00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Сан о слободи“
06:56
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Субвенције од 20.000 евра за кров над главом породицама са децом
16:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
Најопаснија друштвена мрежа у Америци
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

„Нова етапа у историји“: 300 година од формирања Руске империје

© Фото : Ordnance Survey Institution A.A.IlinaКарта Руске империје
Карта Руске империје - Sputnik Србија, 1920, 07.11.2021
Пратите нас
Русија је пре 300 година званично била проглашена империјом, а цар Петар I је добио титулу цара. Почела је потпуно нова етапа у историји наше земље. Русија је постала једна од водећих европских држава, наводи се у анализи РТ.
Од самог детињства Петар Велики се спремао за велика дела. Волео је да чита "Александрију" - о војним походима Александра Македонског и "Галске ратове", Гаја Јулија Цезара. Овим се Петар још од малих ногу упознао са царском концепцијом управљања.
Преузевши власт, Петар се активно посветио развоју војске и формирању флоте. Поразио је Турке у Азовском походу, а затим је почео припреме за рат са Шведском, која је раније лишила Русију изласка на Балтичко море.
Према мишљењу историчара, Петар је схватио да је за развој економије и јачање војне моћи неопходна флота. Док је боравио у Европи, није само успостављао контакте са члановима краљевских породица, већ је посећивао фабрике, радионице, бродоградилишта. Многи Петрови сарадници су се у то време обучавали различитим занатима или су учили о морепловству.

Непрестани ратови

Русија је у савезу са Данском и Саксонијом 1700. године ступила у рат са Шведском на челу које се налазио млади краљ Карло XII. У почетку рата руска војска је доживела пораз од Шведске у бици код Нарве. Међутим, Петар I је анализирао своје грешке и брзо прегруписао војску. Током 1702-1704. године његова војска је имала неколико великих успеха у Балтичким земљама и преузела контролу над Невом.
Карло XII је покушао да промени ток рата извршивши инвазију на Русију 1708. године. Ускоро је у тајне преговоре са њим ступио украјински козачки атаман Иван Мазепа који је натерао шведског краља да поверује у перспективу потпуног дебакла Петра Великог. Међутим, 1709. године руска војска је поразила Шведску у бици код Полтаве. Карло XII и Мазепа су побегли у Турску.

„После победе у бици код Полтаве почели су да се стварају предуслови за проглашење Руске империје. Постоје претпоставке да је то требало да се догоди 1711. године“, рекао је историчар Павел Кротов.

Међутим, по његовом мишљењу, то се није десило јер је Петар био поражен код Прута у бици са Турцима. Одговарајући тренутак за стварање Руске империје, према речима експерта, била је победа над Шведском и потписивање Ништадског мира 1721. године.

„Победа против Шведске је Русију ставила у исту раван са водећим европским силама и допринела да идеја о трансформацији земље у царство постане актуелна“, изјавио је доцент Руског државног хуманитарног универзитета Евгеније Пчелов.

Нагли раст значаја у Европи

„Све је било правно формализовано тако као да су Парламент или Синод изнели иницијативу да се Петру додели титула цара. Међутим, аутор идеје је био он“, сматра историчар Евгеније Анисимов.

Према његовим речима, Петар Велики је Римску империју узео као класичан државни модел.

„Почетком XVIII века у Европи су постојале две империје. Прва је била званично признато Свето римско царство које је претендовало на континуитет античког Рима и империје Карла Великог. Друга је била Османско царство. Иако га нису сви признавали, оно је имало све знаке царства и, захваљујући влашћу над великом територијом Балкана, могло се убрајати у европске државе“, објаснио је професор Виталиј Захаров.

Успех у Северном рату је, по речима експерта, значајно ојачао политички статус Русије, претворивши је у велику државу.
„Русија је била довољно моћна да се њено мишљење морало поштовати приликом решавања свих питања у Европи од заједничког интереса“, подвукао је Захаров.
У Троицком сабору у Санкт Петербургу, 2. новембра 1721. године, склопљен је мировни споразум са Шведском. Након тога сенатори су се обратили Петру I са молбом да прими титулу руског цара и сверуског императора. Нову титулу Петар је примио уз топовске салве - Русије је и званично постала империја.
По мишљењу Виталија Захарова, нови статус је за Русију имао двојаке последице.

„Са једне стране је морала да се меша у туђе династичке ратове, многи нису били ни потребни Русији, а са друге стране - значајно је повећала престиж земље“, приметио је експерт.

Како је навео Павел Котов, унутрашња политичка ситуација у Русији је после добијања статуса империје остала иста, с обзиром да је царска власт била апсолутистичка још од времена Петровог оца.
Међутим, спољна политика Русије се јако променила, сматра Евгенија Анисимова.
„Спољна политика се интензивирала, у њој је почео да делује примат силе. Кренули су покушаји да се свет подели са другим европским земљама“, подвукао је експерт.
По мишљењу Евгенија Пчелова, статус империје је одиграо важну улогу у историји Русије.

„Почела је потпуно нова етапа у историји наше земље. Русија је постала једна од водећих европских држава. То је био велики корак напред за целокупну руску цивилизацију“, закључио је Пчелов.

Зрители во время Главного военно-морского парада в честь Дня ВМФ в Кронштадте - Sputnik Србија, 1920, 31.10.2021
РУСИЈА
Моја Русија: Кронштат, колевка руске морнарице /видео/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала