Потреси, скандали, афере: Може ли Себастијан Курц кренути у контраофанзиву
© AFP 2023 / ALEX HALADA
Пратите нас
Иако пристанком да се бившем канцелару Себастијану Курцу одузме имунитет због истраге о умешаности у корупционашки скандал аустријска Народна странка креће у офанзиву, популарност ове странке драстично је опала. Курцова политичка судбина озбиљно је доведена у питање, док учесталост скандала поткопава поверење грађана у демократске институције.
Након што је почетком октобра, под теретом оптужби, морао да се одрекне функције канцелара и да је препусти Александру Шаленбергу, Себастијан Курц постао је вођа посланичке групе своје партије у парламенту. Али, сада му је одузет посланички имунитет како би тужилаштво могло да настави са истрагом, а сам Курц то види као прилику да докаже да су оптужбе против њега лажне.
Пада подршка Себастијану Курцу – не желе га више ни страначки другови
Посланици Народне партије (ОВП) сагласили су се са укидањем имунитета за свог лидера, што указује на то да крећу у офанзиву, с обзиром да је популарност ове партије десног центра у драстичном паду, каже политиколог Жељко Малешевић који живи и ради у Аустрији.
Истраживања јавног мнења од пре пет дана показују да је популарност народњака, који су на власти од 2017, од почетка афере опала са око 40 одсто на око 25 одсто. Тиме се ОВП по рејтингу изједначила са опозиционом Социјалдемократском партијом.
Стога, каже Малешевић, Курц креће у офанзиву по покрајинским одборима јер без њихове подршке не може да се одржи као лидер народњака.
„Све аустријске странке имају јаке покрајинске организације и ако ту немате поверење, не вреди вам ако сте на савезном нивоу осигурали водећу позицију, поготову у ОВП, која има девет јаких покрајинских организација, поготову на западу земље и у Горњој Аустрији. Без њих не може да преузме вођство у организацији. Судећи према информацијама које круже по политичкој сцени, председавајући покрајинских организација ОВП, одбијају његов повратак на место канцелара“, објашњава Малешевић.
Народњацима на руку не иде ни криза владе која је избила око питања следећих корака по питању пандемије – министар здравља Волфганг Микштајн, који долази из млађег коалиционог партнера, Зелених, тражи да се размисли о увођењу локдауна и за вакцинисане, што Народњаци одбијају.
„По мом мишљењу, питање је времена колико ће влада опстати. То је сада брак из нужде, пошто никоме не одговарају избори у овом часу, у јеку пандемије, али мислим да дуже од пар месеци то овако даље неће моћи да се вуче“, сматра Малешевић.
Скандал за скандалом – аустријски грађани изгубили поверење у демократске институције
Себастијан Курц изградио је политичку каријеру као изузетно млад човек. Док је био шеф аустријске дипломатије, медији су га називали „политичким вундеркиндом“, а пошто је 2017, као лидер ОВП постао канцелар, називали су га „господарем аустријске политике“.
Иако је његов успон био вртоглав, још је већом брзином пао са власти. Тај пад утолико је тежи што, уколико се оптужбе покажу тачнима, не само да постоји могућност да оде у затвор на дужи низ година, већ и да ће политику морати заувек да напусти.
Афера је избила почетком октобра, када је аустријско тужилаштво објавило да су Курцови блиски сарадници злоупотребили државне фондове како би потплатили таблоиде да позитивно пишу о лидеру ОВП, као и да лажирају резултате истраживања јавног мнења.
Иако није директно поменут у оптужници, с обзиром да се ради о деветоро људи из његовог најближег окружења, Курц је поднео оставку на функцију канцелара и постао шеф посланичке групе своје партије у парламенту, у нади да ће из сенке наставити да контролише владу.
Аустријска политика није имуна на скандале и корупционашке афере. Поменимо само неке случајеве из ближе историје: такозвана Јурофајтер афера, за коју се сматра да је на потплаћивање за куповину овог борбеног авиона утрошено око 100 милиона евра (после вишедеценијске истраге нико у Аустрији није осуђен); бивши министар финансија Карл Хајнц Грасер недавно је осуђен на осам година затвора због примања мита у вези са продајом станова у јавној својини; тужилаштво још увек истражује повезаност политичара са Хипо Алпе Адриа банком, чија је пропаст аустријске пореске обвезнике коштала 10 милијарди евра.
Пре две године, не треба заборавити, пад прве Курцове владе изазвао је скандал у чијем је центру био Хајнц Кристијан Штрахе из десничарске Слободарске партије, тадашњег коалиционог партнера, који је на Ибици тајно снимљен у наводном покушају да „моћној Рускињи“ прода политичке услуге.
Све ово утицало је, каже Малешевић, да ионако пољуљано поверење грађана у демократске институције постане још веће.
„То се види по броју изашлих грађана на изборе. Излазност на изборе у Горњој Аустрији била је јако лоша, око 60 одсто, а у градским центрима и испод тога. У Грацу, другом по величини граду у земљи, излазност је била око 50 одсто, што је за град од око 300 000 становника катастрофа. Сад се размишља као да се поверење грађана у демократске институције поврати и узму учешће у политичком процесу. То ће сигурно бити широка тема са много дискусије. Шта ће свега бити, не може да се прогнозира“, тврди Малешевић.
Политика треба да се заснива на друштвеном консензусу, а не на једној личности
Послератна политика Аустрије дуго је била двопартијска. Народна партија и Социјалдемократска партија смењивале су се на власти, а често су биле и у великим коалицијама. Ове две странке одиграле су кључну улогу у развоју земље као парламентарне демократије и стварању аустријске нације. Пословица каже да су народњаци и социјалдемократи ти који су успели да убеде свет да је Хитлер Немац, а Бетовен Аустријанац.
Када је, као млада нада европске политике избио у први план и намерио се на место лидера ОВП, Себастијан Курц решио је измени имиџ странке и модернизује је, слично као што је Тони Блер учинио са британском Лабуристичком странком крајем деведесетих. Имиџ народњака толико је измењен да је почело да се говори о „новој Народној партији“, као што се својевремено говорило о „новим лабуристима“. промењене су чак и традиционалне страначке боје – од црне у тиркизну. Курц је постао нови млади предводник, способан да, иако толико млад да, како су писали амерички новинари, не би могао да се кандидује за шефа Беле куће, измени лице не само аустријске, већ и европске политике.
Међутим, у свему томе налазила се и клица пропасти; према Малешевићевим речима, Курц је персонализовао политику – више није било препознатљивих напредњака, постојао је само он. И постојао је његов тим који се служио методом „контроле порука“, стратегије строге контроле медија.
„Доста је тога било подређено њему, странка је гурнута у други, ако не и у трећи план. Сада се цео тај систем „нове младе наде“ урушио. Тај систем сигурно није доприносио јачању демократских институција. Опет се показало да демократски систем не може да се базира на једној личности. Јак и стабилан демократски систем захтева широк друштвени консензус. Ако се то гради на једној личности која лако може да се саплете, то урушава поверење код грађана“, закључује Малешевић.
