https://sputnikportal.rs/20211204/neverovatan-uspeh-srpskih-istrazivaca-ovo-su-naucnici-koji-mogu-pomoci-covecanstvu-1132177071.html

Невероватан успех српских истраживача: Ово су научници који могу помоћи човечанству

Невероватан успех српских истраживача: Ово су научници који могу помоћи човечанству

Sputnik Србија

На последњој листи најутицајнијих истраживача у свету, коју сваке године објављује чувени амерички Универзитет Станфорд, нашло се чак тринаест научника са... 04.12.2021, Sputnik Србија

2021-12-04T17:15+0100

2021-12-04T17:15+0100

2021-12-04T17:15+0100

србија

наука

климатске промене

универзитет у новом саду

србија – друштво

универзитет станфорд

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/04/1132176316_0:0:3093:1739_1920x0_80_0_0_0c094073b067ce96a3535ae92bf4da83.jpg

Након што је ове године забележио помак на Шангајској листи, Новосадски универзитет бележи нови, невероватан успех.Ко су српски научници на светском гласуНа листи најцитиранијих научника Универзитета Станфорд нашао се дописни члан Српске академије наука др Слободан Марковић, који каже да је у време старог система и државе, када је почео да се бави географијом, она била идеолошки индоктринирана, да су професори сматрали да је реч о локалној науци, да радови не могу да се објављују у страним часописима. Он је веровао да истраживање може да има универзалну поруку.Био је у праву. Окренуо се истраживању леса, каже да је судбина одредила да се тиме бави, јер га има много у околини Београда и Новог Сада, а лес је најбољи запис палеоклиматских промена од свих врста седимената на свету.„Имао сам срећу, наш лес је изузетан архив промена животне средине, почела је сарадња са колегама из иностранства, тако је кренуло. Мада, касно смо почели, вероватно би били и бољи резултати да сам имао подршку професора, све смо радили од почетка, али на крају, ти резултати су испливали на површину, неко је то препознао“, каже Марковић.Наследници Милутина МиланковићаУпитан колико заиста свету значе резултати његовог рада и за шта се користе, професор Марковић каже да су веома значајни, али и да се надовезују на теорију астрономских узрока појаве леденог доба Милутина Миланковића.„Лес и палеоземљиште су седименти који осликавају пулс промена климе током леденог доба. Волео бих да, ако постоји загробни живот, потражим Миланковића, да му покажем наше резултате који се готово савршено поклапају са његовом кривом осунчавања. Када бисте узели шестар и повукли идеалан круг у чијем је центру Нови Сад, у кругу од 50 километара нашло би се од двадесет најбољих европских лесних профила најмање десет“, каже Марковић и додаје да нам ови резултати помажу да разумемо промене климе током последњих милион година.И не само нама, резултати његових истраживања представљају стандарде за разумевање климе у региону, али и на континенталном европском и евроазијском нивоу, па чак и на северној хемисфери, глобално.Професор Марковић каже да на основу резултата истраживања која су међу најкоришћенијима у свету, можемо да сазнамо и шта нас очекује у будућности када је реч о промени климе.„Истраживачи из Гренобла у руској истраживачкој станици ’Восток‘ на Антарктику направили су веома дубоку бушотину у леду и анализирали параметре на основу којих би могла да се реконструише палеоклима. Установили су да у том леду има пуно балончића који садрже ваздух из прошлости. Затим су веома прецизном методологијом утврдили колико у њему има угљен-диоксида. Закључак је да су током прошлости у атмосфери варирале промене угљен-диоксида, да га у садашњој има више. Дакле, прича о промени концентрације гасова који утичу на ефекат стаклене баште управо потиче из наше палеоклиматске врсте истраживања.“Промена климе се политизујеМарковић додаје да лично не доживљава проблем климатских промена онако како се углавном тумачи, јер је, каже, добио превише обриса политике. Овај научник истиче да палеоклиматска истраживања могу да помогну да боље разумемо климатске промене које се одвијају сада, а то је и једини пут да боље разумемо и оно што ће се догодити у будућности.На листи најцитиранијих научника света нашла се и једна дама из Новог Сада, професор на Катедри за биохемију и хемију природних производа, проф. др Неда Мимица Дукић. Она се и прошле године нашла на списку 2 процента оних на које се светска наука највише ослања. Ове године су, објашњава нам, дали две листе, једну за цитираност у целој каријери, а друга се односи на 2020. годину. То што се нашла на другој јако јој је значајно, јер је на заласку каријере, а њена истраживања и даље су актуелна.Лековите супстанце у природиОд почетка каријере, са различитих аспеката, бави се лековитим, биолошки активним природним производима, ова област је веома актуелна, па су радови ове професорке цитирани много пута у другим научним радовима.„Предмет наших истраживања, а уз мене је читав тим сада већ зрелих истраживача, јесу природни ресурси, биљке, гљиве и други организми, као и извори лековитих супстанци. Радимо биохемијску анализу активних молекула, испитујемо њихове активности применом различитих тестова, од једноставних, ин витро, до оних на експерименталним животињама“, објашњава Дукићева.Она додаје да су сви резултати изузетно примењиви, видљиви су у свакој апотеци. Између осталог, реч је о дијететским суплементима, производима базираним на природним једињењима. Њен тим се труди да не пропагира ниједну биљку, ниједан производ, уколико то није научно доказано.„Данас имате пуно заблуда, пуно реклама да ће вас нешто излечити, само ако је природно, наравно, то у многим случајевима није тачно. Ми се овим бавимо на научној основи, имам јако добру сарадњу са колегама из различитих делова света. Управо смо прошле недеље организовали велику међународну конференцију“, каже професорка Неда Мимица Дукић.Она додаје да су њени студенти, поједини млади доктори наука, основали и старт ап компаније, нуде производе базиране на заједничким истраживањима спроведеним на Факултету, такође у сарадњи са колегама из целог света.Први пут признање и за друштвене наукеПоред наших саговорника, на листи у научном свету најтраженијих радова нашла су се и истраживања академика Стевана Пилиповића и Душана Јаковетића са Департмана за математику и информатику и Анте Вујића са Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду.Међу тринаест најцитиранијих професора Универзитета из Новог Сада по први пут је и један професор друштвених наука, Вељко Јовановић, ванредни професор Филозофског факултета.Код формирања листе Станфорд универзитет узима велики број параметара, не само број објављених радова и цитата, већ и колико је различитих радова цитирано, најзначајнији број самосталних научних радова, број радова у којима је научник први аутор.

2021

Вести

sr_RS

српски научници, листа најцитиранијих, универзитет станфорд, универзитет у новом саду, климатске промене, пмф нови сад, sropski naucnici, lista najcitiranijih, univerzitet stanford, univerzitet u novom sadu, klimatske promene, pmf novi sad,