https://sputnikportal.rs/20211017/pocinje-globalni-rat-protiv-pobegulja-tek-kad-su-poreski-rajevi-stali-na-zulj-velikima-1130696996.html
Почиње глобални рат против „побегуља“, тек кад су порески рајеви стали на жуљ великима
Почиње глобални рат против „побегуља“, тек кад су порески рајеви стали на жуљ великима
Sputnik Србија
Почиње глобални рат против „побегуља“, тек кад су порески рајеви стали на жуљ великима
2021-10-17T12:50+0200
2021-10-17T12:50+0200
2021-10-17T12:50+0200
економија
економија
споразум
порез
офшор
порески рајеви
свет – политика
свет – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110327/66/1103276643_0:139:1920:1219_1920x0_80_0_0_84e919ccdc79787c0ba7f495407340ad.jpg
Споразумом ког је ратификовало 136 држава предвиђа се увођење 15 одсто минималне корпоративне таксе са циљем спречавања мултинационалних компанија да прикрију профит у тзв. пореским рајевима. Према проценама, минималан порез донеће приход од око 150 милијарди долара.Споразум утврђује минималну стопу пореза на добит предузећа од 15 посто и дозвољава владама да опорезују већи део профита страних мултинационалних компанија.Циљ споразума је спречавање великих пословних група да књиже профите у земљама с ниским порезима које остварују на другим тржиштима, што је постало све ургентнији проблем с порастом технолошких гиганта који лако послују преко граница.Лов на „пореске побегуље“ почео кад су угрозили најразвијенијеДрашковић додаје да је кључно питање зашто се касно реаговало на проблем „пореских побегуља“, односно на сељење седишта компанија у пореске рајеве.Тај проблем познат је већ деценијама, али се сада реаговало зато што су добити од сељења компанија углавном имале развијене земље, а офшор зоне и подручја су под њиховом контролом, истиче Драшковић и наглашава да су чак су и поједине земље попут Луксембурга, Кипра или Девичанских Острва биле седишта „пореских побегуља“.Тако да није реч ни о каквом поштењу или жељи да се доведе до одређене равноправности у светским оквирима, већ да се заштите интереси најразвијенијих земаља из простог разлога што су њихове компаније изместиле пословање у Швајцарску, Ирску, Кину или друге земље, додаје он.Споразум – средство притиска најразвијенијих земаљаПрема његовим речима, питање је да ли је и колико ће оперативно бити спроводив тај споразум јер је у овом моменту више етичког карактера него што је институционалан, односно више је препорука него институционални механизам.Као препорука Споразум може послужити као механизам притиска појединих моћнијих земаља да уцењују трговинским и финансијским санкцијама појединце из пореских рајева не би ли оствариле оне своје интересе, док ће на другој страни жмурити на напоре мање моћније земље које ће тежити да опорезују побегуље.Драшковић сматра да Споразум неће тако брзо произвести ефекте али ће дати одређене сигнале великим компанијама да траже нова решења у избегавању опорезивања.Саговорник Спутњика подсећа на пример од пре неколико година кад је Кипар банкротирао заједно са својим банкама, а тада су велики депоненти, мале компаније и физичка лица која су тамо склањала новац остали без скоро 20 милијарди евра.„Да се то десило неким британским или америчким компанијама у Ирској или не знам где, онда би биле предузимане снажне санкције против земље у којој се то догодило, али кад је реч о капиталу који је дошао са истока, из Русије или неких земаља у транзицији, онда то није био велики проблем.“Кључни проблем ЕУ – игра између пореских полицајаца и криминалацаДрашковић сматра да је глобални Споразум о опорезивању почетак смањивања улоге пореских рајева и додаје да не постоји на земаљској кугли ниједна тачка која није под контролом неког суверенитета и, што се врло често заборавља, не постоје порески рајеви без филијала највећих светских банака.А те филијале највећих банкарских и финансијских система евидентирају, усисавају и трансферишу новац у пореске рајеве, уз загарантовану дискрецију. Ти подаци нису недоступни властима земаља које имају доминантан утицај у пореским рајевима, а то значи да је реч о нечему „што прећутно постоји и дискретно се толерише“.Од тога колико су најразвијеније земље погођене зависиће колико ће се извршити притисак на земље пореске рајеве да се смање такве шеме. Осим тога, на евентуално гашење пореских рајева утицаће и разлика у стопама опорезивања јер је логично да ће велике мулутинационалне компаније отварати своје главне филијале у земљама где је стопа пореза на добит од један до три одсто, у односу на земље где је стопа пореза 20 одсто или више.
https://sputnikportal.rs/20211005/da-li-cia-stoji-iza-curenja-pandorinih-papira-1130431036.html
https://sputnikportal.rs/20200720/zlatni-pasosi-za-bogate-ko-i-zasto-prodaje-drzavljanstvo-sa-popustom-1123047462.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
глобални рат, порез, побегуље, порески рај, офшор, споразум, мултинационалне корпорације, технолошки гиганти, globalni rat, pobegulje, porez, poreski raj, ofšor, sporazum, multinacionalne korporacije, tehnološki giganti
глобални рат, порез, побегуље, порески рај, офшор, споразум, мултинационалне корпорације, технолошки гиганти, globalni rat, pobegulje, porez, poreski raj, ofšor, sporazum, multinacionalne korporacije, tehnološki giganti
Почиње глобални рат против „побегуља“, тек кад су порески рајеви стали на жуљ великима
Потписивање глобалног Споразума о реформи корпоративног опорезивања је добра идеја али тешко да ће његова примена довести до гашења пореских рајева због утицаја развијених земаља на офшор зоне, сматра др Божо Драшковић, професор Факултет за примењену економију „Футура“.
Споразумом ког је ратификовало 136 држава предвиђа се увођење 15 одсто минималне корпоративне таксе са циљем спречавања мултинационалних компанија да прикрију профит у тзв. пореским рајевима. Према проценама, минималан порез донеће приход од око 150 милијарди долара.
Споразум утврђује минималну стопу пореза на добит предузећа од 15 посто и дозвољава владама да опорезују већи део профита страних мултинационалних компанија.
Циљ споразума је спречавање великих пословних група да књиже профите у земљама с ниским порезима које остварују на другим тржиштима, што је постало све ургентнији проблем с порастом технолошких гиганта који лако послују преко граница.
Лов на „пореске побегуље“ почео кад су угрозили најразвијеније
Драшковић додаје да је кључно питање зашто се касно реаговало на проблем „пореских побегуља“, односно на сељење седишта компанија у пореске рајеве.
Тај проблем познат је већ деценијама, али се сада реаговало зато што су добити од сељења компанија углавном имале развијене земље, а офшор зоне и подручја су под њиховом контролом, истиче Драшковић и наглашава да су чак су и поједине земље попут Луксембурга, Кипра или Девичанских Острва биле седишта „пореских побегуља“.
„Проблем је био одавно познат и кад је почео да оптерећује и чини штету развијеним земљама оне су иницирале ову процедуру. Док је то чинило штету мање развијеним или недовољно институционално развијеним земљама то није био глобални проблем зато што се ток новца преливао из тих земаља ка пореским рајевима под контролом најразвијених земаља“, каже Драшковић.
Тако да није реч ни о каквом поштењу или жељи да се доведе до одређене равноправности у светским оквирима, већ да се заштите интереси најразвијенијих земаља из простог разлога што су њихове компаније изместиле пословање у Швајцарску, Ирску, Кину или друге земље, додаје он.
Споразум – средство притиска најразвијенијих земаља
Према његовим речима, питање је да ли је и колико ће оперативно бити спроводив тај споразум јер је у овом моменту више етичког карактера него што је институционалан, односно више је препорука него институционални механизам.
Као препорука Споразум може послужити као механизам притиска појединих моћнијих земаља да уцењују трговинским и финансијским санкцијама појединце из пореских рајева не би ли оствариле оне своје интересе, док ће на другој страни жмурити на напоре мање моћније земље које ће тежити да опорезују побегуље.
Драшковић сматра да Споразум неће тако брзо произвести ефекте али ће дати одређене сигнале великим компанијама да траже нова решења у избегавању опорезивања.
Саговорник Спутњика подсећа на пример од пре неколико година кад је Кипар банкротирао заједно са својим банкама, а тада су велики депоненти, мале компаније и физичка лица која су тамо склањала новац остали без скоро 20 милијарди евра.
„Да се то десило неким британским или америчким компанијама у Ирској или не знам где, онда би биле предузимане снажне санкције против земље у којој се то догодило, али кад је реч о капиталу који је дошао са истока, из Русије или неких земаља у транзицији, онда то није био велики проблем.“
Кључни проблем ЕУ – игра између пореских полицајаца и криминалаца
Драшковић сматра да је глобални Споразум о опорезивању почетак смањивања улоге пореских рајева и додаје да не постоји на земаљској кугли ниједна тачка која није под контролом неког суверенитета и, што се врло често заборавља, не постоје порески рајеви без филијала највећих светских банака.
А те филијале највећих банкарских и финансијских система евидентирају, усисавају и трансферишу новац у пореске рајеве, уз загарантовану дискрецију. Ти подаци нису недоступни властима земаља које имају доминантан утицај у пореским рајевима, а то значи да је реч о нечему „што прећутно постоји и дискретно се толерише“.
Од тога колико су најразвијеније земље погођене зависиће колико ће се извршити притисак на земље пореске рајеве да се смање такве шеме. Осим тога, на евентуално гашење пореских рајева утицаће и разлика у стопама опорезивања јер је логично да ће велике мулутинационалне компаније отварати своје главне филијале у земљама где је стопа пореза на добит од један до три одсто, у односу на земље где је стопа пореза 20 одсто или више.
„Тако да је то игра на светском нивоу између пореских полицајаца и пореских криминалаца. Можда је претерано рећи криминалаца, једна ствар је криминал у смислу трговине оружјем, дрогом или тероризам, а друга избегавање пореза у земљама које имају високе пореске стопе и бежање у подручја у којима су ниске. То је иначе један од кључних проблема Европске уније где имате различите стопе на добит компанија у раним земљама. Холандија, а делом и Луксембург, били су стециште низа великих компанија јер су пореске стопе врло ниске у односу на земље где су високе, као што су Француска и Белгија“, закључио је Драшковић.
