- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

НАТО уперио оружје ка истоку – неће спуштање тензија у Европи

© Sputnik / Стрингер / Уђи у базу фотографијаЗаједничке војне вежбе Оружаних снага Украјине и земаља НАТО-а "Три мача 2021"
Заједничке војне вежбе Оружаних снага Украјине и земаља НАТО-а Три мача 2021 - Sputnik Србија, 1920, 12.01.2022
Пратите нас
Када би се прихватиле мере које Западу предлаже Русија то би значило да се у Европи спушта ниво тензија, да се смањује ниво могућих сукоба и локалних ратова и да слаби могућност коришћења нуклеарног оружја, ракета средњег и великог домета. Али, то није пожељно јер је у супротности са оним што је НАТО радио у Европи у последњих десет година.
Овако директор Евроазијског безбедносног форума, генерал-мајор у пензији Митар Ковач гледа на исход састанка Савета Русија-НАТО у Бриселу, на којем је Алијанса, како је саопштио генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, након позива Русије да се одустане од пријема Украјине у организацију, одбила да прави компромис о ширењу.
Састанак у Бриселу био је наставак руско-америчких преговора о безбедносним гаранцијама одржаним 9-10. јануара у Швајцарској, а повод за разговоре био је нацрт споразума који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.

НАТО неће спуштање тензија у Европи

Ковач није изненађен чињеницом да су се две стране сагласиле око тога да се – не слажу, јер иако су руски предлози рационални, за њихово прихватање потребно је, како наводи, разумевање на геостратешком, геополитичком и државном нивоу, пре свега од стране Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.
„Да су они разумели те ставове и предлоге Русије то би се лако преточило у одлуке НАТО-а и ОЕБС-а. Нажалост све оно што је до сада урађено на ремећењу мира и стабилности у Европи урађено је у складу са глобалистичком стратегијом и походом на исток. Зато увек када покушавамо да разумемо појаве и процесе на нижем, регионалном државном нивоу, треба да пођемо од тога“, напомиње Ковач.
Прихватање руских предлога, појашњава гост емисије „Свет са Спутњиком”, подразумевало би смиривање ситуације у Европи.
„Али, све оно што је НАТО радио у Европи у последњој деценији, а нарочито од украјинске кризе 2014. године до данас, било је супротно смиривању ситуације. НАТО је базирао своје снаге у балтичким републикама и у њима формирао борбене групе, довео је своје снаге у Пољску као највернију чланицу на истоку и заговара отварање додатних, нових база у Румунији и Бугарској са по 1500 војника. Видимо да се и у нашем региону, поред базе Бондстил, гради ваздухопловна база у близини Тиране”, наводи Ковач у емисији “Свет са Спутњиком“.
Све то, примећује директор Евроазијског безбедносног форума, исход састанка Савета Русија-НАТО чини очекиваним, а амерички приступ разговорима предвидивим.
„На жалост, сви састанци који су до сада одржани на различитим нивоима нису дали сигнале да има добре воље да се проблеми решавају на начин на који то предлаже Русија. Чини ми се да Сједињене Америчке Државе желе да остварују своје циљеве похода на исток по сваку цену, али не ангажовањем својих снага, већ стварањем услова да се други ангажују у тим сукобима, првенствено кроз украјинску кризу, процес пријема нових чланица и инсталацију нових система оружја, али и увлачења Немачке као руског непријатеља, како би црпили и Европу и Русију“, сматра Ковач.

Русија не блефира

И историчар и спољнополитички аналитичар Саша Адамовић оцењује да Америка евидентно не намерава да одустане од својих позиција и да ресетовање односа САД и Русије у том смислу неће бити нимало једноставно.
„Можда једина позитивна ствар, ако бисмо у свему овоме могли нешто позитивно да нађемо, то је да је Русија јасно ставила до знања да више не може да трпи политику Сједињених Америчких Држава и политику НАТО пакта која очито агресивно угрожава интересе Руске Федерације. Мислим да је процена и председника Путина и руске политичке елите да са тим мора да се стане. Процена је такође да ово више није Русија деведесетих година, ово није Јељцинова Русија, ово је Русија која је превазишла и тај статус регионалне силе и поново је једна од три водеће светске силе“, категоричан је Адамовић.
Како каже, постоје црвене линије преко којих Русија неће ићи, нити ће дозволити да те линије пређе Америка и НАТО пакт.
„Сетимо се да су у време Хладног рата те ратне гаранције важиле само до реке Елбе. После тога је на сцени била дипломатија, политика, економија, али није могло да дође до ратног сукоба. Бојим се да ситуација више није таква и да је опасност од ратног сукоба и те како озбиљна, иако се то у свету због неких других, глобалних проблема, не види на најбољи начин. Међутим, оно што би у Вашингтону требало да имају на уму је да Русија не блефира и да је спремна да иде до краја штитећи своје државне и националне интересе“, указује Адамовић.
Саша Адамовић ипак примећује да се није ни очекивало да ће у овој почетној фази разговора, када се још увек заузимају позиције, једна или друга страна одмах кренути са неком врстом детанта.
„За ову прву рунду изгледа да више није ни могло да се постигне, али оно што је јасно је да захтеви Руске Федерације више не могу да се игноришу. Русија то неће дозволити и мислим да ће се ствари сада решавати у једном краћем року јер Русија неће дозволити да се све то превише одуговлачи“, уверен је Адамовић.
На састанку Савета Русија-НАТО на челу руске делегације био је заменик шефа дипломатије Русије Александар Грушко који је пет година био стални представник Русије при НАТО и заменик министра одбране Александар Фомин. Са друге стране, Алијансу на преговорима представљају стални представници 30 држава-чланица НАТО-а, генерални секретар Јенс Столтенберг и заменица државног секретара САД Венди Шерман.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала