Казна за Пољску — дисциплиновање суверенистичких снага унутар ЕУ
© AP Photo / Ronald Wittek
Пратите нас
Одлука Европског суда правде да казни Варшаву са милион евра дневно јер није укинула Дисциплинско веће Врховног суда, представља покушај дисциплиновања не само Пољске, већ и Мађарске и свих оних земаља које би желеле да у Европској унији на првом месту очувају свој суверенитет, оцењује сарадник Института за политичке студије Душан Достанић.
Он овако гледа на ескалацију сукоба на релацији Варшава—Брисел, након што је Европска комисија затражила „финансијске казне“ како би се осигурало поштовање пресуде из јула ове године, када је Европски суд правде донео привремену одлуку да Пољска суспендује ово Веће, јер „није било довољно независно ни непристрасно“. Пољски премијер је тада рекао да ће Веће бити укинуто у садашњем облику, али је инсистирао да из институција ЕУ немају право да говоре Варшави како да организује сопствено правосуђе.
Достанић сматра да је врло тешко отети се утиску да је у овом конкретном случају Пољска практично уцењена од стране Брисела.
Дисциплиновање суверенистичких снага
„Сам тон те поруке да Европска унија више не пристаје на то да буде третирана као банкомат, показује једну чудну ароганцију моћи. Наиме, чим се у једној заједници каква би ЕУ требало да буде или каквом се представља да јесте, неко не сложи са некаквим диктатом који долази одозго, одмах се поставља питање новца и испада да су сви други ту само због користи, а да је Европска унија некакав банкомат који ће престати да исплаћује новац онима који је не слушају. Мислим да није добро да се једна организација попут ЕУ понаша, у овом случају према Пољској, онако како би се, рецимо, понашао некакав отац према непослушном сину. То није адекватан начин разговора међу одраслим и озбиљним људима, а поготово не у међународним односима. То је просто скандал“, оцењује Достанић.
Према речима Слободана Зечевића из Института за европске студије, овде је реч о сукобу који већ годинама траје између Мађарске и Пољске и органа Европске уније у вези са начелима владавине права и независности правосуђа.
„Овим потезом органи ЕУ штите неке принципе на којима је заснована ЕУ и начело првенства права Уније у односу на национално право, односно те принципе федерализма који постоје у самој сржи европске интеграције. То је њихова филозофија и сада су хтели да подвуку да имају и механизме да то спроведу у виду ове затезне казне од милион евра дневно. Мада, треба имати у виду да су Пољаци већ били одлучили да укину тај Дисциплински суд, па је ово реакција Европске комисије на то што они то нису спровели у дело“, напомиње Зечевић и додаје да се право Европске уније интегрише у националне правне поретке, не можете га игнорисати нити избећи и морате му признати првенство.
На питање да ли се могла очекивати овако драконска казна за Пољску, Зечевић објашњава да у прошлости није било могућности да се изрекну новчане казне због непоштовања одлука Суда правде, па су у том смислу механизми које је Европска унија применила у случају Пољске релативно нови и имају за циљ дисциплиновање држава-чланица.
„Раније су пресуде Суда правде биле врста моралне опомене, а државе-чланице би се после извесног времена прилагодиле тим пресудама. Али, након пријема ових нових држава-чланица, мислим да је почела да сазрева свест да неке од њих ове пресуде не би својевољно поштовале, па је ово сада нека врста принуде да се поштују пресуде Европског суда правде“, каже наш саговорник.
Шта ако Пољаци не плате
Он сматра да уколико Пољска одлучи да не плати казну или да не укине спорно Дисциплинско веће, Брисел има могућности да Варшави ускрати финансијску помоћ за развој коју прима из буџета ЕУ, односно да им та средства умањи за износ новчане казне која је изречена:
„Мислим да ће Пољска на крају вероватно укинути тај Дисциплински суд јер се и сама обавезала да то уради и не зна се зашто то није урадила од јула до октобра. Верујем да ће то ипак урадити и зато што од Европске уније добијају финансијска средства за развој која су им врло важна и без којих се сигурно не би развијали овим темпом. Такође, треба имати на уму да ни расположење становништва не иде у правцу изласка из ЕУ.“
Душан Достанић верује да је даљи развој ситуације на релацији Варшава—Брисел тешко предвидети.
„Ако би Пољска у овом тренутку повукла своју одлуку, то би значило да се сложила са оним против чега је била све време, а то је даља федерализација Европске уније, односно њено претварање у федералну државу. То је оно што Пољаци, Мађари и уопште народи источне Европе одбијају, а томе заправо нису склони ни народи на западу, јер се сећамо оног референдума за европски Устав који није прошао ни у Француској, ни у Холандији. Дакле, становништво Европске уније је дефинитивно против концепта федеративне Европе и Пољска ту не може да попусти. Али, са друге стране, ни те снаге које су се после ’Брегзита‘ нашле ошамућене, такође не могу да одустану од тог пројекта федерализације и све је јасније да ће се у том правцу ићи све више, све агресивније и све арогантније“, указује саговорник Спутњика.
Искуство „Брегзита“
Европска унија, истиче Слободан Зечевић, већ има искуство Велике Британије и „Брегзита“, који у великој мери утичу на данашње потезе Брисела.
„Мислим да у Бриселу другачије размишљају након искуства са ’Брегзитом‘ и чињеницом да су Британци систематски рушили то јединство Уније, у смислу да неће да учествују у Шенгену, неће да буду део еврозоне, неће да прихвате неке одлуке које за друге државе важе и тако даље. Такође, када говоримо о идеологији, постоје две гране у процесу европске интеграције, односно две идеологије, па тако имате оне који сматрају да је циљ европске интеграције стварање федералне државе и да су уговори о оснивању ЕУ и одлуке Суда правде изнад националних судова и одлука. Са друге стране су они који сматрају да је Европска унија скуп федералних држава и да по потреби могу да не примењују оно што мисле да угрожава њихов суверенитет. То јесте став који поштује национални суверенитет, али је врло проблематичан са становишта функционисања ЕУ, јер ако сви тако почну да размишљају, онда више немате систем, тај систем је у распаду“, оцењује Зечевић.
Управо зато се, сматра он, Европска комисија и ангажовала око Пољске и Мађарске, како би им показала да тај европски систем важи за све и да мора бити јединствен и примењив на исти начин у свим државама-чланицама.
И Душан Достанић сматра да је након „Брегзита“ постало јасно да се Европска унија нашла у једној чудној позицији и још дубљој кризи.
„Какав год да буде епилог овог случаја, сасвим је сигурно да ће се овај конфликт између суверенистичких и еврофедералистичких снага унутар Европске уније у будућности још више продубљивати“, закључује Достанић за Спутњик.
Пољска влада одбацила је пресуду Европског суда правде, уз оцену да је реч о уцени и још једној фази у операцији да се званична Варшава лиши свог утицаја на политички систем сопствене земље, као и да Европски суд овим потезом прекорачује своја овлашћења. Значајан фактор у спору између ЕУ и Пољске је и то што Европска комисија тек треба да одобри 57 милијарди евра средстава за опоравак од пандемије корона вируса намењених Пољској и питање је да ли ће то учинити док текући спор не буде решен.
