Велика борба за уникатни бисер Србије: Прети потпуно изумирање
19:38 03.01.2022 (Освежено: 21:25 03.01.2022)
© Фото : Спутњику уступио Владан Поповић
Пратите нас
За Панчићеву оморику сви су чули, али мало ко зна да Србија има још један бисер, ендемску врсту. На планини Јавор изнад Сјенице расте шест стабала величанствене Пирамидалне јеле. Научници ће покушати да сазнају зашто су нестале шуме ове лепотице које су некада прекривале целу Пештерску висораван, али и да је размноже и врате у природу.
Ексклузивне фотографије последњег фрагмента некадашњих густих шума Пештера које су се некада простирале на више од 100 хиљада хектара, Спутњику је послао Владан Поповић из Института за шумарство у Београду.
Он се бави очувањем генетичког ресурса биљака који је једнако важан као воде и руде у Србији, само је тога, каже, мало ко свестан.
Кад није у лабораторији обилази локалитет Огоријевац код села Кладница, недалеко од Сјенице, где вегетира 6 примерака ове јеле, која је средином деветнаестог века пронађена на још само два места у свету, у Немачкој и Француској.
Када је уочена, било је преосталих девет примерака овог дрвета, а данас их је само шест.
Пирамидална јела - данас расте само још 6 примерака овог прелепог четинара
© Фото : Спутњику уступио P....S.... Fashion
Зашто изумире Пирамидална јела
"Колеге су се и раније бавиле Пирамидалном јелом, проучавали су да ли има природног обнављања, међутим, тај процес није у потпуности завршен, још немамо све информације од значаја када је у питању њен опстанак. Оно што знамо јесте да се подмладак појави, међутим, у критичној фази када из младе саднице треба да пређе у дрво, ту се нешто деси па млада стабала не могу да формирају одрасле јединке", објашњава Поповић и додаје да је реална бојазан да може доћи до изумирања ове врсте.
Он са својим тимом креће у озбиљнија генетичка истраживања, бавиће се анализом репродуктивне способности, односно квалитета семена које ова јела произведе. Заправо траже одговр на питање да ли од њега могу да настану младе биљке, да ли сутра могу да расту и замене своје родитеље који неће вечно трајати. Планирано је подизање семенске плантаже Пирамидалне јеле.
"Истраживање ће се обавити у лабораторијама и на експерименталним површинама којима ми газдујемо, али што се тиче подизања, односно конкретног изношења на терен и садње, то ће се дешавати у неким сличним еколошким условима у којима она и сада расте. То ће вероватно бити подручје Јавора и вероватно још неке суседне планине, масиви који одговарају овој врсти", каже Поповић.
Садиће и Панчићеву оморику
Овај тим има план и за другу угрожену врсту која је изабрала да расте баш у Србији, Панчичеву оморику. Пошто је њена генетика у приличној мери већ истражена, бавиће се одабиром материнских јединки из којих могу порасти нова стабла.
"Одабраћемо стабла са којих ћемо сакупити семе, анализираћемо његове особине, да видимо какве су у смислу клијавости. Након производње садница и одгајања младих јединки, одређени број садница ћемо изнети на терен, формирати семенску плантажу са циљем пошумљавања, да би повећали површине под Панчићевом омориком", каже Поповић.
Инжењер Владан Поповић са колегом мери обим Пирамидалне јеле
© Фото : Спутњику уступио Владан Поповић
Он додаје да ће највећим бројем садница бити пошумљен Национални парк "Тара", али и део на подручју Милешевке, пошто и једна популација Панчићеве оморике расте у кањону те реке у близини Пријепоља.
Модна компанија чувар природе
Спасиоци две ендемске врсте покушаће да произведу најмање 5 хиљада садница Пирамидалне јеле и најмање 12 хиљада садница Панчићеве оморике. Новац за јединствени подухват добили су од компаније "П...С...Фешн" из Чачка.
Ова фирма имала је биоразградиве кесе и пре него што је држава то затражила од привредника, а када су затражене папирне сматрали су да имају још већу договорност према природи, јер се папир прави од дрвета.
"Размишљали смо, ако нешто узмемо, а то је велика количина дрвећа која треба да се посече, да део онога што од кеса будемо зарадили, уложимо у природу, у пошумљавање. Прво смо то радили овде код нас у Чачку преко Шумског газдинства, засадили смо једну парцелу са тополама, али није ми се допало што оне имају кратак век, морају да се секу, па се поново саде нове. Онда смо почели да трагамо, шта би то могло да буде трајно, да има праву сврху", објашњава власница компаније Слађана Пантовић.
Ексклузивне фотографије последњег фрагмента некадашњих густих шума Пештера које су се некада простирале на више од 100 хиљада хектара
© Фото : Спутњику уступио Владан Поповић
И Спутњик у акцији спасавања
Одушевљена је предлогом Владана Поповића, јер ће помоћи опстанак угрожених, ендемских врста, сматра да је штета да тако нешто изгубимо, дрвеће које расте само код нас, а корист је вишеструка, имаћемо нове биљке које ће прочишћавати ваздух.
"Сада смо и са обдаништима организовали садњу Панчићеве оморике, пошто већ постоји на једном месту мали расад, нашли смо човека који има расадник, тако да ће два вртића имати алеју Панчићеве оморике", каже Пантовићева.
Компанија управо ових дана пошумљава и једну већу парцелу на планини Вујан код Чачка, поред истоименог манастира.
"Много волим природу, а ово наше одвајање од ње ће нас много коштати, нисмо свесни колико. И ово је начин да се са њом повежемо, да јој дамо значај, а Спутњик је невероватан, јер је то приметио, нико више није. Мени је просто било чудно да је неко то препознао, неке друге ствари се данас вреднују, а ово је ваш допринос".
Поповић додаје да, на жалост, живот Пирамидалне јеле није ништа бољи ни у Немачкој и Француској. И тамо траје борба за опстанак свега неколико примерака. Када буду имали генетску карту, контактираће колеге у овим земљама.
Научници ће покушати да сазнају зашто су нестале шуме ове лепотице које су некада прекривале целу Пештерску висораван, али и да је размноже и врате у природу.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
"План о садњи 5 хиљада стабала је амбициозан, али више није битно колико је то бројно, и десет садница Пирамидалне јеле, произвести и вратити и негде у природу, то је такође велики успех, велики значај за очување врсте", истиче Поповић.
