Зелена опасност из Берлина: Шта доноси нова немачка влада? /видео/
© AP Photo / Kay NietfeldОлаф Шолц
© AP Photo / Kay Nietfeld
Пратите нас
Када су прошли пут Зелени дали Немачкој шефа дипломатије — био је то Јошка Фишер — Немачка је саучествовала у агресији на нашу земљу. Позицију Јошке Фишера у новој влади у Берлину заузеће Аналена Бербок, која је Русију и Кину већ стигла да прогласи за „системске ривале“, одговорне за „хибридну агресију“ на поредак заснован на правилима Запада...
Дан пре него што ће досадашња канцеларка Ангела Меркел у Берлину бити испраћена у пензију, уз вечерњу церемонију војничког марша с упаљеним бакљама који изазива непријатна подсећања, три партије нове већине у Бундестагу — социјалдемократе (СПД), либерали (ФДП) и Зелени, такозвана „семафор коалиција“ због црвених, жутих и зелених партијских боја својих чланица — прошле недеље усагласиле су коалициони споразум и расподелиле функције у влади, на чијем ће челу бити СПД-ов канцеларски кандидат Олаф Шолц.
Нови почетак Немачке
„Олаф Шолц доноси ветрове промене у Немачку“, бомбастично у уредничком коментару оцењује „Фајненшел тајмс“ и најављује „значајну промену у политичком правцу највеће економије Европе... Глад три партије за дубоким променама много је више од пуке реторике... Оно што се догађа у Немачкој, може да буде ништа мање него крај политике 20. века“.
© AP Photo / Bernd Von JutrczenkaНова немачка влада на челу са Олафом Шолцом код председника Франка Валтера Штајнмајера
Нова немачка влада на челу са Олафом Шолцом код председника Франка Валтера Штајнмајера
© AP Photo / Bernd Von Jutrczenka
„Нови почетак Немачке“, уверава и Јошка Фишер који је на челу Зелених провео скоро 20 година. „Немачкој је био потребан раскид с прошлошћу — нови почетак... До краја текуће деценије, Немачка и Европа живеће у потпуно новој реалности. Будућа влада биће мерена по томе како је спровела транзицију земље кроз ово време промене“, додаје уз дозу опреза. За разлику од бившег белгијског премијера Гија Ферхофштата који с портала „Политико“, безмало, узвикује: „Немачка најзад има владу која је спремна да води Европу... Кочница Меркелове која је задржавала напредак је коначно нестала... Проблеми реалног света нису постали ништа мањи. Али можда, напокон, највећа слабост Европе више неће бити политичари који је предводе.“
Суверена ЕУ и кажњавање непослушних
Разлоге за оволики авансни оптимизам Ферхофштат проналази у коалиционом споразуму, документу од 177 страна чији је декларисани циљ „суверена Европска унија као јачи актер у свету обликованом несигурношћу и супротстављеним политичким системима“, уз исказану намеру да се ЕУ „даље развије у федералну европску државу“. А то ће бити учињено и кроз „употребу Члана 7 Лисабонског уговора, којим могу да се суспендују гласачка права оних влада које крше вредности Европске уније“.
„Спољнополитички ставови Зелених и либерала уочљиви су у програму чији је тон у односу на Русију, Кину и владавину права оштрији него што је остатак Европе научио да очекује од Берлина под Меркеловом“, истиче и „Фајненшел тајмс“ и образлаже: „Зелени захтевају темељно преиспитивање немачке спољне политике... По први пут за 16 година Зелени ће преузети контролу над Министарством спољних послова и односи са Кином и Русијом нарочито би могли да наиђу на потешкоће. Аналена Бербок, колидерка Зелених, снажно се залаже за спољну политику ’засновану на људским правима и вредностима‘, а Зелени су оптуживали Меркелову да је комерцијалне интересе Немачке ставила испред одбране западних вредности, као што су владавина права и демократија... Кључно је што коалициони споразум каже да ће Немачка блиско координисати своју кинеску политику са САД“, а у политици према Русији „руководиће се интересима источноевропских суседа и узимаће у обзир претње с којима су они суочени из Русије“.
(Не)стабилна коалиција
Ипак, додаје лондонски лист, „питање је колико ће моћно бити министарство Аналене Бербок у систему у коме канцелар тежи да има коначну реч о спољној политици. Ово је оштар контраст у односу на дане Јошке Фишера, јединог Зеленог до сада на челу Министарства спољних послова, који је остао чувен по подршци немачком војном ангажовању у рату на Косову“.
А немачки недељник „Шпигл“ овом ће питању — да ли ће Аналена Бербок бити моћна као што је био Јошка Фишер — с тим у вези додати и сопствено: „Колико је стабилна нова немачка коалиција?“ „Прве пукотине у Берлину постају видљиве“, пише „Шпигл“, наводи да су „Зелени и СПД деловали као савршени партнери последњи пут када су владали заједно“ — ономад када су нас бомбардовали — али овог пута, открива водећи немачки недељник детаље тајних коалиционих преговора, Зелени штрче у односу на преостала два партнера, СПД и ФДП, „и то није идеално за стабилност долазеће владе“.
© AP Photo / Michael KappelerОлаф Шолц у Бундестагу
Олаф Шолц у Бундестагу
© AP Photo / Michael Kappeler
Колико ће стабилна бити долазећа власт у Немачкој? Какав ће став она заузети према Русији, Кини, Сједињеним Државама и својим ЕУ партнерима? И шта ће то донети нама на Западном Балкану?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић и новинар из Лондона Синиша Љепојевић.
„Нова владајућа коалиција у Берлину“, каже Мирослав Стојановић, „најављује безмало револуционарне промене и неминовни напредак и модернизацију земље, која у погледу дигитализације, на пример, с обзиром на то да је реч о водећој европској индустријској сили, запрепашћујуће заостаје“.
Западни медији главног тока листом су с одушевљењем и великим надама дочекали нову немачку владу. Заслужно за то је, објашњава Синиша Љепојевић, „учешће Зелених у новој влади. Ова странка је најближа евроатлантском естаблишменту и очекује се да ће бити веома агресивна у својој проамеричкој политици“.
Питање је, ипак, у којој ће мери Зелени успети да своју агенду наметну осталим коалиционим партнерима, јер, како пише „Шпигл“, „сви су мислили да Немачка добија владу СПД-а и Зелених с мало либерализма слободног тржишта из ФДП-а, убаченог ради добре мере. Уместо тога, чини се да је Немачка добила савез СПД-а и ФДП-а с нијансом Зеленог“.
© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у базу фотографијаПредизборни плакати на којима су Олаф Шолц и Аналена Бербок
Предизборни плакати на којима су Олаф Шолц и Аналена Бербок
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ „Многи аналитичари оцењују да је коалициони споразум обојен жутим, бојом либерала“, указује Мирослав Стојановић. „Ова влада представља својеврсни експеримент, јер у својој послератној историји Немачка на власти није имала овакав тријумвират, због чега многи страхују од политичке нестабилности из времена Вајмарске републике. Тим пре што је реч о, идеолошки, трима веома различитим партијама. С друге стране, нови канцелар Олаф Шолц до сада се показао као мајстор компромиса. Без обзира на споразум, међутим, варничења унутар владе су неминовна — већ и стога што ће либерали контролисати финансије, а Зелени без новца своју агенду не могу да спроведу.“
„Велики проблем ове владе управо ће представљати захтеви Зелених, пре свега зато што нису реални“, уверен је Синиша Љепојевић. „Врло је вероватно да ће ова влада бити нестабилна, што због суштинских неслагања о кључним питањима, што због нереалних обећања из предизборног периода, попут оног да ће се прећи на 80 одсто енергије из обновљивих извора, што напросто није могуће... Треба очекивати бројне неспоразуме међу коалиционим партнерима, а нестабилна немачка влада биће проблем за читаву Европу.“
Русија и Кина
Стабилности немачке владе, притом, нимало неће допринети инсистирање Зелених на суспензији гасовода „Северни ток 2“ и на заоштравању односа са Кином.
© AP Photo / Stefanie LoosАналена Бербок
Аналена Бербок
© AP Photo / Stefanie Loos
„Немачкој индустрији је ’Северни ток 2‘ неопходан, тим више што се нуклеарне електране постепено скидају с мреже након несреће у Фукушими 2011. године. А Аналена Бербок је упркос томе до сада била заговорник америчке политике прекидања енергетских веза с Русијом. Ипак, оног часа кад дођете на место министра, почиње да преовлађује реалполитика... А питање је и колико ће простора Олаф Шолц оставити Аналени Бербок да самостално формулише немачку спољну политику,“ напомиње Мирослав Стојановић.
„Оштрија ће бити реторика од самих поступака“, предвиђа Синиша Љепојевић. „Наиме, због међусобне зависности немогуће је прекинути односе Немачке с Русијом и Кином. Без Кине Немачка не може да се дигитализује, будући да се у телекомуникационој технологији, у којој је необјашњиво заостала, она у потпуности ослања на Кину. А треба имати у виду и да амерички покушаји блокирања ’Северног тока 2‘ заправо нису толико усмерени против Русије, колико, пре свега, против Немачке, јер се тиме омета даљи економски развој саме Немачке, а не Русије... И то додатно доприноси утиску да немачка власт ипак ступа ка једној озбиљној политичкој кризи и да Немачка, као најмоћнија земља Европе, улази у период нестабилности,“ закључује Синиша Љепојевић.