Добио је надимак „нови шериф“, а за Спутњик каже: Све је кренуло из Русије
© Фото : ФИБА
Пратите нас
Данило Анђушић, српски кошаркаш који наступа за Монако, у интервјуу за Спутњик причао је о игрању у Кнежевини, сарадњи са Звезданом Митровићем и Мајк Џејмсом, али и о прошлости и занимањима ван терена.
Анђушић се после неколико година одсуства вратио у највиши елитни ранг европске кошарке, што му је и био циљ после најбоље сезоне у каријери.
Његове партије су импресивне на старту нове такмичарске године у Евролиги, због чега је од реномираног специјализованог портала Јурохупс добио симболичну титулу „новог шерифа у Евролиги“.
„Некадашњи играч Партизана први је стрелац екипе са просеком од 13,5 поена, уз сјајан проценат шута за три поена од 57 одсто. Изазива пажњу, баш као и његов нови тим“, наводи се у тексту.
👌 𝖡𝖺𝗇𝗀 𝗕𝗮𝗻𝗴 🎯@Djusa33 pic.twitter.com/dWM2XqC31M
— AS Monaco Basket (@ASMonaco_Basket) October 13, 2021
Српски бек претходне две такмичарске године играо је за француски Бург, а посебно импресиван био је у сезони 2020/21 у којој је како на индивидуалном, тако и на тимском плану био јако успешан.
„Неколико пута прошле сезоне сам напомињао да ми је главни циљ да на лето пређем у клуб који игра Евролигу. То ми је била највећа жеља и сматрао сам да сам у овом тренутку спреман за то. Наравно биле су разне опције, причало се о многим тимовима и различитим стварима, али када је дошла понуда Монака... Није била лака одлука, али у разговору са Звезданом Митровићем, када смо причали о мојој улози, како ме види у екипи, такође и амбиција клуба, организација, све ми се то свидело“, рекао је Анђушић на почетку разговора за Спутњик.
На челу стручног штаба клуба из Кнежевине налази се поменути црногорски стручњак ком је ово други мандат у Монаку, пошто је претходно у клубу био од 2015. до 2018.
У одлуци Анђушића да напусти Бург и пређе у Монако превагнуо је, како је већ рекао, разговор са тренером који му је до детаља предочио шта очекује од њега.
„Због тога сам донео релативно брзу одлуку, пошто сам већ крајем јуна потписао уговор. Нисам желео да чекам или да гледам друге опције, сматрао сам да је то најбоља ствар у овом тренутку за мене и верујем да ће се показати да нисам погрешио“, каже репрезентативац Србије.
Анђушић је претходне две сезоне био лидер и носилац Бурга, те му је било важно да и у наредном клубу има сличну улогу.
„Јесте, била је прича да ћу бити један од носиоца екипе. Најважније је да се направи прави тим и да се остварују резултати какви се очекују од екипе. У разговору са Звезданом сам схватио да ћу имати важну улогу у његовом систему, то је оно што ме је привукло да потпишем и дођем у Монако“.
Анђушић игра одлично на почетку сезоне, на премијери у Евролиги био је најефикаснији у победи против Панатинаикоса и види се да му прија систем црногорског тренера.
Један од разлога за добру игру је и одлична хемија међу кошаркашима, што се можда и најбоље видело у снимку у ком саиграчи цепају мајицу Данилу јер је постао отац.
Ту српску традицију поменуо је Француз Лео Вестерман који је провео неколико година играјући за Партизан, и он му је први поцепао један део мајице.
„Истина је да имамо добру хемију, што је једна од најважнијих ствари како би тим функционисао онако како треба. Сви су добри момци, сви се дружимо, сви су позитивни и гладни успеха. Немам никаквих замерки и верујем да ћемо бити још бољи како сезона буде одмицала. Имамо пар кошаркаша који су се прикључили пре две недеље, Мајк Џејмс и Вил Томас, али и они су се јако лепо уклопили и сви смо кликнули на прави начин“, истиче српски кошаркаш.
Управо је Мајк Џејмс најзвучније појачање Кнежева, кошаркаш који је претходне две године провео играјући за московски ЦСКА и кратко Бруклин Нетсе у НБА.
За Џејмс свашта може да се каже, а Анђушић сматра да се ради о предрасудама и да је у питању момак на месту.
„Многи људи имају предрасуде у вези њега због тих ствари које га прате у досадашњој каријери. Што се тиче кошарке не треба трошити речи, показује већ дуги низ година на ком нивоу игра. Један је од најбољих кошаркаша и стрелаца Евролиге. Његовим доласком наш тим изгледа још озбиљније и опасније за друге екипе“, каже Анђушић.
„Нормалан је момак, дружи се са свима, немам ништа лоше да кажем за њега. Сјајно се уклопио, лидер је екипе, одлично је прихваћен и за сада све функционише на прави начин“, додао је.
Долазак Американца растеретио је спољну линију Монака јер је пажња противничких одбрана углавном фокусирана на њега, те играчи попут Анђушића имају више простора.
„Доста је лакше. Увек ми је драго да такав један играч игра заједно са мном, он чини да сви поред њега постају бољи. Са њим смо, као што сам и рекао, много опаснији тим“.
Доласком Џејмса порасле су и амбиције клуба.
„У почетку је била прича да узмемо колико можемо. Знали смо да смо аутсајдери у Евролиги, али били смо спремни да се боримо и да покушамо да узмемо колико год победа до краја регуларног дела. Нису били постављени одређени циљеви, али сада са последњих неколико појачања, и са тимом који смо склопили, нико то није рекао наглас, али верујем да је свима у главама Топ 8 који није недостижан. Имамо квалитет да то и остваримо“, каже Анђушић.
„То је што се тиче Евролиге, да не заборавимо на шампионат Француске, сигурно да нам је један од циљева да узмемо титулу. Била би велика ствар када бисмо то успели, за клуб и за све нас јер би то била прва титула за Монако у Француској“, додао је.
Анђушић пре ове сезоне никада није сарађивао са Митровићем, и за Спутњик каже да му прија рад црногорског тренера.
„Доста је другачији од наше старомодне школе. Врхунски је тренер, то је много пута у каријери показао, а оно што ми се највише свиђа је то што са њим можеш да причаш о свим стварима. Што о кошарци, што о стварима ван кошарке. Оно што се дешава на терену зна да одвоји од тренутака када смо ван истог. То су ствари које значе за играче и могу да улију додатно самопоуздање, пошто можеш да се ослониш на њега у сваком тренутку. Имамо добар однос и мислим да генерално са свим играчима има добар однос. То га издваја од других, зна да извуче максимум и то су ми неки први утисци. Због тих ствари је лако радити с њим“, рекао је бивши кошаркаш, између осталог, Партизана.
Анђушића су Монаку препоручиле партије у Бургу. Провео је две године у клубу надомак Лиона и Женеве, и био је један од најзаслужнијих за историјске резултате клуба.
„До сада су то две кључне сезоне у мојој каријери. Такође и две најбоље, што на индивидуалном, што на тимском плану. Поред признања које сам добио и сјајних партија, правили смо историјске резултате. Први пут у историји пласирали смо се у Еврокуп, затим смо отишли у Топ 16 што нико није очекивао. У две године заредом били смо међу најбољих пет екипа у шампионату“, рекао је Анђушић.
Од организације, преко тренера, саиграча, града, све је било савршено за српског кошаркаша.
„Пронашао сам се у Бургу од првог тренутка када сам дошао. Сви у клубу су ме прихватили као свог, осећао сам се као код куће. Помогли су доста породици и мени. Олакшали су ми период адаптације. Могао сам само да се фокусирам на кошарку што ми је било јако битно. Сарађивао сам са Савом Вучевићем који ми је дао шансу и лидерску улогу, то ми је јако пријало, а то сам и тражио у том тренутку каријере“.
Анђушић додаје да му је најдраже што је клуб растао заједно уз њега, а поред тренера Сава Вучевића велику захвалност има и за његовог помоћника Бобана Савовића.
Анђушић има 30 година, налази се у форми живота, а да би могао да игра на елитном нивоу у Евролиги показао је још пре пет година када је у дресу руског клуба Парме Перм бележио сјајне партије.
„Истина је да је све кренуло од Парме. Тамо сам први пут добио лидерску улогу, показао сам да ми она прија и да могу да се носим са тим. После Парме, то је тај период у Бургу, рад који сам уложио се слегао, и генерално све што сам радио, начин на који сам тренирао, спремао се и веровао да ће доћи тренутак, све је то утицало. Има и тога да сам сазрео, стекнеш потребно искуство које је много битно у том периоду каријере. Осећам да сам у најбољим годинама, доста сам опуштенији, растерећеније играм, а то долази искуством“, истиче кошаркаш Монака.
Анђушић је после одличних партија у дресу Парме прешао у току сезоне у Уникс. Из данашње перспективе то можда није била најбоља одлука јер се ствари у клубу из Казања нису најбоље одвијале, али Данило не жали и на то искуство гледа другачије.
„Наравно, све то ми је помогло, поготово у каснијим одлукама које сам доносио. У тренутку када сам био у Парми добио сам понуду коју нисам могао да одбијем. Због тога сам се одлучио на тај потез и не жалим. Много тога сам научио, иако нисам имао улогу какву сам желео и какву сам мислио. То ме је подстакло да још више радим“.
Иако не воли зиму, кошаркашу Монака јако се свидео период период проведен у Русији.
„Јако ми је пријао, увек причам да сам се тамо баш пронашао. Носим лепа сећања и могао бих поново да се вратим. Осим зиме, која траје дуго, а нисам тип који претерано воли то годишње доба, али навикао сам се на људе, живот, систем, те две године су ми биле сјајне и ништа ружно немам да кажем“.
После кратке приче о Русији вратили смо се на почетке српског репрезентативца.
„Јако је велика штета што је Србија изгубила клуб таквог квалитета“, каже Анђушић на само помињање Хемофарма који данас не постоји у облику у ком је био пре 10 и више година.
Српски кошаркаш у Вршац је отишао са 15 година и ту је провео неке најлепше године.
„Увек ми је криво када причамо о том периоду и што више не постоји. У том тренутку Хемофарм је био клуб у ком су сви желели да играју јер су услови, живот, све када се узме у обзир, били сјајни. Из године у годину је владала добра атмосфера у клубу и између играча. По томе се разликовао од других клубова. Да не причам о раду са млађим категоријама“, каже Анђушић и додаје:
„У то време смо имали можда и најбољу школу, поред ФМП-а. Клуб је изнедрио велике кошаркаше, да их не набрајам сада све, некога ћу заборавити. Улагали су у децу и то се видело, када сам одлучио да одем у Хемофарм са 15 година, то је за све била чудна одлука јер сам ишао из Београда. Али, када сам отишао видео сам о чему се ради и сигурно да је био прави потез“.
После Хемофарма уследио је одлазак у клуб о, како каже, не треба да троши много речи.
„Партизан је моја љубав од раног детињства. Самим тим што сам потписао за Партизан испунио сам један од снова. Први пут сам заиграо у Евролиги, први пут пред толико навијача, освојио прву титулу и Куп. Тај период ми је један од најлепших. Захвалан сам на тим тренуцима које сам проживео у Партизану“, каже српски играч.
Анђушић је дрес Партизана носио у две сезоне, од 2011. до 2013, а затим је и први део сезоне 2015/16 провео у клубу из Хумске.
Два пута је носио дрес црно-белих, а на питање да ли ће и трећи каже да не искључује ту могућност, али и да исто тако то не зависи само од њега, те да не зна.
Анђушић жели да се задржи на евролигашком нивоу и то му је тренутно један од главних циљева.
„Наравно да идем корак по корак, али исто тако имам циљеве и планове. Главни циљ ми је да останем на овом нивоу такмичења, да пружам најбоље могуће партије, а онда ћемо видети“, кратко каже.
За крај питали смо Анђушића шта воли да ради у слободно време, који су то спортови које највише прати?
„Пратим Премијер лигу и генерално фудбал. Од малена сам велики љубитељ овог спорта, када год имам времена волим да погледам. Поготово недељом поподне, то ми је идеално време да легнем на кауч и да гледам фудбал. То је једна од ствари које волим да пратим“.
„У последње време доста пратим и Формулу 1, за то сам се заинтересовао, а поред тога, нормално, волим да уживам са породицом“.
Пре неколико недеља на друштвеним мрежама једна слика српског кошаркаша постала је вирална. У питању је фотографија са Моначанином, а уједно и возачем Ферарија – Шарлом Леклером.
„Била ми је велика жеља да га упознам јер сам га заволео уз Нетфликсову серију „Drive to survive”, и као возача и као лика. Када сам видео да долази на утакмице Монака било ми је јако драго, а онда када се појавио желео сам да га упознам и да попричамо. Надам се да ћемо се видети овде у Монаку. Супер је момак, видећемо ако нам обавезе допусте да се боље упознамо“, закључио је Данило Анђушић.
