Кад би знао да проговори: Тужна прича о првом трактору произведеном у Србији
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Први српски трактор Т-08
Пратите нас
Прича о последњем сачуваном примерку прве серије српских трактора, најбоље илуструје тренутну ситуацију индустрије пољопривредне механизације у Србији. Једини сачуван „Задругар Т-08“, произведен у Раковици пре седам деценија, налази се у Кулпину.
Зелена машина, прво чедо наших инжењера, паркиран је у ћошку трошне зграде бивше коњушнице, ковачнице и машинске радионице. Окренут леђима, у просторији ољуштених зидова, као да пркоси, док чека расплет реституције имовине некадашње империје породице Дунђерски, која је пре рата поседовала ово имање.
Када је сишао са производне траке (укупно направљено 2.528 комада), „Т-08“ представљао је наду да су године глади ружна прошлост, а да ће паори и сељаци, удружени у задруге, коначно са житних поља добијати веће приносе.
„Произвођач је била некадашња Индустрија мотора Раковица, која га је правила од 1951. до 1954. године. Прототип је израђен 1949. године и био је изложен на Загребачком велесајму. Поред модела „Задругар Т-08“, израђена су још два модела – „Ударник“ и „Раковица“, али је само „Задругар“ ушао у серијску производњу“, за Спутњик прича Филип Форкапић, виши кустос Музеја Војводине.
Према његовим речима, 2013. године, средствима Министарства културе и информисања започет пројекат конзервације и рестаурације првог југословенског трактора. Урађена је тек прва, почетна фаза.
Дворац Дунђерски у Кулпину
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Велики дворац у Кулпину
Снимали се филмски хитови
Музејски комплекс у Кулпину, са материјалном подршком државе и решеним правним статусом, представљао би јединствен бисер европске културе. До пре пар година, годишње, преко десет хиљада људи долазило је да се диви јединственим музејским експонатима.
Поред „Задругара“, ту се налазе трактори, парна локомобила, плугови, сејалице, круњачи за кукуруз, плугови, кола, санке стари и по сто година, произвдени у САД, Британији, СССР-у, Немачкој, Мађарској... Према Форкапићевим речима, идеја водиља је да све предмете доведу у радно стање па када дођу посетиоци да их покрену и демонстрирају њихов рад.
Најатрактивнији део комплекса – Велики дворац, данас је затворен због прокишњавања крова.
„Стална поставка стилског намештаја и предмета примењене уметности су склоњени и повучени, јер је у двема просторијама урушен део плафонa. То је делимично санирано, али пошто су нерешени имовинско-правни односи због реституције, немогуће је да још улажемо“, објашњава Форкапић.
А о каквом је бајковитом копмлексу реч, говори чињеница да су се овде снимали бројни инострани и домаћи филмови и серије – Гавран (Рејвен), Сенке над Балканом, Санта Марија дела Салуте, Јагодићи, Црвени месец...
„Музејски комплекс Кулпин је окружен парком, површине близу пет хектара, где је на предњем делу такозвани француски парк, а у задњем такозвани енглески парк. У њему се налази око педесет различитих биљних врста. То пружа могућност за реализовање бројних програма из области биологије, хортикултуре, пејзажне архитектуре и других сродних научних дисциплина“, додаје руководилац музејског комплекса.
1/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Музеј у Кулпину
Музеј у Кулпину: Амерички трактор
2/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Музеј у Кулпину: Парна пољопривредна механизација
Музеј у Кулпину: Парни локомобил
3/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Последњи сачувани трактор Т-08 "Задругар"
Музеј у Кулпину: Последњи сачувани трактор Т-08
4/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Стална поставка Пољопривредног музеја у Кулпину
Пољопривредни музеј у Кулпину, стална поставка
5/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Пољопривредни музеј у Кулпину, стална поставка
Пољопривредни музеј у Кулпину, стална поставка
6/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Пољопривредни музеј у Кулпину: Ветрењача
Пољопривредни музеј у Кулпину: Ветрењача
1/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Музеј у Кулпину
Музеј у Кулпину: Амерички трактор
2/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Музеј у Кулпину: Парна пољопривредна механизација
Музеј у Кулпину: Парни локомобил
3/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Последњи сачувани трактор Т-08 "Задругар"
Музеј у Кулпину: Последњи сачувани трактор Т-08
4/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Стална поставка Пољопривредног музеја у Кулпину
Пољопривредни музеј у Кулпину, стална поставка
5/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Пољопривредни музеј у Кулпину, стална поставка
Пољопривредни музеј у Кулпину, стална поставка
6/6
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Пољопривредни музеј у Кулпину: Ветрењача
Пољопривредни музеј у Кулпину: Ветрењача
Пољопривредни музеј
Посебна чаролија музејског комплекса у Кулпину је пољопривредни музеј. Зграда бившег магацина за хмељ је најбоље очувана. Објекат је у аутентичном стању с почетка 20-ог века. Посетиоци, већ са врата, док корачају дрвеним степеницама, осећају пријатан мирис сушеног жита. На три спрата изложена је азбука и абецеда производње кукуруза, пшенице, хмеља, конопље, прераде кудељног влакна, дувана, као и сточарске производње – говедарства, млекарства, свињарства, овчарства...
Најзаслужнији на прикупљању богате збирке био је др Веселин Лазић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду. Доласком у Пољопривредни музеј 1999. године, Филип Форкапић је наставио започети посао на попуњавању већ постојећих збирки, као и формирању нових фондова.
„Предмете прикупљамо од појединаца, установа, организација и других, како поклонима, донацијама, тако и откупом. Проблем код откупа је у томе што због тешког економског стања у Србији, власници желе да продају музеју раритете. Проблем је њихова прецењена вредност за откуп, која знатно превазилази реалну цену. А ми смо државна установа и средства за куповину су минимална. Тако нажалост, многе старе поољопривредне алатке и механизација не завршавају у музеју где им је место, него неповратно нестају и често завршавају на отпадима секундарних сировина, као старо гвожђе“, закључује саговорник Спутњика.
Фонд музеја данас има 960 предмета. А према Форкапићевим речима, потребна је већа подршка државе, како би бисмо од неповратног нестајања сачували наше богато аграрно наслеђе.
