Велика бука око Ивермектина: Српски фармаколог упозорава да се не узима на своју руку
14:12 29.10.2021 (Освежено: 16:47 29.10.2021)
© AP Photo / Elise AmendolaЛекови
© AP Photo / Elise Amendola
Пратите нас
Лекове не треба пити без савета лекара. Поготово не Ивермектин, који може узајамно да делује с другим лековима, попут оних који спречавају стварање тромбова, а не смеју да га пију ни труднице и дојиље. Ограничења има довољно да људи не треба ни да помисле да сами купе било који лек, каже за Спутњик клинички фармаколог и токсиколог Радан Стојановић.
Протеклих дана у жижу јавности је доспела непроверена информација да лек Ивермектин лечи корона вирус. Не чуди што је та тврдња на друштвеним мрежама покренула жустре расправе, поготово на „Твитеру“ и „Вајберу“, где постоји група која данас броји више од 11.000 чланова, у којој лекари и остали грађани деле своја искуства с тим леком.
Joj ništa me skoro nije nasmejalo kao viber grupa za ivermektin 🤣🤣🤣🤣
— Мамаџерка💋 (@mamadzerka) October 28, 2021
Ovo je plakanje 😂
Ivermektin grupa nije smešna. Ivermektin grupa pokazuje koliko smo potonuli kao društvo. Ništa tu nije za smeh.
— KlodDebilSi (@KlodDebisi) October 28, 2021
Уверени да ће Ивермектин бар ублажити утицај ковида 19, неки су почели да га пију на своју руку, без одобрења свог лекара. То, по речима нашег саговорника, никако не треба чинити, поготово зато што још увек није научно доказано да тај лек помаже у лечењу вируса корона.
Ивермектин против корона вируса
Како је онда доспео у центар пажње? Пошто у свету и даље нису направљени лекови који имају јасне и видљиве ефекте у лечењу корона вируса, стручњаци су почели да испитују делотворност оних који се користе већ деценијама, над којима су сва клиничка испитивања одавно урађена и чија је безбедност утврђена. Тако су дошли и до Ивермектина.
Ивермектин се већ деценијама користи за лечење паразитарних инфекција и кожних обољења. Примењује се у хуманој и ветеринарској медицини. Уноси се орално. У време ковида 19 привукао је пажњу због својих фармаколошких ефеката: ублажавања запаљења, регулисања реакције имунитета зарад постизања равнотеже у телу и, како неки тврде, успоравања згрушавања крви.
„Имајући све то у виду, почела су клиничка испитивања. Неки резултати су били охрабрујући, а неки разочаравајући, па није могао да се извуче јасан закључак. У суштини, Америчка и Европска агенција за лекове и Светска здравствена организација не препоручују његову примену у превенцији и терапији на основу тренутних доказа“, предочава Стојановић.
Ипак, то не значи да Ивермектин треба лако одбацити. О том и другим лековима започете су студије у Великој Британији и Америци, које се баве њиховим утицајем у лечењу корона вируса.
„Те студије би требале да дају висок ниво доказа. Кад буду завршене, онда ћемо моћи да кажемо где је право место Ивермектину“, истиче Стојановић за „Спутњик“.
Клиничка испитивања и вакцине
Професор Медицинског факултета појашњава да лекови који су предмет клиничких испитивања припадају различитим фармакотерапијским групама:
„Имамо антивирусне лекове, попут Молнупиравира, који је Америчка агенције за лекове, практично, одобрила. Ту је и Фајзеров лек у комбинацији с Ритонавиром, леком који је био део протокола за лечење ХИВ-а. Испитује се у превенцији и терапији. Покушава се и са инхалационим кортикостероидима, као што је Будесонид и с антидепресивима из групе ССРИ. Покушава се гађање овог вируса на више фронтова, а видећемо који ‘меци’ ће бити успешни“.
© Sputnik / Лола Ђорђевић„Најбоље оружје у борби против корона вируса тренутно је комбинација стриктног спровођења епидемиолошких мера и вакцинације“.
„Најбоље оружје у борби против корона вируса тренутно је комбинација стриктног спровођења епидемиолошких мера и вакцинације“.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Стојановић напомиње да је најбоље „оружје“ у борби против корона вируса тренутно комбинација стриктног спровођења епидемиолошких мера и вакцинације:
„Вакцине које постоје и даље су врло способне да нас заштите од тешких облика болести, хоспитализације и смртног исхода. С друге стране, смањена је ефикасност спречавања заражавња првим сојем. Тај податак је веома важан, јер сугерише да и вакцинисани морају да се придржавају епидемиолошких мера, како би се спречило преношење вируса. Ако се вирус буде толико променио да вакцине постану неефикасне, онда ће морати да се прилагоде новим мутантама“.