија
јосип броз тито
покрет несврстаних
сфрј
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/05/1130426613_0:0:3085:1736_1920x0_80_0_0_b64c57418d23a5f1642a1277ae85d01f.jpg
Овако виши научни сарадник Института за новију историју Србије, Јован Чавошки, уочи обележавања шест деценија од величанствене конференције Покрета несврстаних у Београду, гледа на повезаност чињенице да је СФРЈ била један од идејних твораца и оснивача овог покрета и тога да велики број чланица овог тела није признао такозвану независност јужне српске покрајине, што је допринело томе да такозвано Косово и даље нема столицу у Уједињеним нацијама.„Истовремено мислим да све оно што смо сви заједно баштинили у оквиру Покрета несврстаних, а то су принципи слободе, независности, суверености, једнакости и територијалног интегритета, јесу принципи који нас, без обзира чак и на те билатералне везе, снажно повезују и утичу на то да те земље, чак и из угла сопствених државних интереса, сигурно желе да дају предност очувању територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије, а тиме чувају и сопствени територијални интегритет и суверенитет“, оцењује Чавошки.Наслеђе несврстанихИдејним творцима Покрета несврстаних сматрају се председници СФРЈ Јосип Броз Тито, Египта (у то време Уједињене Арапске Републике) – Гамал Абдел Насер, Гане – Кваме Нкрумах и Индонезије – Сукарно, као и први премијер Индије Џавахарлал Нехру.Прва конференција покрета одржана је на нивоу шефова држава или влада, а у Београд су те 1961. дошли представници 25 тадашњих несврстаних земаља, три државе посматрача, али и више ослободилачких покрета, партија и организација.„Сам Покрет несврстаних као једна заокружена, међународна, устројена организација није настао на првом самиту у Београду, већ тек на трећем самиту у престоници Замбије 1970. године. Цео процес је институционално заокружен на наредном, четвртом самиту у Алжиру три године касније, када је створен Координациони биро који је преузео извршну улогу у свакодневном функционисању покрета. Али, 1961. године у Београду се, пред очима читавог света, почела обликовати једна нова појава у светској политици коју је предводила СФРЈ, а која је омогућила организовано деловање трећине човечанства у његовој посвећеној борби за један другачији свет, свет који не би био само у служби великих сила и моћних блокова, већ би узимао у обзир и интересе малих земаља и свима би, у једном стабилнијем међународном окружењу, давао једнаке шансе да очувају сопствену независност и постигну економски развој и просперитет“, указује Чавошки.Стога је датум одржавања прве конференције, уверен је саговорник Спутњика, датум који се мора свечано обележавати у историји наше земље, јер је то био тренутак када је Београд уистину био у центру светске политике.ДеколонизацијаУпитан које је то најзначајније наслеђе Покрета несврстаних у односу на данашњу ситуацију, Чавошки каже да је то, пре свега, снажно изграђена свест свих ванблоковских и земаља у развоју, упркос свим њиховим ранијим и тренутним изазовима и потешкоћама, да борба за слободу и независност не представља узалудан посао, док њихова способност за отпор великим силама и спремност за мултилатералну иницијативу и акцију, у својој суштини, никада нису ни изгубили на значају и актуелности.„Иако се можда некима чини да су се ондашњи циљеви покрета били тешко оствариви, нереални, можда чак и утопистички, то није било баш тако једноставно, а коначно није имало ни такву врсту реализације. Пре свега, у домену деколонизације сам покрет је успео да тај изузетно важан историјски процес током деценија Хладног рата доведе до потпуног краја и он се, у суштини, завршио стицањем независности Намибије од Јужне Африке 1990. године. И то је можда највећи допринос Покрета несврстаних што се тиче светске историје, историје глобалног југа и земаља у развоју“, примећује Чавошки.Како наводи, покрет је током тих деценија имао још један важан циљ, у домену прекомпоновања међународних економских односа, тачније односа између развијеног севера и неразвијеног југа, где је покрет успео, упркос потешкоћама, да у неку руку издејствује разне концесије од развијених земаља, а које су омогућиле, макар оним већим и динамичнијим несврстаним земљама, да постепено преокрену социо-економску ситуацију у сопствену корист, упркос дужничкој кризи која је 1980-их година нанела велику штету ефективности самог покрета.„Тиме су ипак створени предуслови да неке од земаља Покрета несврстаних почну све брже да се развијају и пристижу развијеније земље, постепено мењајући тај свеопшти међународни пејзаж коме смо и данас сведоци“, сматра наш саговорник.Нови центри моћиЗемље Азије, Африке и Латинске Америке са којима је у Покрету несврстаних некадашња СФРЈ изградила дубоке везе, данас играју све истакнутију међународну улогу, оцењује Јован Чавошки.„Управо та некадашња југословенска, несврстана политика представља продуктиван темељ на коме се могу и даље зидати и развијати билатералне и мултилатералне везе са тим, све значајнијим, делом света. Иако сам Покрет несврстаних данас више није онаква колективна сила каква је био током деценија Хладног рата, многе његове земље чланице појединачно, али и заједно представљају ипак нове центре моћи који су у успону у оквирима једне глобалне, историјске транзиције ка мултиполарном свету. Тиме је то постала и једна од централних светских позорница на којој и наша земља мора пронаћи своју, заслужену улогу“, каже Чавошки.Управо тиме што баштинимо богато историјско наслеђе београдске конференције и потоњег југословенског учешћа у самом Покрету несврстаних земаља, данас имамо значајну прилику да то убудуће искористимо зарад проналаска неког свог места под тим новим, глобалним сунцем које се полако рађа, наравно уколико умемо и паралелно стварајући и одређене институционалне предуслове, закључује саговорник Спутњика.У Београду се 11. и 12. октобра обележава 60-та годишњица прве конференције Покрета несврстаних земаља, а на дводневном самиту чији су домаћини Република Србија и Азербејџанска Република, која је и председавајућа покрета, очекује се присуство више од 80 делегација држава из свих делова света на високом нивоу, предвођене неколицином председника и премијера и око 40 министара спољних послова, као и више од 400 учесника.Скупови на врху Покрета несврстаних одржавају се редовно, сваке треће године, а сваке друге године се одржавају министарске конференције. Координациони биро, паралелно, констатмо заседа на амбасадорском, а понекад и на министарском нивоу, пре свега у Њујорку при Уједињеним нацијама.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
покрет несврстаних, сфрј, јосип броз тито, косово, србија
покрет несврстаних, сфрј, јосип броз тито, косово, србија
Наслеђе несврстаних: Подршка Србији у борби против сепаратизма на КиМ
Београдска конференција Покрета несврстаних 1961. године симбол је свих веза које је наша земља пре и после тога изградила са бројним земљама Азије, Африке и Латинске Америке, што је утицало да те државе у билатералним односима предност дају Србији и званичном Београду, а не било каквим сепаратистичким творевинама попут такозваног Косова.
Овако виши научни сарадник Института за новију историју Србије, Јован Чавошки, уочи обележавања шест деценија од величанствене конференције Покрета несврстаних у Београду, гледа на повезаност чињенице да је СФРЈ била један од идејних твораца и оснивача овог покрета и тога да велики број чланица овог тела није признао такозвану независност јужне српске покрајине, што је допринело томе да такозвано Косово и даље нема столицу у Уједињеним нацијама.
„Истовремено мислим да све оно што смо сви заједно баштинили у оквиру Покрета несврстаних, а то су принципи слободе, независности, суверености, једнакости и територијалног интегритета, јесу принципи који нас, без обзира чак и на те билатералне везе, снажно повезују и утичу на то да те земље, чак и из угла сопствених државних интереса, сигурно желе да дају предност очувању територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије, а тиме чувају и сопствени територијални интегритет и суверенитет“, оцењује Чавошки.
Идејним творцима Покрета несврстаних сматрају се председници СФРЈ Јосип Броз Тито, Египта (у то време Уједињене Арапске Републике) – Гамал Абдел Насер, Гане – Кваме Нкрумах и Индонезије – Сукарно, као и први премијер Индије Џавахарлал Нехру.
Прва конференција покрета одржана је на нивоу шефова држава или влада, а у Београд су те 1961. дошли представници 25 тадашњих несврстаних земаља, три државе посматрача, али и више ослободилачких покрета, партија и организација.
„Сам Покрет несврстаних као једна заокружена, међународна, устројена организација није настао на првом самиту у Београду, већ тек на трећем самиту у престоници Замбије 1970. године. Цео процес је институционално заокружен на наредном, четвртом самиту у Алжиру три године касније, када је створен Координациони биро који је преузео извршну улогу у свакодневном функционисању покрета. Али, 1961. године у Београду се, пред очима читавог света, почела обликовати једна нова појава у светској политици коју је предводила СФРЈ, а која је омогућила организовано деловање трећине човечанства у његовој посвећеној борби за један другачији свет, свет који не би био само у служби великих сила и моћних блокова, већ би узимао у обзир и интересе малих земаља и свима би, у једном стабилнијем међународном окружењу, давао једнаке шансе да очувају сопствену независност и постигну економски развој и просперитет“, указује Чавошки.
Стога је датум одржавања прве конференције, уверен је саговорник Спутњика, датум који се мора свечано обележавати у историји наше земље, јер је то био тренутак када је Београд уистину био у центру светске политике.
„Управо у том једном ширем, историјском контексту београдска конференција је играла улогу „камена међаша“, историјске прекретнице када се јасно профилисала једна глобална алтернатива, можемо рећи „трећи пут“ у светској политици, на тој глобалној ветрометини биполарног блоковског сукоба између совјетског и америчког блока, коју по први пут нису чиниле велике силе, већ мале и неразвијене земље. Оне су првенствено заговарале принципе борбе за мир, независност и једнакост свих народа, стављајући безбедносне, економске и развојне проблеме у сам центар светске политике и глобалног дијалога свих међународних фактора, посматрајући их не само као кључ сопственог даљег опстанка и напретка, већ као једно тежиште око кога би се у будућности могла променити сама суштина међународних односа“, примећује наш саговорник.
Упитан које је то најзначајније наслеђе Покрета несврстаних у односу на данашњу ситуацију, Чавошки каже да је то, пре свега, снажно изграђена свест свих ванблоковских и земаља у развоју, упркос свим њиховим ранијим и тренутним изазовима и потешкоћама, да борба за слободу и независност не представља узалудан посао, док њихова способност за отпор великим силама и спремност за мултилатералну иницијативу и акцију, у својој суштини, никада нису ни изгубили на значају и актуелности.
„Иако се можда некима чини да су се
ондашњи циљеви покрета били тешко оствариви, нереални, можда чак и утопистички, то није било баш тако једноставно, а коначно није имало ни такву врсту реализације. Пре свега, у домену деколонизације сам покрет је успео да тај изузетно важан историјски процес током деценија Хладног рата доведе до потпуног краја и он се, у суштини, завршио стицањем независности Намибије од Јужне Африке 1990. године. И то је можда највећи допринос Покрета несврстаних што се тиче светске историје, историје глобалног југа и земаља у развоју“, примећује Чавошки.
Како наводи, покрет је током тих деценија имао још један важан циљ, у домену прекомпоновања међународних економских односа, тачније односа између развијеног севера и неразвијеног југа, где је покрет успео, упркос потешкоћама, да у неку руку издејствује разне концесије од развијених земаља, а које су омогућиле, макар оним већим и динамичнијим несврстаним земљама, да постепено преокрену социо-економску ситуацију у сопствену корист, упркос дужничкој кризи која је 1980-их година нанела велику штету ефективности самог покрета.
„Тиме су ипак створени предуслови да неке од земаља Покрета несврстаних почну све брже да се развијају и пристижу развијеније земље, постепено мењајући тај свеопшти међународни пејзаж коме смо и данас сведоци“, сматра наш саговорник.
Земље Азије, Африке и Латинске Америке са којима је у Покрету несврстаних некадашња СФРЈ изградила дубоке везе, данас играју све истакнутију међународну улогу, оцењује Јован Чавошки.
„Управо та некадашња југословенска, несврстана политика представља продуктиван темељ на коме се могу и даље зидати и развијати билатералне и мултилатералне везе са тим, све значајнијим, делом света. Иако сам Покрет несврстаних данас више није онаква колективна сила каква је био током деценија Хладног рата, многе његове земље чланице појединачно, али и заједно представљају ипак нове центре моћи који су у успону у оквирима једне глобалне, историјске транзиције ка мултиполарном свету. Тиме је то постала и једна од централних светских позорница на којој и наша земља мора пронаћи своју, заслужену улогу“, каже Чавошки.
Управо тиме што баштинимо богато историјско наслеђе београдске конференције и потоњег југословенског учешћа у самом Покрету несврстаних земаља, данас имамо значајну прилику да то убудуће искористимо зарад проналаска неког свог места под тим новим, глобалним сунцем које се полако рађа, наравно уколико умемо и паралелно стварајући и одређене институционалне предуслове, закључује саговорник Спутњика.
У Београду се 11. и 12. октобра обележава
60-та годишњица прве конференције Покрета несврстаних земаља, а на дводневном самиту чији су домаћини Република Србија и Азербејџанска Република, која је и председавајућа покрета, очекује се присуство више од 80 делегација држава из свих делова света на високом нивоу, предвођене неколицином председника и премијера и око
40 министара спољних послова, као и више од 400 учесника.
Скупови на врху Покрета несврстаних одржавају се редовно, сваке треће године, а сваке друге године се одржавају министарске конференције. Координациони биро, паралелно, констатмо заседа на амбасадорском, а понекад и на министарском нивоу, пре свега у Њујорку при Уједињеним нацијама.
