Како су Совјети отерали Немце са свог „прага“: 80. годишњица контраофанзиве код Москве
11:49 05.12.2021 (Освежено: 11:59 05.12.2021)
© Sputnik / Александр УстиновЖестока битка за Москву
© Sputnik / Александр Устинов
Пратите нас
Пре осам деценија почела је контраофанзива у близини Москве која је била судбоносна за Совјетски Савез. Руски новинар Андреј Коц објашњава како је совјетска војска отерала Немце са свог „прага“ и приморала их на повлачење.
Немци су у децембру 1941. године претрпели први велики пораз у Другом светском рату. Време блицкригова је прошло – Вермахт је потиснут од совјетске престонице и ослобођено је неколико суседних области, подсећа Коц.
Прави тренутак за напад
Крајем новембра и почетком децембра 1941. снаге групе армија „Центар“ приближиле су се Москви. Непријатељ је заузео Солнечногорск, Јахрому, Красну Пољану, прешао реку Нару северно и јужно од Наро-Фоминска и стајао код Кашире и источно од Туле.
Совјетска престоница била је трофеј који је Хитлер највише желео. Како се наводи у чланку, послао је више оклопних и моторизованих дивизија у напад него у мају 1940. против Француске, Белгије и Холандије заједно.
На Москву је кренуло 1,8 милиона војника, 1.170 тенкова, 13.500 оруђа и минобацача и најмање 600 авиона. Немаца је било више, али је њихова војска била истрошена због дуготрајне офанзиве и упорног отпора који је пружала Црвена армија. Поред тога, били су у дефициту са зимским униформама.
Руководство СССР-а је схватало да је прави тренутак за контраофанзиву, истиче новинар.
Контраофанзива
Главни ударац је био испланиран северно од главног града, на десном крилу фронта где су одбрану чиниле 30. и 16. совјетска армија и где су из резерве Врховне команде пребачене 1. ударна и 20. армија. Укупно је за операцију припремљено 1,1 милион војника, 774 тенка и око хиљаду авиона.
Контранапад је почео на данашњи дан, 5. децембра, нападом левог крила Калињинског фронта. Совјетске трупе су до 7. јануара уз интензивне борбе стигле до Волге северозападно и источно од Ржева и напредовале 60-120 километара у јужном и југозападном правцу. Армије десног крила Западног фронта кренуле су 6. децембра и ослободиле Истру, Клин и Волоколамск. Потиснувши непријатеља између 90 и 110 километара на запад, елиминисали су претњу заобилажења Москве са севера.
© Sputnik / Анатолий ГаранинЗаробљени Немци код Москве у децембру 1941. године
Заробљени Немци код Москве у децембру 1941. године
© Sputnik / Анатолий Гаранин
На левом крилу Западног фронта задато је неколико снажних удараца 2. тенковској армији Вермахта. У страху од њеног опкољавања источно од Туле, нацисти су се повукли. До 16. децембра је отклоњена и претња Москви са југа. Тог дана је Хитлер забранио повлачење великих формација на велика подручја. Групи армија „Центар“ је наређено да спречи пробоје и задржи одбрану. Наређење је, како пише Коц, разбеснело немачке војсковође, који су схватили да Хитлер не разуме стварну ситуацију на фронту.
Хитлерово наређење се сматрало главним разлогом великих губитака у бици за Москву, наводи се у материјалу.
Сада је чак и Врховна команда схватила да читава кампања виси о концу, а до сада нико није слушао наше крике упозорења – велики број извештаја о слабости наших трупа је написан и на вишем и на нижем нивоу, писао је немачки генерал Готхард Хајнрици крајем децембра.
С друге стране, Црвена армија је напредовала.
Уочи Нове године, непријатељ је потиснут 250 километара, нанета је велика штета 38 немачким дивизијама, подсећа руски новинар. Ослобођено је више од 11 хиљада насеља. У јануару 1942. године Штаб Врховне команде издао је наређење за општу офанзиву код Лењинграда у југозападном и западном правцу, у циљу опкољавања и пораза главних снага групе армија „Центар“.
Офанзива је обустављена тек 20. априла 1942. године. Немци су се повукли 150-400 километара ка западу. Московска и Тулска област, многе области Калињинске и Смоленске области очишћене су од непријатеља.
Иако група армија „Центар“ није уништена, претрпела је озбиљне губитке. Конкретно, било је више од 500 хиљада убијених, рањених и несталих, уништено је 1.300 тенкова, 2.500 топова и друге технике. Немачка је претрпела први велики пораз, нагласио је Коц.
Хероји контраофанзиве
Уочи 80. годишњице контраофанзиве код Москве, руско Министарство одбране је скинуло ознаку тајности са архивских података о догађајима из тих дана.
Посебна пажња посвећена је подвизима Црвене армије. У бици за Москву је скоро 40 група и јединица добило гардијско звање, 36.000 совјетских војника ─ ордене и медаље, док је 187 особа добило звање Херој Совјетског Савеза.
Већ првог дана контраофанзиве, подвиг је извела тенковска посада генерал-пуковника Павла Гудза. За три сата је уништено десет непријатељских возила.
У бици за Москву прославили су се и артиљерци. На пример, командант минобацачке чете 29. стрељачке бригаде Григориј Пистогов истакао се у ослобађању Клина, а јуначки се борила и пешадија.