https://sputnikportal.rs/20220114/generalni-sekretar-odkb-mozemo-da-osiguramo-bezbednost-bez-mesanja-u-unutrasnja-pitanja--1133331250.html
Генерални секретар ОДКБ: Можемо да осигурамо безбедност без мешања у унутрашња питања
Генерални секретар ОДКБ: Можемо да осигурамо безбедност без мешања у унутрашња питања
Sputnik Србија
Операција мировњака у Казахстану је показала да државе-чланице ОДКБ заједно могу да осигурају безбедност и стабилност на свим територијама чланица, без сукоба... 14.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-14T21:20+0100
2022-01-14T21:20+0100
2022-01-14T21:20+0100
свет
свет
казахстан
одкб
мировњаци
протести
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0b/1133225464_21:0:1212:670_1920x0_80_0_0_8796f86b3b05ce24bd68124aa13b3034.jpg
Он је истакао да мировњаци ОДКБ током операције нису ниједном били у конфликту са локалним становништвом.Он је навео да се мировњаци нису мешали у унутрашња питања Казахстана, као и да је њихов долазак био у право време, а позив председника Казахстана Касим Жомарта Токајева у складу са сложеном ситуацијом у земљи.Протести у КазахстануМасовни протести у Казахстану почели су у првим данима 2022. године – становници градова Жанаозен и Актау на западу земље почели су да протестују због двоструког повећања цена течног гаса. Касније су се протести проширили и на друге градове, укључујући Алма Ату, стару престоницу и највећи град у земљи: тамо су почели да пљачкају, милитанти су напали државне институције и одузимали оружје. Као одговор, власти су увеле ванредно стање широм земље до 19. јануара и покренуле противтерористичку операцију. Према подацима УН, током протеста у Казахстану повређено је око хиљаду људи. Према подацима Министарства унутрашњих послова, погинуло је 17 казахстанских полицајаца, а више од 1,3 хиљаде је повређено.Ујутро 5. јануара председник Казахстана Касим Жомарт Токајев распустио је владу и преузео функцију председавајућег Савета безбедности. Токајев је на првој седници Савета безбедности под његовим руководством описао ситуацију у Казахстану као подривање интегритета државе и рекао да је од ОДКБ-а затражио помоћ „за превазилажење терористичке претње“. Савет колективне безбедности ОДКБ-а одлучио је да пошаље у Казахстан мировне снаге ради нормализације ситуације у земљи. Токајев је 7. јануара објавио да терористи, укључујући и они који су стигли из иностранства, настављају да пружају отпор, и обећао да ће уништити оне који не положе оружје. Осим тога, председник је напоменуо да су сви захтеви грађана изражени кроз мирне протесте – услишени.Мисија ОДКБ је успешно завршена 13. јануара и мировњаци се повлаче из Казахстана.
https://sputnikportal.rs/20220113/pocinje-povlacenje-odkb-predaje-strateske-objekte-vojsci-i-policiji-kazahstana-1133278193.html
казахстан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, казахстан, одкб, мировњаци, протести, свет – политика
свет, казахстан, одкб, мировњаци, протести, свет – политика
Генерални секретар ОДКБ: Можемо да осигурамо безбедност без мешања у унутрашња питања
Операција мировњака у Казахстану је показала да државе-чланице ОДКБ заједно могу да осигурају безбедност и стабилност на свим територијама чланица, без сукоба и мешања у унутрашња питања, изјавио је генерални секретар организације Станислав Зас за телевизију „Русија 24“.
Он је истакао да мировњаци ОДКБ током операције нису ниједном били у конфликту са локалним становништвом.
„И сами мировњаци који су по хитном поступку дошли у Казахстан, су били свесни чињенице да лете у пријатељску земљу не да ратују, већ да осигурају мир и безбедност“, додао је Зас.
Он је навео да се мировњаци нису мешали у унутрашња питања Казахстана, као и да је њихов долазак био у право време, а позив председника Казахстана Касим Жомарта Токајева у складу са сложеном ситуацијом у земљи.
Масовни протести у Казахстану почели су у првим данима 2022. године – становници градова Жанаозен и Актау на западу земље
почели су да протестују због двоструког повећања цена течног гаса. Касније су се протести проширили и на друге градове, укључујући Алма Ату, стару престоницу и највећи град у земљи: тамо су почели да пљачкају, милитанти су напали државне институције и одузимали оружје. Као одговор, власти су увеле ванредно стање широм земље до 19. јануара и покренуле противтерористичку операцију. Према подацима УН, током протеста у Казахстану повређено је око хиљаду људи. Према подацима Министарства унутрашњих послова, погинуло је 17 казахстанских полицајаца, а више од 1,3 хиљаде је повређено.
Ујутро 5. јануара председник Казахстана Касим Жомарт Токајев
распустио је владу и преузео функцију председавајућег Савета безбедности. Токајев је на првој седници Савета безбедности под његовим руководством описао ситуацију у Казахстану као подривање интегритета државе и рекао да је од
ОДКБ-а затражио помоћ „за превазилажење терористичке претње“.
Савет колективне безбедности ОДКБ-а одлучио је да пошаље у Казахстан мировне снаге ради нормализације ситуације у земљи. Токајев је 7. јануара објавио да терористи, укључујући и они који су стигли из иностранства, настављају да пружају отпор, и обећао да ће уништити оне који не положе оружје. Осим тога, председник је напоменуо да су сви захтеви грађана изражени кроз мирне протесте – услишени.
Мисија ОДКБ је успешно завршена 13. јануара и мировњаци се повлаче из Казахстана.
