Чудесан град на Путу свиле: Самарканд, град мудраца, Срба и лепе Шехерезаде /фото/
18:45 03.01.2022 (Освежено: 13:00 14.01.2022)
© Наташа Јовановић
Пратите нас
У пустињској земљи одвојеној од мора данас се живи по мерним јединицама које су записали бегови у 15. веку. Политика је нешто што Узбекистанце мало интересује, а ако их упитате где је срце њихове историје они ће показати на Самарканд - град освајача, трговаца и научника и песника - незаобилазну тачку на некадашњем Путу свиле
Узбекистан, бивша совјетска република на тлу средње Азије ретко је тема ударних вести. Иако на жаришној тачки, на граници са Авганистаном, Казахстаном, Туркменистаном, Таџигистаном и Киргистаном, у овој пустињској земљи влада беспрекорни мир. Бивши председник Ислам Каримов владао је до своје смрти, готово три деценије, а свака наредна политичка померања пролазила су без већих турбуленција.
На питање да ли се радикални исламизам прелива преко границе земље, Узбекистанци се љуте. То није њихова тема. Довољно је видети како се на улици клањају митрополиту РПЦ, и знати да говоре истину. Овде уверења и традиционални кодекс не подлежу геополитици.
Време по беговом календару
Да бисте разумели ту аполитичност Узбека морате знати да овде време тече по беговом календару, каже у необавезном разговору за Спутњик, рецепционар малог ушушканог хотела на периферији главног града - Ташкента. Беговог? Улуг-беговог, објашњава средовечни Узбекистанац на беспрекорном руском језику:“ Знате наш народ је вековима војевао, исписивао најдраматичније странице светске историје, нашим древним градовима столовали су шахови и Џингис канови потомци, љути коњаници, сурови владари, а онда је један бео погледао у звездано небо изнад Самарканда и одлучио да оно постане стециште мудраца, учењака, звездотумача. Ту је рођена астрологија“.
Декор за 1001. ноћ
И заиста, у овој необичној земљи где су чврсто и неразмрсиво испреплетани корени персијске, грчке, турске, арапске и европске цивилизације, постоји нешто сасвим аутентично и сањиво у начину разматрања стварности - као да делом пажње прате разговор а делом речено мере небеским јединицама.
Самарканд
© Наташа Јовановић
Посебно у Самарканду - граду у којем док га обилазите стичете утисак не да посматрате белеге једне раскошне историје, већ да сте у њеном вртлогу, да живо сведочите ратове, љубави, дворске сплетке, тајне првих читача звезда, држите први тригонометријску таблицу, и наравно слушате Шехерезаду. Јер, Самарканд је савршени декор за 1001 ноћ, бајка уживо, град због кога ће се Едгард Алан По запитати „Није ли тај град краљ Земље? Поносит, изнад свих градова, а у његовим рукама њихове судбине?
Самарканд
© Наташа Јовановић
У 2700 година трајања овог узбекистанског града записане су многе историјске чињенице, али и живописна сведочења трговаца који су са караванима стизали до древног града, крунишући га срцем Пута свиле. Један од путника био је и Марко Поло, а у уским каменом поплочаним улицама, некада су се тисакли зороастријанаци, будисти, несторијански хришћани, Јевреји и муслимани. И Срби, разуме се, веште занатлије које су након битке код Ангоре, своје неимарске вештине уградиле у зидове Гур Емир- Тамерлановог маузолеја.
Срби у служби великог емира
Да би разумели откуда Срби у пустињској земљи, и какав је њихов удео у украшавању невероватних тиркизних мозаика, мајолика и резбарених и глазираним теракота саграђеним у 15. веку неопходно је осветлити лик најважније фигуре Самарканда - татарског емира, Тамерлана или како су га називали хромог Тимура.
Шах и Зинда, маузолејски комплекс у Самарканду
© Наташа Јовановић
Чињенице говоре да је самопроглашени потомак Џингис кана, рођен 50 километара од Самарканда, своје будуће престонице, за свога вакта успео да покори целу средњу Азију, јужну Русију, Персију, Месопотамију, Сирију и део Индије, све до Делхија. На његовом гробу, изнад плоче од црног жада, записано је: Овде почива славни и милостиви владар. На другом месту, остао је његов завет, који показује праву природу владара који је према речима његових биографа у својим походима усмртио на милионе људи: „Kада васкрснем, свет ће задрхтати“. Много касније и совјетски научници ће овом другом завештању дати за право, али о томе касније.
Самарканд
© Наташа Јовановић
Тимуров први сусрет са Србима био је у бици код Ангоре. Наиме, у судару две војске 28. јула 1402. године, у редовима поражене османске војске, својим витештвом истакла се војска деспота Стефана Лазаревића, која је после Косовске битке била у служби султана Бајазита. Према овим ратницима у непријатељском табору, због њихове неустрашивости, татарски емир изразиће своје дивљење. Заробљени Срби из војске Стефана Лазаревића остаће у Самарканду да би као занатлије и неимари подизали велелепна здања азијског освајача.
Тимур, прича нам кустос музеја, шепао је на једну ногу, па је остала занимљива анегдота везана за пораз Османлија после битке код Ангоре. Наиме, када су заробљеног и рањеног султана Бајазита увели у шатор Тамерлана, монголски вођа се насмејао. На Бајазитову опаску да се заробљеништво могло и њему десити, Тимур је одговорио „Не смејем се теби, него томе да је Алах одлучио да подели свет између једног који шепа и једног који је ћорав.”
Читачи звезда, научници, атрономи
Недалеко од маузолеја татарског емира, налази се Регистана, трг из 10 века са три медресе саграђене под правим углом. У 15. веку овај трг постаје стециште научника свих профила, а у училишту основаном под окриљем Мирза Улуг-бега, Тимуровог унука настају формуле и прорачуни са којим ће се много касније упознати и Европљани. Сузан Фатјан, Јерменка која живи у Самарканду и која нам је открила многе његове скривене тајне каже да је Улуг бег био чувени астроном и математичар, изумитељ инструмента за мерење звезда, секстантона, и занесењак у чијој су се опсерваторији у Самарканду вршила тајна и велика истраживања.
Самарканд
© Наташа Јовановић
Није тешко замислити како се за један век мења камерна сцена каменог трга. Уместо коњаника кроз капије и улазе нестварно лепих тиркизних грађевина, истрчавају уметници, астрономи, математичари, тумачи звезда са свитковима исписане хартије савијене под руком. На овом месту настале су прве астрономске табеле које су касније постале модел за израду такозваног Улуг беговог или Монгулског хороскопа. Од тог тренутка, у коду ратника, каже Сузана, нешто се битно мења. Они постају сањари који величину не мере освојеном земљом него небом. У том кључу треба разумети и стихове Омара Хајаме, самаркандског полихистора, филозофа, математичара, астронома и песника: „Дан који је прош’о немој га хвалити, сутра што ће доћи, немој га жалити, на недошлом немој и прошлом градити, граби сада, немој века свог траћити!“
Космополитски дух града
Шех и Зинда (живи краљ) – део је древног Самарканда, светилиште и некропола. Са Сузаном обилазимо гробницу Kусама ибн Абаса, рођака пророка Мухамеда који је дошао у Самарканд пре арапске инвазије као проповедник са мисијом да преведе зороастријанце у ислам. Њега каже Сузана сматрају бесмртним, и око места његовог почивалишта мимоилазе се хришћани и муслимани.
Самарканд
© Наташа Јовановић
Исто је и на гробу пророка Данила. Нигде се, каже Сузана, очигледније не одражава космополитски дух Самарканда. Истог пророка обожавају и посећују Јевреји, хришћани и муслимани. У граду постоје цркве, џамије и синагоге, а људи неретко славе и муслиманске и хришћанске и јеврејске празнике, размењујући поклоне и храну.
Нар у славу богиње Анахите
У претпразничном Самарканду припреме за прославу Нове године су у току. На украшеним јелкама упадљиво су најбројнији порцелански нарови. У знак Анахите, објашњава Сузана, персијске богиње плодности, обожаване у Персији и неким деловима Азије. Богиња је увек носила нар у рукама, као симбол богатства и плодности, и он је данас један од симбола Узбекистана.
Нар у част богиње Анахите, симбол Узбекистана
© Наташа Јовановић
За Самарканд није довољан једна дан колико смо провели у њему. Самарканд захтева да се у њему живи, да би се до краја разумео и усвојио. Боравити у њему значи дубоко закорачити у историју која још траје.
У бајкама је све могуће, а Самарканд јесте бајка
Орјентални базари у којима исликана керамика у рукама вештог продавца производи најразличитије звукове, што одаје разлику у квалитету али и цени, жагор око тржница, кафтани се мимоилазе са црним манијама, жене у шареној узбекистанској ношњи истрчавају из својих дућана - слика је Самарканда у 21. веку.
Самарканд
© Наташа Јовановић
Лако га је замислити и у 14, 15, 17. У старим деловима града мало се шта променило. И ако вам понуде свилени персијски ћилим са сертификатом да може да лети- немојте одмах подругљиво одмахнути руком..
Узбекистанска ручно сликана керамика
© Наташа Јовановић
За оне који не верује у чуда треба се вратити на совјетске археологе с почетка овог текста који су под руководством Михаила Герасимова стигли у Самарканд са задатком да пронађу гроб азијског освајача. Упркос упозорењу свештенства да ће одношење тела покренути Тимурово проклетство, научници, нису показали спремност да верују у бајке и откопавање гробнице је почело 19. јуна 1941. године. Три дана касније је почео Други светски рат. Када су остаци Тимура поново сахрањени у Самарканду, руски народ је тријумфовао у бици код Стаљинграда. Чувар маузолеја на питање да ли је анегдота тачна, загонетно одговара: У бајкама је све могуће, а Самарканд, па знате, у неку руку и јесте бајка.
