https://sputnikportal.rs/20220113/kako-su-stari-srbi-slavili-novu-godinu-1133285014.html

Како су стари Срби славили Нову годину

Како су стари Срби славили Нову годину

Sputnik Србија

Православна нова година у народу се обично зове Мали Божић или Млади Божић, понекад и Васиљевдан. А многи новогодишњи обичаји настали пре промене календара у... 13.01.2022, Sputnik Србија

2022-01-13T12:37+0100

2022-01-13T12:37+0100

2022-01-13T12:37+0100

србија

србија

србија – друштво

час историје

друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0d/1133284981_0:789:2048:1941_1920x0_80_0_0_41e2371b802b8c98489ec49763cf24f0.jpg

У Боки Которској на Бадњи дан су припремали бадњаке, па половину наложе уочи Божића, а половину на вече Васиљевдана.Уопште, код западних Срба остатке божићних бадњака налажу уочи Нове године, али трагова овог обичаја има и у другим крајевима. На Косову су на Нову годину поново палили крај од бадњака који би преостао од Бадње вечери. У Темнићу су остављали комад божићног бадњака, од којег су на Нову годину правили крстиће и стављали их на кућну стреху, у виноград, у посејану пшеницу и у кошару. За Нову годину се обавезно оставља глава, негде и плећка од печенице, затим пола чеснице или божићног хлеба, божићна свећа и божићна слама.У западној Босни, Банији и Кордуну божићну су сламу износили на гумно, где се на Нову годину обављао обичај мађијског вршења. У ту сврху спремао се још на Божић колач — ковртањ или ковртач, у средини шупаљ и према ободу ишаран „урезима“, и то од истог теста од којег и чесница, и са истом пажњом као и чесница. Поред улоге коју је имао у мађијском вршењу, ковртањ су стављали волу дешњаку на рог, па се гатало каква ће бити летина према томе на коју страну колач падне. Ковртањ је морао да окуси сваки укућанин, а пре сванућа ковртањ се морао дати и свој стоци. Остатака и трагова мађијског вршења било је и у другим крајевима.У околини Маглаја на Мали Божић, пре сунца, износили су сламу на гумно, па би децу протерали по слами. На Косову се веровало да се на дан Светог Василија коте мечке и „због тога им свака кућа прави коломбоћне баренице за повојницу“. Баренице мећу деци по парче у чанак, „а она са том бареницом трче на гувно код стожера, те је ту поједу, што значи да ће се жито лако грувати при вршидби“. Бареница, у ствари, одговара чесници, јер у њу мећу „мале шљивове гранчице и по једну пару, намењену на сваку врсту стоке, пчела и на здравље људи, па гледају шта ће ко од кућне чељади наћи“.У неким се крајевима колач среће месио и за Нову годину. У Левчу и Темнићу „најглавнији обичај о овом празнику јесте прављење чеснице или груванице“, поред обичаја који су везани за божићну чесницу. У Војводини „не месе свуда чесницу за Божић, гдикоји то на Мали Божић чине“.Код Срба граничара на Божић су, поред чеснице, спремали василицу, коју су јели на Нову годину. У ужичком крају за Нову годину месили су васиљицу од пројиног брашна. У Хомољу се тога дана прже мали пшенични колачи — василице — и деле деци из куће за покој мртвих. Негде се новогодишњи колач зове масленица, у Ресави мечки повојница, а у Лесковачкој Морави попареница. У Гружи на Мали Божић полазници добијају од домаћица које су полазили о Божићу бушну погачу. О ручку се обавезно поједе глава божићне печенице, а после ручка испраћа се полазник, преноси Национална географија истраживање објављено у часопису „Етнолог“ 1970.

србија

2022

Вести

sr_RS

србија, србија – друштво, час историје, друштво