https://sputnikportal.rs/20211221/nagrada-za-antirusko-delovanje-trojka-sa-istoka-uzaludno-ceka-mrvice-sa-eu-trpeze-1132652420.html

„Награда“ за антируско деловање: Тројка са истока узалудно чека мрвице са ЕУ трпезе

„Награда“ за антируско деловање: Тројка са истока узалудно чека мрвице са ЕУ трпезе

Sputnik Србија

Европска унија користи Украјину, Молдавију и Грузију као алате у својој антируској политици због њиховог геополитичког положаја, али осим празних обећања од ње... 21.12.2021, Sputnik Србија

2021-12-21T18:42+0100

2021-12-21T18:42+0100

2024-12-09T19:58+0100

свет

русија

европска унија (еу)

украјина

молдавија

грузија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/07/1124033674_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_bf344d77fa941058401fe9de1d2be70c.jpg

Он овако коментарише то што су ове три државе на самиту ЕУ-Источно партнерство у Бриселу лобирале да им се дозволи да започну преговоре о придруживању Унији, а заузврат су добиле одговор да ће ЕУ признати њихове „европске аспирације и европски избор“ и подршку у случају да, како је рекла је председница Европске комисије Урсула Фон дер Лајен - „Русија предузме агресивне акције”.Алати ЕУ у антируској политициАдамовић наводи да би, осим обећања, ове државе можда могле да рачунају на извесну, не претерано велику економску помоћ и на опремање њихове војске, али да ЕУ неће ићи даље од тога.„Наравно, из Брисела ће увек стизати начелне поруке да они подржавају европске аспирације земаља које имају намеру да постану њихове чланице, али стање у коме се налази ЕУ не дозвољава јој да размишља о проширењу, а низ нерешених унутрашњих проблема ових земаља представља додатни разлог због ког су њихове аспирације узалудне. Не само да је излазак Велике Британије задао велики ударац ЕУ, већ су и неке државе-чланице јасно ставиле до знања да нису за проширење у облику у коме је то до сада био случај“, истиче Адамовић.И Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност, поруке из Брисела види као празну реторику која можда може помоћи лидерима тих држава, попут Маје Санду у Кишињеву или Зеленском у Кијеву да „машу“ тиме неколико недеља и причају својим бирачима како су добили подршку Брисела, али да оне суштински не значе ништа.„У ЕУ више нема жеље за проширивањем чак ни на земље које су формално кандидати и које преговарају више година, попут наших балканских земаља, а о државама чланицама Источног партнерства тек нико жив не размишља. Колика је криза у ЕУ показује и чињеница да они нису способни да донесу одлуку о санкцијама Милораду Додику будући да Мађарска најављује вето на такав потез, а камоли да се прича о стварима стратешког карактера будућег учлањења Украјине, Молдавије и Грузије“, наводи Пророковић.То што ове три земље траже није реално, додаје наш саговорник, али оне су остале последње у којима се ЕУ и даље антиципира као важан субјект геополитичких процеса у нашем делу света, а њихове политичке елите заиста верују да им Брисел нешто може помоћи.„Када би Брисел раније нешто желео да понуди постојала је макар начелна спремност да се ЕУ шири. Али они су ту начелну спремност, за коју смо и ми знали, злоупотребљавали како би овде остварили своје интересе, односно како би наметали одређене законе, остваривали свој утицај у процесу приватизације, кредитно нас задуживали и у културном и политичком смислу потпуно нас везивали за ЕУ. То је био случај са Бугарском, Румунијом, Хрватском. Међутим, сада нема ни те начелне сагласности“, објашњава Пророковић.Празна реторикаКако он каже, истраживања јавног мњења, одлуке влада и саопштења политичких странака у државама-чланицама јасно показују да за трећину чланица ЕУ проширење уопште није тема.„Међутим, ове три земље остају једини простор где се може ширити утицај ЕУ, па како Брисел нема шта да им понуди у том институционално-формалном смислу, оне добијају ова празна обећања да ће их заштити ако буде руске агресије. Пре свега руске агресије неће бити, а ЕУ, са друге стране, нема било какву моћ да на такав начин заштити било кога, упркос обећањима Фон дер Лајенове. Треба имати на уму да је руски политички, културни, па и економски утицај током последњих двеста година у тим државама много јачи од утицаја западних земаља“, категоричан је Пророковић.Адамовић верује да би Украјина, Молдавија и Грузија морале да преиспитају своју досадашњу политику и према ЕУ и према Руској Федерацији, јер оваква каква је данас, заснована на антируским основама - нема будућност.„Бојим се да промена те политике у овом тренутку није претерано извесна и да ће ове државе наставити да бораве у својеврсном геополитичком лимбу, као марионете у политици западног света“, закључује Адамовић за Спутњик.Самит ЕУ-Источно партнерство које чини шест земаља бившег Совјетског Савеза окупио је у Бриселу лидере Украјине, Грузије, Јерменије, Азербајџана и Молдавије, а председник Белорусије Александар Лукашенко није учествовао због погоршаних односа Брисела с Минском који ЕУ оптужује за „хибридни напад“ слањем хиљада избеглица с Блиског истока на источне границе Уније.

украјина

грузија

2021

Вести

sr_RS

еу, украјина, русија, молдавија, грузија