https://sputnikportal.rs/20220116/rekordno-poskupljenje-sirovina-u-evropi---gde-je-tu-srbija-1133303469.html
Рекордно поскупљење сировина у Европи - где је ту Србија
Рекордно поскупљење сировина у Европи - где је ту Србија
Sputnik Србија
Очекивања о расту цена сировина у Европи у 2022. години, поготово оних битних за грађевинску индустријску, већ су се одразила на српско тржиште, каже за... 16.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-16T12:15+0100
2022-01-16T12:15+0100
2022-08-26T13:10+0200
економија
економија
поскупљење
грађевинарски материјали
србија – економија
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0b/1133238937_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_84ed8105a53012c11679f70fcf15906a.jpg
Истраживање очекивања пословних људи на 12 европских тржишта, које је спровела међународна консултантска кућ „Хорват", показало је да се током првих месеци ове године у Европи може очекивати рекордно повећање цена сировина и мaтеријала попут дрвета, челика и пластике. Разлог су, како су навели, испражњена складишта, ограничена понуда и континуирано висока тражња, што ће средњорочно утицати на тржиште.Рекордно поскупљење сировинаЕвропски привредници тако очекују да наредних месеци највише поскупи дрво, чак 33 процента, очекује се и поскупљење челика иако је у 2021. већ поскупео 60 одсто.Нема сумње да ни Србија, као део глобалног тржишта, неће бити тога поштеђена, о чему сведоче већ видљива поскупљења, каже Станић за Спутњик. Он напомиње да су инфлаторни притисци глобални феномен, да је инфлација у еврозони у децембру била пет одсто, што је од како се мери највиши пораст цена. У САД-у је, како истиче, у исто време на међугодишњем нивоу била седам процената и то је највиши ниво од 1982. године, а у Србији 7,9 процената.Очекује се да инфлаторни притисак буде настављен током целог првог квартала, а да смањивањем крене од другог тромесечја. Главни дипринос расту инфлације је и даље раст цена хране и енергената, али не само то, каже наш саговорник.Облице већ поскупеле за трећинуОн сматра да раст цена није само последица покиданих ланаца снабдевања и постојања тражње, већ и дуготрајне експанзивне монетарне политике које су водиле водеће централне банке, амерички Фед и Европска централна банка. Кроз одржавање ниских каматних стопа они ће, по мишљењу нашег саговорника, покушати да на средњи рок допринесу одрживом опоравку привреде погођене пандемијом ковида.Инфлација на раскршћу„Тај прелаз између првог и другог квартала биће значајан да би се могле донети одлуке шта даље. Ако после првог кварталла дође до очекиваног пада инфлације на ниво од 2,5-3,0 одсто, то би значило да не би дошло до заначајнијег подизања каматних стопа. Међутим, ако инфлаторни притисак настави да убрзава и у другом кварталу, онда се може очекивати и да се примене рестриктивније мере монетарне политике“, сматра аналитичар у ПКС.На питање шта каже досадашња пракса, да ли код једном подигнуте цене има повратка на старо стање, или оне остају на том нивоу, упркос промењеним околностима, он каже да се цене неће вратити на ниво пре кризног периода када су кренуле да расту.Нећемо одустати од градњеОн, међутим, сматра да упркос високим ценама, посебно грађевинског материјала, то неће довести до одлагања инфратсруктурних пројеката. „На основу онога што смо видели, начина на који држава води економску политику, треба очекивати наставак реализације овог инвестицвиониг циклуса, изградње нових инфраструктурних комплекса - мреже ауто-путева, железничких пруга и обнове постојећих. Мислим да то не долази у питање и да ће сви пројекти бити настављени током 2022. године“, оцена је Станића.Битно је, каже, и то што ће инвестициони циклус трајати још пет година, што је то врло значајна компонента БДП-а која даје могућност да се доста наших привредника у то укључи. Зато наш саговорник сматра да упркос расту цена сировина попут дрвета, челика, пластике, па онда и репроматеријала, ти пројекти неће бити угрожени.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0b/1133238937_0:0:1280:961_1920x0_80_0_0_a49587d39a808be2a308d28060673562.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
раст цена сировина у европи, поскупљују дрво, челик, пластика, грађевински материјал, србија део глобалног тржишта, поскупљења сировина и у србији, дрвене облице већ скупље 30 одсто, очекује се да производи прераде дрвета поскупе 100 одсто, инфлаторни притисци би требало да ослабе од другог квартала, цене грађевинског материјала неће бити враћене на старе, високе цене грађевинског материјала неће угрозити инфраструктурне пројекте,
раст цена сировина у европи, поскупљују дрво, челик, пластика, грађевински материјал, србија део глобалног тржишта, поскупљења сировина и у србији, дрвене облице већ скупље 30 одсто, очекује се да производи прераде дрвета поскупе 100 одсто, инфлаторни притисци би требало да ослабе од другог квартала, цене грађевинског материјала неће бити враћене на старе, високе цене грађевинског материјала неће угрозити инфраструктурне пројекте,
Рекордно поскупљење сировина у Европи - где је ту Србија
12:15 16.01.2022 (Освежено: 13:10 26.08.2022) Очекивања о расту цена сировина у Европи у 2022. години, поготово оних битних за грађевинску индустријску, већ су се одразила на српско тржиште, каже за Спутњик помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, Бојан Станић. Он ипак не сматра да ће то утицати на судбину великих инфраструктурних пројеката.
Истраживање очекивања пословних људи на 12 европских тржишта, које је спровела међународна консултантска кућ „Хорват", показало је да се током првих месеци ове године
у Европи може очекивати рекордно
повећање цена сировина и мaтеријала попут дрвета, челика и пластике. Разлог су, како су навели, испражњена складишта, ограничена понуда и континуирано висока тражња, што ће средњорочно утицати на тржиште.
Рекордно поскупљење сировина
Европски привредници тако очекују да наредних месеци највише поскупи дрво, чак 33 процента, очекује се и поскупљење челика иако је у 2021. већ поскупео 60 одсто.
Нема сумње да ни Србија, као део глобалног тржишта, неће бити тога поштеђена, о чему сведоче већ видљива поскупљења, каже Станић за Спутњик.
Он напомиње да су инфлаторни притисци глобални феномен, да је
инфлација у еврозони у децембру била пет одсто, што је од како се мери највиши пораст цена. У САД-у је, како истиче, у исто време на међугодишњем нивоу била седам процената и то је највиши ниво од 1982. године, а у Србији 7,9 процената.
Очекује се да инфлаторни притисак буде настављен током целог првог квартала, а да смањивањем крене од другог тромесечја. Главни дипринос расту инфлације је и даље раст цена хране и енергената, али не само то, каже наш саговорник.
Облице већ поскупеле за трећину
Са друге стране, постоји и велика тражња у грађевинској индустрији, што се одразило не само на цену грађевинског материјала, него и дрвне грађе. То је сада видљиво и у Србији. Имамо информације да је код компанија које тргују грађом цена трупаца који се извлаче из шуме, на тржишту порасла 30 процената. Цена прерађеног дрвета, даске, иверице, је значајно порасла, а очекивања су да цена тог материјала порасте и 100 процената“, каже Станић.
Он сматра да раст цена није само последица покиданих ланаца снабдевања и постојања тражње, већ и дуготрајне експанзивне монетарне политике које су водиле водеће централне банке, амерички Фед и Европска централна банка. Кроз одржавање ниских каматних стопа они ће, по мишљењу нашег саговорника, покушати да на средњи рок допринесу одрживом опоравку привреде погођене пандемијом ковида.
„Тај прелаз између првог и другог квартала биће значајан да би се могле донети одлуке шта даље. Ако после првог кварталла дође до очекиваног пада инфлације на ниво од 2,5-3,0 одсто, то би значило да не би дошло до заначајнијег подизања каматних стопа. Међутим, ако инфлаторни притисак настави да убрзава и у другом кварталу, онда се може очекивати и да се примене рестриктивније мере монетарне политике“, сматра аналитичар у ПКС.
На питање шта каже досадашња пракса, да ли код једном подигнуте цене има повратка на старо стање, или оне остају на том нивоу, упркос промењеним околностима, он каже да се цене неће вратити на ниво пре кризног периода када су кренуле да расту.
Нећемо одустати од градње
Он, међутим, сматра да упркос високим ценама, посебно
грађевинског материјала, то неће довести до одлагања инфратсруктурних пројеката.
„На основу онога што смо видели, начина на који држава води економску политику, треба очекивати наставак реализације овог инвестицвиониг циклуса, изградње нових инфраструктурних комплекса - мреже ауто-путева, железничких пруга и обнове постојећих. Мислим да то не долази у питање и да ће сви пројекти бити настављени током 2022. године“, оцена је Станића.
Битно је, каже, и то што ће инвестициони циклус трајати још пет година, што је то врло значајна компонента БДП-а која даје могућност да се доста наших привредника у то укључи. Зато наш саговорник сматра да упркос расту цена сировина попут дрвета, челика, пластике, па онда и репроматеријала, ти пројекти неће бити угрожени.