- Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Прерађевине Оташевић: Од Киша, преко мртве природе са цигаретама, до Маљевићевог „зеленог квадрата“

CC BY-SA 3.0 / Аутор: Gmihail at српски Википедија - Сопствено дело, CC BY-SA 3.0 rs, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=80986935 / Душан Оташевић: Друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела, 1969.
Душан Оташевић: Друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела, 1969. - Sputnik Србија, 1920, 24.11.2021
Пратите нас
Изложба радова академика Душана Оташевића биће отворена 25. новембра у 19 часова у Галерији РИМА у Београду. На изложби ће бити представљени радови из циклуса „Прерађевине Оташевић“ од којих је један инспирисан сусретом са Данилом Кишом а други Данилом Хармсом и Казимирем Маљивићем, као и „Мртва природа“ са цигаретама која не припада овом циклусу.
Поставка је у целости заснована на Оташевићевом односу према делима и ауторима из историје уметности на које уметник кроз свој вишедеценијски опус реферише на различите начине.
Кроз разноврсну постмодернистичку праксу цитата, пастиша, копија, симулакрума, Душан Оташевић од средине осме деценије 20. века све до најновијих радова који се први пут представљају на изложби у Галерији РИМА успоставља везу са амблематским делима и ауторима из уметничке прошлости, од праисторије до поп-арта и концептуалне уметности.

„Прерађевине Оташевић“ од 1975. до данас

Оташевић каже за Спутњик да није реч о ретроспективи већ о прегледу једног дела његове продукције и додаје да је први рад настао 1975. године, док је последњи „завршио колико јуче“.
© Фото : Скриншот, сајт Галерије РИМАИзложба академика Душана Оташевића.
Изложба академика Душана Оташевића. - Sputnik Србија, 1920, 23.11.2021
Изложба академика Душана Оташевића.
„Својевремено сам смислио једну кованицу – прерађевине Оташевић. То значи да ја прерађујем оно што је већ прерађено, користим дела уметника. Овде ће бити заступљени многи, од Ђота до савременије продукције, рецимо Табаковића. Пошто је галеријски простор мали, у каталогу ће бити више радова него на самој изложби, који ће представити ту неку нит у мом стваралаштву“, истиче Оташевић.

Киш: Оташ, куд се моташ?

Последњи рад који ће бити представљен на изложби зове се Сусрет и заснива се на анегдоти, односно сусрету са Данилом Кишом који је у то време живео у Паризу а повремено је долазио у Београд.
„Срели смо се на Тргу републике у Београду и он ме питао: 'Оташ, куд се моташ?' А ја нисам знао да му одговорим. И тај текст, те кратке две реченице су и исписане на самом раду. Наравно, то је мало шире и данас да ме питате `куд се моташ` ја не бих знао да одговорим. Или, још боље, да ме питаш `што се моташ`, не бих знао“, каже Оташевић.
Први из рад из '75. из циклуса „Прерађевине Оташевић“ настао је на основу Мантењевог „Светог Себастијана“. Оташевић објашњава да су његови радови увек надоградња, није реч само о пресликавањима или копирањима.
„Неки уметник је већ урадио нешто и ја то само настављам, користим, злоупотребљавам“, наглашава Оташевић.

„Мртва природа“ са цигаретама

Један од радова који ће публика моћи да види ослања се на познату Вернерову слику „Млекарица“, а други на „Опсенара“ Херонимуса Боша. Ту је и платно из 1967. године које скоро није виђено у Србији, најстарије је на изложби, али на неки начин није део циклуса „Прерађевине Оташевић“.
© САНУ - Колекција Александра МилојевићаДушан Оташевић, На комунизму лењиновским курсем, 1967, Колекција Александра Милојевића
Душан Оташевић, На комунизму лењиновским курсем, 1967, Колекција Александра Милојевића - Sputnik Србија, 1920, 23.11.2021
Душан Оташевић, На комунизму лењиновским курсем, 1967, Колекција Александра Милојевића
„Није то неки циклус као што су их имали неки познати уметници, као на пример Пикасо што је имао 'плаву фазу' па је заврши и иде даље. Ја сам се просто враћао тим начинима изражавања од '75. до ове године. А тај рад из 1967. који се зове 'Мртва природа' био је јако једноставан. То је један објекат да кажем, штафелај са чистим платном. Односно део штафелаја, горњи део, ногаре се не виде него само део где је платно учвршћено и она мала фиока где човек одлаже свој материјал, боје и четкице шта већ има и можда цигарете“, објашњава Оташевић.

Случај Хармс и „зелени квадрат“ Казимира Маљевича

За један од радова искористио је приповетку, односно један од „Случајева“ Данила Хармса. Ослањајући се на кратку приповетку Хармса направио је зелени квадрат ког је наводно урадио Казимир Маљевић. Пронашао је димензије чувеног Маљевићевог „Црног квадрата“ и направио, зелени, измишљени.
Душан Оташевић је завршио Академију ликовних уметности у Београду 1966. године у класи професорке Љубице Цуце Сокић. Од 1965. приредио је близу 50 самосталних и учествовао на више од 150 колективних изложби у земљи и иностранству, на којима је представио радове у различитим медијима (слике, објекти, инсталације, цртежи, графике, колажи).
Од почетка седамдесетих изводи сценографије за позоришне представе. Члан је УЛУС-а од 1967. године. Предавао је на Академији лепих уметности у Београду од 2000. до 2006. године. Изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности 2003. а за редовног 2009. године. Од 2011. обавља дужност управника Галерије САНУ.
Изложба академика Душана Оташевића биће затворена 31. децембра.
Миодраг Мића Поповић, Откривање Бројгела (1974) - Колекција Јована и Весне Поповић - Sputnik Србија, 1920, 15.11.2021
Слика слици - највећи европски уметници у Галерији САНУ и Кући легата
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала