Одржана Блокчејн правна радионица: Како прописи у Србији утичу на дигиталну имовину
18:56 01.12.2021 (Освежено: 21:49 01.12.2021)
© Sputnik / Стефан Ђурић
Пратите нас
Блокчејн правна радионица, први део четвртог Српског блокчејн самита, одржана је у среду 1. децембра у хотелу „Зира“ у Београду. Конференција је окупила домаће стручњаке и крипто-ентузијасте који су говорили о законским и пореским оквирима, проблемима и приликама везаним за дигиталну имовину.
Закон о дигиталној имовини ступио је на снагу у Србији 29. јуна ове године. Њиме су дефинисани основни појмови, попут виртуелних валута и дигиталних токена, и област издавања, трговине и пружања услуга повезаних са дигиталном имовином у Србији. Надзорни органи одређени Законом су Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности.
Блокчејн правна радионица
Конференција је отворена причом о пореско-правном оквиру дигиталне имовине и управљању повезаним ризицима, о чему је говорио Урош Преочанин, порески директор „БДО Србија“. Он је предочио да неке одредбе Закона треба да се измене и допуне да би улиле општу правну сигурност физичким и правним лицима која тргују дигиталном имовином или је „рударе“.
„Нови порески оквир третира пренос дигиталне имовине, који упада у концепт опорезивања порезом на капитални добитак. Суштина је да се, у теорији, порез на капиталне добитке плаћа само на разлику између набавне и продајне цене, тако да бисмо плаћали порез од 15 одсто на оно што смо зарадили у преносу дигиталне имовине“, појашњава Преочанин.
Неке одредбе Закона треба да се измене и допуне да би улиле општу правну сигурност физичким и правним лицима која тргују дигиталном имовином или је „рударе“
© Sputnik / Стефан Ђурић
Жарко Птичек, правни саветник у области ИТ-а, истакао је да Закон о дигиталној имовини и Закон о извршењу и обезбеђењу омогућавају извршавање принудне наплате дигиталне имовине тј. да не постоје правне препреке да се она обави. Ипак, додао је, још увек није било таквих случајева, па је питање како ће да се спроводе у пракси.
„Регулатива постоји и адекватна је. Остаје да видимо како ће тећи спровођење. Не верујем да ће се извршење на дигиталној имовини у многоме разликовати од извршења на осталој имовини. Све што карактерише те поступке: административна компликованост, кратки рокови, дужина трајања поступка и сл, аутоматски ће се пренети на ово, јер извршење спроводе исти органи суда тј. јавни извршитељи“, истиче Птичек за „Спутњик“.
Закон о дигиталној имовини и Закон о извршењу и обезбеђењу омогућавају извршавање принудне наплате дигиталне имовине
© Sputnik / Стефан Ђурић
Предности дигиталне имовине
Правни сарадник компаније „Делоит“ Кристина Станковић представила је предности и мане паметних уговора, дигиталне токене, попут НФТ и безбедносних токена, и начине на које дигитална имовина може да се користи како би људима олакшала живот и отворила нове могућности на тржишту:
„Паметни уговори функционишу по принципу ‘ако – онда’. Они обезбеђују сигурност и могућност да дефинишете све услове пре похрањивања на блокчејн мрежу и да само седите и сачекате да се трансакција изврши, јер уговор води рачуна о томе. НФТ претвара нешто што је већ дигитално у дигитални токен који је јединствен и непоновљив. Безбедносни токени омогућавају да дигитализујете ствар која постоји у реалном свету“.
Богдан Вујовић, правни саветник у дигиталном пословању и један од организатора Блокчејн правне радионице говорио је о прикупљању капитала издавањем дигиталних токена и томе како се обвезнице које компаније издају структурирају у дигиталне токене и како на тај начин тај процес постаје једноставнији, ефикаснији и јефтинији.
„Поред могућности прикупљања капитала, то компанијама може да донесе и опцију стварања тзв токен-економије, што у дигиталном свету доводи до мрежног ефекта и најбоље мотивације и повезивања интереса свих учесника унутар датог екосистема. Најбољи начин за постизање тога је поседовање сопственог токена и токен-економије, а почетни корак у том процесу је прикупљање капитала путем издавања дигиталних токена“, предочава Вујовић.
Други део конференције биће одржан 2022. године
© Sputnik / Стефан Ђурић
Наставак конференције 2022. године
Завршни део конференције чинила је панел дискусија o утицају правне регулативе на блокчејн пословање, о чему су говорили Михајло Попеску, суоснивач стартапа „Кјудо“ (Qudo), Душан Ромчевић, менаџер регулаторних и правних послова Иницијативе „Дигитална Србија“, Богдан Вујовић и Урош Преочанин.
„Овде имамо доста учесника из државних институција, Комисије за хартије од вредности, многих банака и брокерских кућа. Врло је битно да они добију што ширу слику o правном основу, јер ако немамо кадрове који су упућени у ову тему не можемо да имамо ни квалитетну примену“, рекао је Никола Корбар, директор Блокчејн централе и организатор конференције.
Други део Српског блокчејн самита, који се односи на актуелне трендове у крипто-блокчејн свету, најновија технолошка решења, развијање послова из стартапова, прикупљање капитала, односно налажење инвеститора, биће одржан 2022. године.
30 Септембар 2021, 17:11
