Градоначелник: Мангуп који је потпуно променио Београд за само 10 година
17:55 27.10.2021 (Освежено: 13:45 24.01.2022)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Ако бисте Београђане питали који је најуспешнији градоначелник Београда, највећи број њих ће одговорити: Бранко Пешић. О Бранку Пешићу снимљен је документарни филм под називом „Градоначелник.“, чију режију потписује Вук Дапчевић, а сценариста је Душка Јованић. Филм је финансирао Град Београд, а премијера је 28. октобра у Комбанк дворани.
„Мислим да је кроз овај филм показано шта суштински треба да има градоначелник — да мало мора да буде мангуп, да мора да зна како да узме паре од виших институција, да мора да зна да се избори на различите начине и да мора све да уради да би развио Београд. Ово је дивна прича о једном дивном човеку. Овим смо трајно и заувек сачували причу о Бранку Пешићу“, каже за Спутњик Горан Весић, заменик градоначелника Београда и додаје да је неколико сведока који се појављују у филму у међувремену преминуло, што филму такође даје на значају. Ради се о аутентичним сведочењима људи из блиског Пешићевог окружења.
Филм у част Бранка Пешића — трајно сећање на најпопуларнијег градоначелника
Филм „Градоначелник.“ показује да Београд уме да се одужи својим значајним грађанима, не само спомеником. Али и споменик Бранку Пешићу, према Весићевим речима, у плану је — биће подигнут у Земуну, где је Пешић живео у својој породичној кући.
Конференција за новинаре поводом пројекције филма „Градоначелник”
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Бранко Пешић је синоним за страст и борбу за Београд. Он је буквално живео за свој град и своју функцију у није схватао као прелазну фазу у даљем напредовању, додаје Весић.
„То само показује да ако хоћете да будете успешан градоначелник Београда, не можете да будете бирократа, већ морате да будете мало другачији. Ако погледате градоначелнике Москве, Лушкова и Собјањина, градоначелника Њујорка Рудија Ђулијанија, градоначелника Љубљане Зорана Јанковића, сви су они били другачији у односу на мејнстрим. Ако хоћете да будете градоначелник, то мора тако“, сматра Весић.
Бранко Пешић био је човек који је даноноћно радио и за кога реч „достигнуће“ није представљала ништа посебно, већ се подразумевала; он је био градоначелник мог детињства, рекла је на конференцији за новинаре сценаристкиња филма Душка Јованић.
„Био је вансеријски човек који је спајао особине земунског мангупа, а с друге стране човека који је пливао уз Дунав и Титу могао да каже оно што други нису могли на један фини, мангупски, земунски начин“, каже Јованићева.
Мангуп у редовима југословенских политичара
А на мангупски начин, Пешић је ушао и у послератну политику Југославије. Био је позван у кабинет Александра Ранковића, тада свемоћног савезног министра унутрашњих послова, који му је затражио извештај о снабдевености Београда хлебом и млеком. „Шта треба да стоји у извештају“, упитао је Пешић, „да хлеба има, или да га нема“.
„Тог момента је прекаљеном Леки Ранковићу било јасно с ким има посла и тог тренутка је Бранко Пешић ушао у политику“, констатује Јованићева.
Други његов мангупски потез био је када су га питали како ће финансирати Фест, његов одговор да ће од тапкароша испред тадашњег Дома синдиката направити самоуправну заједницу која ће финансирати овај, данас најзначајнији филмски фестивал у Србији.
Какав је био Бранко Пешић, присетио се и Ненад Ристић, некадашњи директор Радио телевизије Београд и уредник Београдске хронике, која је почела са радом баш на Пешићеву иницијативу.
На годишњицу те емисије 1979, Ристић је имао намеру да позове Пешића у студио. Међутим, с обзиром да је Пешић у то време био у немилости, та се идеја није допала тадашњем главном уреднику Душану Митевићу.
„Ако доведеш Бранка Пешића у студио, сутра смо на седници градског комитета теме ти и ја, рекао ми је Митевић. Окренуо сам Пешића да му кажем да сам ’упао у сирће‘, а он ми одговара да није ни хтео да гостује у студију, већ да ми дођемо код њега кући, где ће он бити домаћин“, прича Ристић.
На крају, Бранко Пешић је био гост у емисији, али у мањем студију, а градски комитет се није бунио јер је као гост најављен тадашњи шеф савезне Удбе Стане Доланц.
Београђанка, Газела, базени, хотели, фестивали…
Бранко Пешић је био изузетно комплексна личност. Девет година и четрнаест дана, колико је био градоначелник Београда, биле су турбулентне године — од студентских демонстрација до Феста, каже редитељ Вук Дапчевић.
„По мени, сутра би требало да буде празник у част Бранка Пешића. Бранко Пешић вам се подвлачи под кожу и пробао сам да емоцију одвојим од филма. Ово је заправо моје, Душке Јованић и великог монтажера Светолика Миће Зајца виђење великог Бранка Пешића“, каже Дапчевић.
За Бранка Пешића се говорило да је у Београду популарнији чак и од Тита. Илегалац, партизан, боксер, боем, политичар, Земунац, Београђанин. Све то био је Бранко Пешић. У периоду од 1964. до 1974, када је Пешић био први човек Београда или, како му је гласила функција, председник Скупштине града Београда, подигнути су мост „Газела“, „Београђанка“, хале „Пионир“ и „Пинки“, хотел „Југославија“. У његово време завршен је Музеј савремене уметности, прокопан је Теразијски тунел, изграђена је Мостарска петља, као и базени „Олимп“ и „25. мај“, а Ада Циганлија постала је уређено купалиште.
За време Бранка Пешића почели су Битеф и Фест, Студио Б је почео да ради, а на Новом гробљу изграђена је Алеја заслужних грађана. Своје идеје спроводио је челичном вољом и увек је проналазио начин да своје идеје оствари.
У филму „Градоначелник.“ говоре његови блиски пријатељи и сарадници, како је Пешић говорио, пајтоси — шеф кабинета Небојша Богуновић, секретарица Олга Стојиљковић, као и ћерка и син — Софија и Лазар Пешић. Премијера филма градоначелник биће одржана 28. октобра у Комбанк дворани.
