„Глобална капија“ бесмислица, али у једном може да буде корисна за Србију /видео/
21:10 11.12.2021 (Освежено: 16:27 15.12.2021)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Пројекат „Глобална капија“ који је промовисала Европска комисија вредан 300 милијарди евра је на дугом штапу, а иако је отворено конципиран као изазов кинеском „Појасу и путу“ тешко може да му парира. За Србију је, кажу експерти, ипак добро да постоји конкуренција глобалних пројеката јер што је већа понуда, инвестиција и услови за њих ће бити бољи.
Европска комисија је, најављујући ове недеље „Глобалну капију“, објаснила да је реч о плану „глобалном по размерама који ће се прилагодити потребама и стратешким интересима различитих региона“, не кријући да је реч о покушају да се одговори на кинески „Појас и пут“.
„Желимо да ’Глобална капија‘ постане бренд од поверења који ће опстати захваљујући високом квалитету, поузданим стандардима, високој транспарентности и добром управљању“, рекла је председница ЕК Урсула фон дер Лајен.
Економиста др Горан Николић примећује да је чак и лондонски „Економист“ оценио да је нови европски пројекат бесмислица.
„Бура око скоро ничега“
„Реално гледано, 300 милијарди долара које се помињу не постоје, него је то нешто што у ЕУ мисле да је могуће. У суштини, ради се о много мањим парама јер су ту укалкулисани и пројекти који су већ у току, па разни планови да приватни сектор инвестира, да земље чланице треба да инвестирају — што немају обавезу, да Европска банка за обнову и развој и Европска инвестициона банка направе пројекте... И, као разликују се од Кине која даје зајмове. Па шта друго ЕУ даје, свакако не донације“, објашњава Николић, који сматра да је прича о иницијативи ЕУ „бура у чаши воде око скоро ничега“.
Он сумња да ће реализација најављеног пројекта бити ширих размера и због европске бирократије, као и због тога што ништа од најављених средстава није предвиђено европским буџетом, нити европске банке имају конкретне планове.
„То је просто само идеја за коју се Урсула фон дер Лајен потрудила да добро медијски промовише“, додаје Николић.
Он скреће пажњу и на чињеницу да је „Глобална капија“ на известан начин везана за шири амерички пројекат „Изградимо опет бољи свет“ (B3W), те да је и ова иницијатива базирана на сличним вредностима, али то, како каже, неће бити вредности оних у које се инвестира, него оних који инвестирају, а то су вредности у које су уткани и интереси носилаца тих пројеката.
Јасна политичка димензија
Др Рајко Петровић са Института за европске студије истиче да је истовремено јасно да „Глобална капија“ од самог почетка има јасну политичку димензију, те да званичници ЕУ не крију намеру да желе да она буде противтежа не само економском, већ и политичком утицају Кине на глобалном нивоу. Међутим, како каже, разлика између оваквих предлога ЕУ и Кине је и садржинска и суштинска, јер Кина инсистира на тзв. вин-вин сарадњи, док карактер европских иницијатива илуструје примером зелене агенде.
Today I will present Europe’s new connectivity strategy: Global Gateway.
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) December 1, 2021
With Global Gateway, #TeamEurope will invest in quality infrastructure, in a fair and sustainable way.
Connecting the world, and protecting our planet. pic.twitter.com/uuN7vBM3c4
„Што се тиче Србије, јасно је да све оно што долази из бриселске или вашингтонске кухиње има политичку позадину. ‘Глобална капија’ међу пројектима помиње и еколошку политику. То је занимљиво ако погледамо шта се у последње време дешава у нашем случају. Нас Зелени из Немачке уче како да заштитимо своју животну средину, а сећамо се да је њихов лидер Јошка Фишер био један од главних заговорника бомбардовања наше земље које је произвело катастрофалне еколошке последице“, каже Петровић, додајући да је зато важно да свака земља има и еколошки суверенитет и да се и у тој области ослања на сопствене снаге и пројекте.
Како се квалификовати за „Глобалну капију“
На питање постоји ли представа како ће изгледати квалификовање за пројекте у оквиру нове европске иницијативе, Горан Николић износи претпоставку да се процес неће разликовати од досадашње европске праксе где се грантови добијају за израду пројекта, што обично раде западне фирме, док се остало реализује кроз кофинансирање.
„Ништа то неће бити другачије од оног како раде Кинези. Кад све саберете и погледате услове, Кинези траже да пола буду њихови, пола ваши извођачи, док се код западњака иде на тендер, а на том тендеру се зна ко може да победи — онај ко има велик капитал, а то су случајно западне фирме“, објашњава Николић.
Рајко Петровић напомиње да притом Пекинг нема ништа против европских иницијатива, па је и реагујући на најављену „Глобалну капију“ рекао да је сваки пројекат за неразвијене земље добродошао, али да се нада да западни центри неће минирати кинеске пројекте нити тражити од земаља где се спроводе да их се одрекну.
„Западни центри моћи дотле за сваку врсту пројеката, па чак и оне који су изразито економски, говоре да кад долазе из руског или кинеског извора представљају неку врсту малигног утицаја. И ‘Глобална капија’ носи индиректну поруку земљама да морају да елиминишу кинеско присуство. Суштина и јесте, како је рекла и Фон дер Лајенова, да се потисне економска моћ Кине како се не би прелила у политичку“, каже наш саговорник, уз оцену да то неће поколебати Кину која има велику предност у односу на Запад, јер је сваким даном у економском успону.
За Кину ради време, она нема потребу да жури и, како наводи Петровић, она може да се повуче корак назад, па да у неком наредном периоду направи три корака напред.
„Толико је ресурса уложено у ‘Појас и пут’, да није логично да се повуче. Ако узмемо пример пропалог ’Јужног тока‘, видимо да су такве врсте инвестиција као вода, увек нађу пут, па смо добили ’Турски ток‘. Тако ће и ’Појас и пут‘ увек наћи пут“, констатује овај стручњак.
Корисно за Србију
Предност „Појаса и пута“, слаже се Николић, јесте што је већ уходан, иза њега стоји једна држава, имају средства, логистику, предузећа, диверсификацију и све функционише, а ЕУ треба да почне испочетка.
Саговорници Спутњика изнели су оцену резултата који би „Глобална капија“ могла да има за Балкан и за Србију.
„Овај пројекат, и ако минимално заживи, добар је за нас. Ми смо игром чудних околности у доброј ситуацији да имамо добре кредите, и да још бирамо и немамо условљавања зато што можемо да узмемо од Кине. Што је већа конкуренција, то ће бити боље за нас“, уверен је Николић.
Пракса је показала да смо у неким ситуацијама, како истиче Петровић, ЕУ доводили пред свршен чин, да уколико не жели, реализацију било ког пројекта препустимо Кинезима или Русима, морају да дају повољнију цену.
„То је луксуз земље која колико-толико успева да заштити свој суверенитет. Тај геополитички и геостратешки положај који имамо и који нам је најчешће доносио више зла него добра у данашњем умреженом свету, глобалном селу показује неке добре стране. Србија је практично незаобилазни део сваке озбиљније интернационалне иницијативе у економском смислу. Оно што ми показујемо својим примером не само земљама сличног профила, већ и у ЕУ, јесте колико је повољније, сигурније и извесније гледати превасходно своје националне интересе“, децидан је Петровић.
Он закључује да ће ЕУ, кад већ не жели Србију да прими у своје редове, морати више да одреши кесу ако жели да нас задржи у својој орбити, иако Запад дугорочно гледано не може да парира ни руским ресурсима, ни уходаним путевима и потенцијалу Кине.
6 Децембар 2021, 19:19
