https://sputnikportal.rs/20211227/misteriozni-rimski-dodekaedar-pronadjen-i-u-srbiji-foto-1132816342.html
Мистериозни римски предмет пронађен и у Србији /фото/
Мистериозни римски предмет пронађен и у Србији /фото/
Sputnik Србија
У најновијем Зборнику радова Народног музеја у Београду (XXV) објављен је рад посвећен ретком и мистериозном, али и фрагментованом, предмету од бакарне легуре... 27.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-27T14:24+0100
2021-12-27T14:24+0100
2021-12-27T14:26+0100
србија
србија
србија – друштво
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1b/1132815703_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_302a6b2c593062cc1d6192f02c40dfa6.jpg
Овај једини предмет са територије Србије данас чува у Завичајном музеју у Јагодини.Фрагментовани додекаедар је доспео у Завичајни музеј у Јагодини током 2006. године. Нажалост, реч је о случајно откривеном, али и о делимично очуваном предмету. Према речима проналазача, предмет је пронађен у близини старог гробља у селу Деоници, код Јагодине.Овај правилни дванаестостранични полиедар (Платоново тело) имао је кружне отворе на петоугаоним странама и украсе у виду концентричних кругова .Интересовање за додекаедрима постоји нешто мање од 300 година када је члановима 1739. године ученог Антикварног друштва у Лондону приказан први познати примерак. Међу истраживачима различитих области (археологија, математика, астрономија) постоји научна расправа која је њихова намена могла бити.Намена додекаедраДо сада је познато око 116 мистериозних додекаедара, од којих има неколико целих и боље очуваних. Углавном су налаженим у римским провинцијама у Галији, Британији, Немачкој, а само један потиче из Мађарске. Међутим, у области Медитерана, из непознатих разлога, они изостају, пише портал „Све о археологији“.Будући да је највећа концентрација додекаедара у западним провинцијама Римског царства, то је неке ауторе навело да преиспитају њихово порекло и да их доведу у везу са Келтима.Њихова тежина се креће од 35 до 580 г, а само је један примерак тежак чак 1 кг.Додекаедри су датовани у период 2. и 3. века, али и у 4. век. Проналажени су у различитим контекстима-у вилама, на некрополама, у оквиру војних логора, у светилиштима и слично.Додекаедри су вековима интерпретирани различито, да представљају свећњаке, мерне инструменте (нпр. мерење пречника кованог новца) или чак астрономске или геодетске инструменте, али и да су служили као делови комплета за игру, украсни или култни објекти са симболичним приказом универзума.Иако тај у Загребу није пронађен у Хрватској, већ негде у Аустрији.
https://sputnikportal.rs/20211213/prica-iz-nepricave-rimska-boginja-na--trasi-buduce-brze-saobracajnice-1132451298.html
https://sputnikportal.rs/20211221/sta-su-pokazale-analize-zuba-drevnih-stanovnika-centralnog-balkana-1132648612.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво, археологија, друштво
србија, србија – друштво, археологија, друштво
Мистериозни римски предмет пронађен и у Србији /фото/
14:24 27.12.2021 (Освежено: 14:26 27.12.2021) У најновијем Зборнику радова Народног музеја у Београду (XXV) објављен је рад посвећен ретком и мистериозном, али и фрагментованом, предмету од бакарне легуре из римског периода. Ради се о додекаедру, правилном дванаестостраничном полиедру, чија намена још увек није разјашњена.
Овај једини предмет са територије Србије данас чува у Завичајном музеју у Јагодини.
Фрагментовани додекаедар је доспео у Завичајни музеј у Јагодини током 2006. године. Нажалост, реч је о случајно откривеном, али и о делимично очуваном предмету. Према речима проналазача, предмет је пронађен у близини старог гробља у селу Деоници, код Јагодине.
Овај правилни дванаестостранични полиедар (Платоново тело) имао је кружне отворе на петоугаоним странама и украсе у виду концентричних кругова .
Интересовање за додекаедрима постоји нешто мање од 300 година када је члановима 1739. године ученог Антикварног друштва у Лондону приказан први познати примерак. Међу истраживачима различитих области (археологија, математика, астрономија) постоји научна расправа која је њихова намена могла бити.
До сада је познато око
116 мистериозних додекаедара, од којих има неколико целих и боље очуваних. Углавном су налаженим у римским провинцијама у Галији, Британији, Немачкој, а само један потиче из Мађарске. Међутим, у области Медитерана, из непознатих разлога, они изостају,
пише портал „Све о археологији“.
Будући да је највећа концентрација додекаедара у западним провинцијама Римског царства, то је неке ауторе навело да преиспитају њихово порекло и да их доведу у везу са Келтима.
Њихова тежина се креће од 35 до 580 г, а само је један примерак тежак чак 1 кг.
Додекаедри су датовани у период 2. и 3. века, али и у 4. век. Проналажени су у различитим контекстима-у вилама, на некрополама, у оквиру војних логора, у светилиштима и слично.
Додекаедри су вековима интерпретирани различито, да представљају свећњаке, мерне инструменте (нпр. мерење пречника кованог новца) или чак астрономске или геодетске инструменте, али и да су служили као делови комплета за игру, украсни или култни објекти са симболичним приказом универзума.
Што се тиче римског додекаедра из Завичајног музеја у Јагодини то је изузетно занимљив и јединствен примерак са територије Србије. Аутор је у свом раду истакао колико је значајан јер “представља најисточнији налаз тих предмета с простором Римског царства. Њему је, по типу, најсличнији примерак из Боне, као и онај који се још од 1862. године чува у Археолошком музеју у Загребу”.
Иако тај у Загребу није пронађен у Хрватској, већ негде у Аустрији.
