https://sputnikportal.rs/20211227/alarmantno-srcana-smrt--pratilja-kovida-19-dolazi-bez-najave-1132799863.html
Алармантно: Срчана смрт – пратиља ковида 19, долази без најаве
Алармантно: Срчана смрт – пратиља ковида 19, долази без најаве
Sputnik Србија
Изненадна смрт као последица аритмија које често настају због миокардитиса није откриће нашег доба. Ова појава је постојала увек, али удружена са пандемијом... 27.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-27T20:07+0100
2021-12-27T20:07+0100
2021-12-28T09:35+0100
србија
смрт
спортиста
срчани удар
србија – друштво
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112057/80/1120578058_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_06e3a74fda51f65fe8866939d6b3b8b5.jpg
Талас изненадних срчаних смрти, махом младих људи за које се због начина живота претпоставља да нису имали никакве здравствене тегобе те нису припадали групи високоризичних пацијената, делује као грешка у стварности која захтева додатно објашњење.Посебно узнемирава податак да је међу њима велики број оних који се активно и професионално баве спортом, па у том светлу истраживање које је недавно објавио израелски медиј Real-Time-News делује још шокантније. Наиме, запањујући подаци кажу да је стопа смртности ФИФА играча у 2021. порасла за 500 одсто, те да је од децембра 2020. године 183. професионалних спортиста и тренера изненада пало током утакмице, након чега је њих 108 умрло.О томе који су све узроци пораста броја изненадних срчаних смрти до тога могу ли се оне објаснити Ковидом 19 разговарамо са др медицинских наука Славицом Радовановић, кардиологом, начелником Центра за срчану инсуфицијенцију, помоћником директора KБЦ „Др Драгиша Мишовић“ – Дедиње.Непобитна веза између срчане смрти и Ковида 19Иако изненадна срчана смрт није појава новијег датума, јасно је да је број оваквих случајева драстично повећан те да се не може искључити, каже др Радовановић, да је један од разлога управо актуелна ковид инфекција.Докторка упозорава да је немали број случајева оних који од рођења имају проширење крвног суда у мозгу и друге малформације а да за то не знају, али и оних који имају искуство изненадне срчане смрти блиског сродника а да притом нису уважили ту чињеницу као фактор ризика и прошли све неопходне прегледе.Не занемарити ни минималне тегобеПоред миокардитиса и кардиомиопатије, иако врло често наследне и непрепознате, каже, могу бити узрок изненадне срчане смрти.Осим тога додаје др Радовановић узрок изненадне срчане смрти могу бити и неуролошка оболења, проширења крвних судова у мозгу, анеуризме, које могу изненада да пукну, генетски поремећаји и друге вирусне инфекције поред Ковида 19. Зато се тегобе, па и оне најбаналније у смислу обичне прехладе, упозорава, не смеју занемаривати.Неопходност прегледаСпортисти који тренирају у озбиљним клубовима, рачунају, каже докторка, на своју неопходност, па занемарују тегобе или се оглушују о савете лекара. Анализирајући драстично повећан број смрти професионалних спортиста, она упозорава на неопходност и обавезност систематског прегледа два пута годишње како би се искључили сви потенцијални узроци изненадне срчане смрти.„Недавно сам у амбулати имала неколико случајева младих девојака од којих се једна озбиљно бави спортом, а остале реакреативно иду три пута недељно на тренинг. Све су имале сличне тегобе, замарање на физички напор, приликом пењања уз степенице или бржег хода, и све су прелажале ковид. Иако нису откривени озбиљнији поремећаји током прегледа, савет је лагано увођење у физичку активност„.Србија на црној листиСрбија се, каже др Радовановић, и даље налази на врху листе земаља са највећим ризиком од кардиоваскуларних болести било да се ради о исхемијској болести, инфаркту миокарда или срчаној инсуфицијенцији (слабости) која је иначе коначан исход свих кардиоваскуларних болести. Данас, указује она, два процента становника широм света болује од срчане инсуфицијенције и упркос огромним средствима која се улажу у разумевање патофизиологије срчаних обољења, нове савремене иновативне терапије и све боље дијагностичке процедуре, изненадна срчана смрт прешла је своје алармантне линије.Предиспонирајући фактори ризика на које би требало да обратимо пажњу су, закључује др Радовановић, неуредан начин живота, конзумирање алкохола, недостатак физичке активности, пушење и нерегулисана хипертензија. То су напомиње фактори који повећавају ризик од свих кардиоваскуларних болести па и од изненадне срчане смрти.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
кардиолог славица радовановић, изненадна срчана смрт
кардиолог славица радовановић, изненадна срчана смрт
Алармантно: Срчана смрт – пратиља ковида 19, долази без најаве
20:07 27.12.2021 (Освежено: 09:35 28.12.2021) Изненадна смрт као последица аритмија које често настају због миокардитиса није откриће нашег доба. Ова појава је постојала увек, али удружена са пандемијом ковида, и као једно од њених најгорих лица - она постаје алармантно забрињавајућа, каже у разговору за Спутњик др Славица Радовановић
Талас изненадних срчаних смрти, махом младих људи за које се због начина живота претпоставља да нису имали никакве здравствене тегобе те нису припадали групи високоризичних пацијената, делује као грешка у стварности која захтева додатно објашњење.
Посебно узнемирава податак да је међу њима велики број оних који се активно и професионално баве спортом, па у том светлу истраживање које је недавно објавио израелски медиј Real-Time-News делује још шокантније. Наиме, запањујући подаци кажу да је стопа смртности ФИФА играча у 2021. порасла за 500 одсто, те да је од децембра 2020. године 183. професионалних спортиста и тренера изненада пало током утакмице, након чега је њих 108 умрло.
О томе који су све узроци пораста броја изненадних срчаних смрти до тога могу ли се оне објаснити Ковидом 19 разговарамо са др медицинских наука Славицом Радовановић, кардиологом, начелником Центра за срчану инсуфицијенцију, помоћником директора KБЦ „Др Драгиша Мишовић“ – Дедиње.
Непобитна веза између срчане смрти и Ковида 19
Иако изненадна срчана смрт није појава новијег датума, јасно је да је број оваквих случајева драстично повећан те да се не може искључити, каже др Радовановић, да је један од разлога управо актуелна ковид инфекција.
„Ми не смемо да занемаримо да је реч о о мултисистемској болести коју прате не само обостране масивне пнеумоније са честим искључивањем велике површине плућа из функције већ и промене на срцу, бубрезима, мозгу, а присутан је и велики ризик од тромбоемболијских компликација. Запаљење срчаног мишића услед заражавања SARS-COV2 вирусом, узрок је озбиљних аритмија које су, пак, најчешћи узрок изненадне срчане смрти. Такође, и хиперкоагубилност и тромбозе представљају увод у различите кардиоваскулране болести које такође могу имати смртни исход, посебно код особа које имају одређене предиспонирајуће факторе“, каже Радовановић, додајући да је ове тврдње без обдукционих налаза немогуће прецизно поткрепити, али да је веза између вируса и срчане смрти недвосмислено јасна.
Докторка упозорава да је немали број случајева оних који од рођења имају проширење крвног суда у мозгу и друге малформације а да за то не знају, али и оних који имају искуство изненадне срчане смрти блиског сродника а да притом нису уважили ту чињеницу као фактор ризика и прошли све неопходне прегледе.
Не занемарити ни минималне тегобе
Поред миокардитиса и кардиомиопатије, иако врло често наследне и непрепознате, каже, могу бити узрок изненадне срчане смрти.Осим тога додаје др Радовановић узрок изненадне срчане смрти могу бити и неуролошка оболења, проширења крвних судова у мозгу, анеуризме, које могу изненада да пукну, генетски поремећаји и друге вирусне инфекције поред Ковида 19. Зато се тегобе, па и оне најбаналније у смислу обичне прехладе, упозорава, не смеју занемаривати.
„Неопходно је да се пацијенти са минималним тегобама, прескакањем или убрзаним радом срца, јаве на преглед лекару, кардиологу. Потребно је урадити лабораторијске анализе које дају информације о стању јетре, бубрега и срчаног мишића, те да ли су повећани маркери некрозе срчаног мишића са чим се често сусрећемо код вирусног миокардитиса. Такође, неопходно је урадити УЗ срца, 24 -часовни холтер ЕКГ мониторинг, па тек на крају тест физичког оптерећења који даје процену степена толерације напора. Тек након свих побројаних прегледа, особа која осећа тегобе или, важно, која је прележала Ковид 19, добија савет да ли и у којој мери може да се бави физичким активностима. Уколико се утврди постојање аритмија због миокардитиса забрана бављења спором може трајати и шест месеци са редовним контролама“.
Спортисти који тренирају у озбиљним клубовима, рачунају, каже докторка, на своју неопходност, па занемарују тегобе или се оглушују о савете лекара. Анализирајући драстично повећан број смрти професионалних спортиста, она упозорава на неопходност и обавезност систематског прегледа два пута годишње како би се искључили сви потенцијални узроци изненадне срчане смрти.
„Недавно сам у амбулати имала неколико случајева младих девојака од којих се једна озбиљно бави спортом, а остале реакреативно иду три пута недељно на тренинг. Све су имале сличне тегобе, замарање на физички напор, приликом пењања уз степенице или бржег хода, и све су прелажале ковид. Иако нису откривени озбиљнији поремећаји током прегледа, савет је лагано увођење у физичку активност„.
Србија се, каже др Радовановић, и даље налази на врху листе земаља са највећим ризиком од кардиоваскуларних болести било да се ради о исхемијској болести, инфаркту миокарда или срчаној инсуфицијенцији (слабости) која је иначе коначан исход свих кардиоваскуларних болести.
Данас, указује она, два процента становника широм света болује од срчане инсуфицијенције и упркос огромним средствима која се улажу у разумевање патофизиологије срчаних обољења, нове савремене иновативне терапије и све боље дијагностичке процедуре, изненадна срчана смрт прешла је своје алармантне линије.
Предиспонирајући фактори ризика на које би требало да обратимо пажњу су, закључује др Радовановић, неуредан начин живота, конзумирање алкохола, недостатак физичке активности, пушење и нерегулисана хипертензија. То су напомиње фактори који повећавају ризик од свих кардиоваскуларних болести па и од изненадне срчане смрти.
