https://sputnikportal.rs/20211014/reforma-nastave-pogubna-za-istorijsku-svest-ucenika-u-srbiji--upozoravajuca-peticija-studenata--1130652099.html

Реформа наставе погубна за историјску свест ученика у Србији — упозоравају студенти

Реформа наставе погубна за историјску свест ученика у Србији — упозоравају студенти

Sputnik Србија

Студенти историје Филозофског факултета у Нишу затражили су одржавање јавне дискусије о реформисаном плану наставе историје у гимназијама и средњим стручним... 14.10.2021, Sputnik Србија

2021-10-14T19:19+0200

2021-10-14T19:19+0200

2021-10-15T09:40+0200

друштво

студенти

србија – друштво

друштво

реформа наставе историје

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/05/1124778614_0:168:1921:1248_1920x0_80_0_0_4e226aa8bef81d092fc7b54e94ddda7c.jpg

Студенти историје Филозофског факултета у Нишу за реформу су сазнали преко петиције поднете средином ове године, којом се захтева хитно укидање реформисаног програма наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама, а о којој је „Спутњик“ раније писао.Студенти упозоравају на реформуАнализирањем плана и програма наставе студенти су уочили проблеме у њиховој структури и њиховом садржају. Они сматрају да је нова реформа, којом се хронолошки принцип учења замењује тематским, донета „преко ноћи“ и да је штетна по квалитет наставе.„То је изузетно комплексан и тежак принцип који захтева велико предзнање. Историја је наука о узроцима и последицама, а код тематског принципа узрочно-последична веза се потпуно губи. Деца скачу с теме на тему, без потпуног логичко-когнитивног повезивања градива као целине. То је највећи проблем тог принципа. Чак га ни ми на факултету не користимо“, предочава студент историје Филозофског факултета у Нишу Лазар Гоцић за „Спутњик“.Како каже, студенте посебно брине смањивање фонда часова историје у средњим стручним школама и циљ новог плана и програма — да ученици овладају појмовима, а не садржајем, односно чињеницама:„Ту се угрожава знање. Ако не знате чињенице, ако не улазите у детаље, историју не можете знати добро. Такође, у заједничком одговору Министарства просвете и Завода за унапређивање образовања и васпитања наводи се да је наставницима-предавачима сада дата слобода да самостално бирају распоред тема које ће предавати на часовима. Поставља се питање зашто су онда издати нови уџбеници, а родитељи приморани на додатни трошак ако ће наставници опет радити по старом, јер је немогуће направити другачији редослед од хронолошког.“Позив на дискусијуСтуденти истичу да у време доношења реформе није одржана темељна и свеобухватна јавна дискусија која укључује све квалификоване и кредибилне чиниоце, а без које, како напомињу, план и програм наставе историје не може да се донесе. Како додају, јавности се предочавају појединачна, нетранспарентна и нерелевантна истраживања у виду анкета у које немају поверење.Они зато позивају Министарство просвете, Завод за унапређивање образовања и васпитања и професоре историје да седну за сто и детаљно поразговарају о реформи наставе историје.Позив на дискусију досад су подржала 53 студента историје Филозофског факултета у Нишу, међу којима су и асистенти и истраживачи-приправници. Они су позвали и колеге с универзитета у Београду, Приштини и Новом Саду да им помогну да у наредних месец дана организују „онлајн“ панел дискусије и дебате о реформи, како би пружили пример разговора какав желе да виде.

https://sputnikportal.rs/20210820/kako-se-prijaviti-za-dodelu-novca-za-udzbenike-i-sta-je-potrebno-od-dokumenata-video-1128608979.html

https://sputnikportal.rs/20210630/beogradskim-osnovcima-tableti-i-besplatni-digitalni-udzbenici-nastavnicima-laptopi-1125789818.html

https://sputnikportal.rs/20210316/sokantan-udzbenik-decu-uce-musko-zensko-medjupol-1124852797.html

2021

Вести

sr_RS

реформа, настава, историја, студенти