https://sputnikportal.rs/20211218/nato-se-igra-vatrom-ako-rasporedi-svoje-rakete-u-evropi-1132527411.html
НАТО се игра ватром, ако распореди своје ракете у Европи
НАТО се игра ватром, ако распореди своје ракете у Европи
Sputnik Србија
Русија чини све што је у њеној моћи да се избегне нова ракетна криза у Европи и држи се обећања да неће распоређивати своје пројектиле средњег домета са... 18.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-18T22:32+0100
2021-12-18T22:32+0100
2021-12-18T22:32+0100
русија
анализе и мишљења
русија
нато
русија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111302/32/1113023252_0:237:4001:2487_1920x0_80_0_0_011abba4179745ea4e730262780e3806.jpg
Москва је више пута поновила да руски предлог за мораторијум на размештање ракета средњег и кратког домета остаје на снази и сматра да западне земље не би требало тај предлог да одбацују , јер ће потенцијално распоређивање пројектила у Европи и Азијско-пацифичком региону представљати озбиљну претњу по регионалну и глобалну безбедност, а то би могло да доведе и до нове трке у наоружању. Овај предлог је директан начин да се ублажи конфронтација, међутим НАТО се, како истиче Москва, игра са ватром називајући непоузданом руску иницијативу.Једна од главних брига Москве повезана је са тим што се у Европи, на иницијативу НАТО-а, ускоро могу појавити системи наоружања који су раније били забрањени Споразумом о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.Стварање такозване артиљеријске команде у Немачкој која је у прошлом веку била задужена за ракетне системе средњег домета „Першинг 2“ сугерише да се Американци заједно са савезницима спремају да оживе тај пројекат на новој технолошкој оперативној бази, а ситуацију додатно погоршавају и војне активности НАТО-а у близини руских граница. Тврдње да НАТО нема намеру да уврсти таква средства у нуклеарни арсенал нису убедила Москву, јер је изгубљено поверење, с обзиром да је Алијанса много пута до сад давала лажна обећања.Русија је више пута поновила никоме не прети, али упозорава Запад на последице њихових непријатељских корака .Међутим, уколико НАТО и САД не реагују на захтев Русије о безбедносним гаранцијама то би могло да доведе до нове спирале конфронтације.Руски војни експерт Алексеј Леонков истиче да ова позиција сугерише да се Русија придржава европских безбедносних стандарда, пошто размештање америчких система у Европи угрожава не само Русију, већ пре свега саму Европу.Хладноратовско заоштравањеЛеонков је подсетио да је слична ситуација постојала и током Хладног рата, када су америчке нуклеарне ракете „Першинг 2“ биле распоређене у Европи. Међутим, ситуација је сада знатно тежа и компликованија, упозорио је експерт.„САД намеравају да распореде ракете које праве узимајући у обзир своје хиперсоничне технологије. Истина, још немају прототип, али се надају да ће га имати. То је двостепена ракета средњег домета, која ће развијати хиперсоничну брзину. Време лета таквих ракета је прилично кратко, око 10-15 минута, ако се лансирају из америчке ваздухопловне базе ‘Рамштајн’ у Немачкој. Због тога ће Русија реципрочно одговорити на такво распоређивање ракета, а ти пројектили ће бити хиперсонични“, сматра Леонков.Руски председник Владимир Путин је раније рекао да је Москва спремна да не распоређује ракете 9М729 на европском делу земље, али уз реципрочне кораке НАТО-а. Такође је предлагао Алијанси да се провери, утврди право стање система „Еџис ашор“ са лансерима Мк-41 у базама у Европи и 9М729 у објектима у Калињинграду.Ракетна криза у ЕвропиАмерика увелико ради на развијању хиперсоничног оружја како би остварила концепт брзог напада на контролне и командне центре у Русији, док Москва увелико ради на системима за одбрану од хиперсоничног оружја.Леонков напомиње да је Русија тренутно једина земља у свету која има хиперсонично оружје и изражава наду да ће се Европа уздржати од распоређивања ракета.Русија је из добре воље још 2019. године, преузела обавезе за имплементацију таквог мораторијума одмах након прекида Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, из кога су се САД, још у Трампово време, једнострано повукле.Упркос укидању тог споразума, Москва је више пута поновила да предлози Русије о разоружању "остају на столу, а врата отворена" и потврдила је спремност да се и даље придржава одредби тог документа, који су потписали последњи лидер СССР-а и амерички председник Михаил Горбачов и Роналд Реган 1987. године и који је представљао прекретницу у Хладном рату - њиме су се Москва и Вашингтон обавезали да зауставе трку у наоружању, да униште балистичке пројектиле домета од 500 до 5.500 километара, као и да забране постављање лансирних рампи.Вашингтон и Москва су се међусобно оптуживали за непоштовање тог споразума. Конкретно, Вашингтон је оптуживао Москву због развоја ракете 9М729 „Новатор“ и тражио је уништење свих тих пројектила, а замерке САД су грађене на тврдњама да је домет лета те руске ракете већи од дозвољених 500 километара, иако америчка страна за то није изнела никакве доказе.Москва је такве тврдње негирала, тврдећи да је домет тих пројектила 480 километара што је у складу са Споразумом и чак је за то изнела доказе.С друге стране, Москва размештање америчких противракетних система у источној Европи сматра за директну претњу Русији, јер је из лансера МК-41, који су у саставу „иџис ашора”, могуће лансирати не само противракетне пројектиле, већ и крстареће ракете „томахавк”, што ове системе не чини само одбрамбеним, него и офанзивним.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111302/32/1113023252_184:0:3815:2723_1920x0_80_0_0_8b08231e4a3b158f595a3554d83a1282.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
анализе и мишљења, русија, нато, русија – политика
анализе и мишљења, русија, нато, русија – политика
НАТО се игра ватром, ако распореди своје ракете у Европи
Русија чини све што је у њеној моћи да се избегне нова ракетна криза у Европи и држи се обећања да неће распоређивати своје пројектиле средњег домета са нуклеарним бојевим главама, све док то прво не учине НАТО и САД.
Москва је више пута поновила да руски предлог за мораторијум на
размештање ракета средњег и кратког домета остаје на снази и сматра да западне земље не би требало тај предлог да одбацују , јер ће потенцијално распоређивање пројектила у Европи и Азијско-пацифичком региону представљати озбиљну претњу по регионалну и глобалну безбедност, а то би могло да доведе и до нове трке у наоружању. Овај предлог је директан начин да се ублажи конфронтација, међутим НАТО се, како истиче Москва, игра са ватром називајући непоузданом руску иницијативу.
Једна од главних брига Москве повезана је са тим што се у Европи, на иницијативу НАТО-а, ускоро могу појавити системи наоружања који су раније били забрањени Споразумом о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
Стварање
такозване артиљеријске команде у Немачкој која је у прошлом веку била задужена за ракетне системе средњег домета „Першинг 2“ сугерише да се Американци заједно са савезницима спремају да оживе тај пројекат на новој технолошкој оперативној бази, а ситуацију додатно погоршавају и војне активности НАТО-а у близини руских граница. Тврдње да НАТО нема намеру да уврсти таква средства у нуклеарни арсенал нису убедила Москву, јер је изгубљено поверење, с обзиром да је Алијанса много пута до сад давала лажна обећања.
Русија је више пута поновила никоме не прети, али упозорава
Запад на последице њихових непријатељских корака .
Међутим, уколико НАТО и САД не реагују на захтев Русије о безбедносним гаранцијама то би могло да доведе до нове спирале конфронтације.
Руски војни експерт Алексеј Леонков истиче да ова позиција сугерише да се Русија придржава европских безбедносних стандарда, пошто размештање америчких система у Европи угрожава не само Русију, већ пре свега саму Европу.
„Русија још једном излази са иницијативом да се европске земље предомисле и не направе себи нешто горе него што је то било. На крају крајева, после пропасти Споразума о ракетама средњег и кратког домета, европска нуклеарна безбедност се само погоршала. Европа је под притиском Америке која их убеђују да ракете које ће бити распоређене на њеној територији неће носити нуклеарне бојеве главе. Али прављење пројектила са нуклеарном бојевом главом је чисто техничко питање. Сједињене Државе теже да се ови пројектили појаве у Европи, а Европа ће некако живети са тим“, каже Леонков.
Хладноратовско заоштравање
Леонков је подсетио да је слична ситуација постојала и током Хладног рата, када су америчке нуклеарне ракете „Першинг 2“ биле распоређене у Европи. Међутим, ситуација је сада знатно тежа и компликованија, упозорио је експерт.
„САД намеравају да распореде ракете које праве узимајући у обзир своје хиперсоничне технологије. Истина, још немају прототип, али се надају да ће га имати. То је двостепена ракета средњег домета, која ће развијати хиперсоничну брзину. Време лета таквих ракета је прилично кратко, око 10-15 минута, ако се лансирају из америчке ваздухопловне базе ‘Рамштајн’ у Немачкој. Због тога ће Русија реципрочно одговорити на такво распоређивање ракета, а ти пројектили ће бити хиперсонични“, сматра Леонков.
Руски председник Владимир Путин је раније рекао да је Москва спремна да не распоређује ракете 9М729 на европском делу земље, али уз реципрочне кораке НАТО-а. Такође је предлагао Алијанси да се провери, утврди право стање система „Еџис ашор“ са лансерима Мк-41 у базама у Европи и 9М729 у објектима у Калињинграду.
Америка увелико ради на развијању хиперсоничног оружја како би остварила концепт брзог напада на контролне и командне центре у Русији, док Москва увелико ради на системима за одбрану од хиперсоничног оружја.
Леонков напомиње да је Русија тренутно једина земља у свету која има хиперсонично оружје и изражава наду да ће се Европа уздржати од распоређивања ракета.
„Имамо све технологије за то и све могућности да брзо направимо такве, хиперсоничне ракете, знамо где да их ставимо. Али истовремено се надамо да ће се Европа опаметити и да ће бити противници америчких система који се појављују на њиховој територији“, закључио Леонков.
Русија је из добре воље још 2019. године, преузела обавезе за имплементацију таквог мораторијума одмах након прекида
Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, из кога су се САД, још у Трампово време, једнострано повукле.
Упркос укидању тог споразума, Москва је више пута поновила да предлози Русије о разоружању "остају на столу, а врата отворена" и потврдила је спремност да се и даље придржава одредби тог документа, који су потписали последњи лидер СССР-а и амерички председник Михаил Горбачов и Роналд Реган 1987. године и који је представљао прекретницу у Хладном рату - њиме су се Москва и Вашингтон обавезали да зауставе трку у наоружању, да униште балистичке пројектиле домета од 500 до 5.500 километара, као и да забране постављање лансирних рампи.
Вашингтон и Москва су се међусобно оптуживали за непоштовање тог споразума. Конкретно, Вашингтон је оптуживао Москву због развоја ракете 9М729 „Новатор“ и тражио је уништење свих тих пројектила, а замерке САД су грађене на тврдњама да је домет лета те руске ракете већи од дозвољених 500 километара, иако америчка страна за то није изнела никакве доказе.
Москва је такве тврдње негирала, тврдећи да је домет тих
пројектила 480 километара што је у складу са Споразумом и чак је за то изнела доказе.
С друге стране, Москва размештање америчких противракетних система у источној Европи сматра за директну претњу Русији, јер је из лансера МК-41, који су у саставу „иџис ашора”, могуће лансирати не само противракетне пројектиле, већ и крстареће ракете „томахавк”, што ове системе не чини само одбрамбеним, него и офанзивним.