- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Космополитско село „Рокера с Мораву“: Симпатични геџован због кога су и Хрвати заволели шајкачу

© Фото : Фејсбук страница Рокери с Мораву Рокери с Мораву
Рокери с Мораву - Sputnik Србија, 1920, 14.01.2022
Пратите нас
Један од оснивача чувених „Рокера с Мораву“ Бранислав Анђеловић преминуо је у среду од последица короне у 75. години. Бане Ћора, како су га звали, сматран је најсмешнијим међу „Рокерима с Мораву“, а на сцени су га сви „задиркивали“ јер је, тобоже, био стидљив. Био је изврстан имитатор.
Средином шездесетих био је члан рок групе „Пламених пет“, а после је отишао у Лондон, где се бавио џезом и блузом. Био је веома заслужан за оригиналне аранжмане „Рокера с Мораву“ који су се на југословенској музичкој сцени појавили 1977. синглом „Стојадинка овце шиша“. Бане је био и шеф групе „Златно доба“ која је пратила „Рокере“ на концертима и плочама.
Бане је „Рокере“ напустио после 11 година, у јулу 1988. а његовим одласком група је много изгубила на квалитету звука и аранжмана.

Симпатични геџовани због којих су Хрвати заволели шајкачу

Новинар Зоран Пановић подсећа да су „Рокери с Мораву“ били популарни широм бивше Југославије и, што је интересантно, били су јако популарни у Хрватској као једна „верзија симпатичних Срба, односно Србијанаца од којих се није осећала никаква врста опасности на просторима бивше СФРЈ“.
„Рокери с Мораву“, просто су, браћи из бивших република одавали утисак „симпатичних геџована“, на исти начин као што је у то време и у Србији постојала слика о Хрватима као о „симпатичним Дудецима, Загорцима“, додаје Пановић.

Еманципаторски „геџованлук“

Осим тога, у том свом потенцирању „геџованлука“, „Рокери с Мораву“ имали су и еманципаторску улогу јер су на неки начин доносили неку врсту модернизације у сеоске и приградске средине инсистирањем на диско клубу, мотокултиваторима или моди, попут диско клубова.

„Та прогресивна ствар изгубила је свој значај са каснијим третирањем српског села и његовог романсирања у једном строго националистичком кључу где су значај добила митска села попут Прерова Добрице Ћосића, села Радоша Бајића, или Кончарева Драгана Марковића Палме у односу на диско-фолк космополитско село 'Рокера с Мораву'“, сматра Пановић.

Аутентични фолк-панк наспрам западних реплика

Коментаришући својевремену изјаву Жељка Бебека да су „Рокери с Мораву“ панкери, Пановић истиче да су они заиста били фолк-панк бенд као и једна од битнијих појава на југословенској музичкој сцени и естради и „једна од ретких аутентичних појава, јер овде је поп музика била углавном реплика утицаја са запада“.
Међутим, сматра наш саговорник, иако су „Рокери с Мораву“ урадили велики број добрих албума и снимили мноштво великих хитова, у њиховом опусу било је и немало било и „треш ствари“.
А како су и као преминули Бане Ћора и остали „Рокери“ у прошлости били озбиљни музичари који су дошли из света „забавњака“, оцењује да су „пародирали и себе и друге, али су из те пародијске концепције били прилично оригинални и аутентични“.
„Они су заиста имали врхунске ствари у којима се осећао рокерски импулс“, оцењује Пановић.

„Рокери с Мораву“ – лига за себе

Саговорник Спутњика слаже се с оценом да су „Рокери с Мораву“ били „господари жанра у којем су били једини представници и лига за себе“. Били су јединствени, међутим, проблем је у томе што је онај део који су карикирали после можда схваћен озбиљно, а услед те озбиљности дошло се до банализације целе ствари.
„Рокери с Мораву“ у суштини су били концепт који је могао да функционише на више нивоа, а у каснијој фази каријере имали су једног члана Албанца који је носио кече, што се често заборавља.

„То је била велика ствар, помало изненађујућа у тадашње време кад су ипак постојале неке копче са Албанцима на фолклоран, популаран начин, кад се играла шота по Србији или кад је Бреговић на албуму 'Успаванка за Радмилу М' објавио 'Косовску', песму на албанском језику“, закључио је Пановић.

Милан Марић као Тома Здравковић у филму Тома. - Sputnik Србија, 1920, 01.01.2022
КУЛТУРА
Топ десет народњака за Нову годину: Како су презрени музиканти постали уметници
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала