https://sputnikportal.rs/20220120/ministarstvo-kulture-odgovorilo-na-notu-iz-zagreba-dubrovacka-knjizevnost-je-deo-i-nasledja-hrvatske-1133482989.html
Министарство културе одговорило на ноту из Загреба: Дубровачка књижевност је део и наслеђа Хрватске
Министарство културе одговорило на ноту из Загреба: Дубровачка књижевност је део и наслеђа Хрватске
Sputnik Србија
Министарство културе и информисања саопштило је данас да одредба Закона о културном наслеђу, по којој издања дубровачке књижевности припадају и српској и... 20.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-20T13:12+0100
2022-01-20T13:12+0100
2022-01-24T14:53+0100
србија
политика
србија – политика
регион – политика
србија – друштво
друштво
регион
култура
култура
култура – вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/05/1125018766_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_bd1adb4d3efaa86455c39f4fc2c5693f.jpg
Министарство културе и информисања то истиче у реаговању на оцене Института за хрватски језик и језикословље (ИХЈЈ) који је у понедељак осудио законска решења којима се наводно „присваја дубровачка књижевност“.Хрватски европосланик Карло Реслер позвао је јуче Европску комисију да реагује на нови Закон о културном наслеђу Србије тврдећи да Србија „присваја хрватску културну баштину“, односно дубровачку књижевност, тиме што се у закону наводи да она подједнако „припада српској и хрватској култури“.Из Министарства за Танјуг тим поводом поручују да одредба о старој и реткој библиотечкој грађи која је наведена у члану 23. Закона о културном наслеђу да издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином представља дефиницију која је установљена Законом о старој и реткој библиотечкој грађи из 2011. године.Министарство културе истиче да је овакав став потврда научно-методолошке доследности, коју је српска филолошка школа установила пре сто педесет година, а која траје и данас.Из Министарства културе и информисања подсећају да су исто становиште заступали и познати Дубровчани од Матије Бана и Валтазара Богишића у 19. веку до Милана Решетара и Петра Колендића у 20. веку, а сви су били чланови Српске академије наука и уметности.„Сматрамо да се управо на примеру двојног наслеђа, заједничке језичке прошлости и односа према књижевној баштини, најбоље препознају европске вредности и перспективе добросуседских односа“, закључују у Министарству културе и информисања.
https://sputnikportal.rs/20220119/zalba-iz-hrvatske-evropskoj-komisiji-srbija-prisvaja-nasu-kulturnu-bastinu-1133460664.html
https://sputnikportal.rs/20220117/ostra-nota-iz-zagreba-srbija-nema-evropsku-kulturu-i-nasledje-zato-prisvaja-hrvatsku-1133402432.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија, политика, србија – политика, регион – политика, србија – друштво, друштво, регион, култура, култура – вести
србија, политика, србија – политика, регион – политика, србија – друштво, друштво, регион, култура, култура – вести
Министарство културе одговорило на ноту из Загреба: Дубровачка књижевност је део и наслеђа Хрватске
13:12 20.01.2022 (Освежено: 14:53 24.01.2022) Министарство културе и информисања саопштило је данас да одредба Закона о културном наслеђу, по којој издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином, не значи да Србија спори да је стара дубровачка књижевност део и културног наслеђа Хрвата.
Министарство културе и информисања то истиче у
реаговању на оцене Института за хрватски језик и језикословље (ИХЈЈ) који је у понедељак осудио законска решења којима се наводно „присваја дубровачка књижевност“.
Хрватски европосланик Карло Реслер позвао је јуче Европску комисију да реагује на нови Закон о културном наслеђу Србије тврдећи да Србија „присваја хрватску културну баштину“, односно дубровачку књижевност, тиме што се у закону наводи да она подједнако „припада српској и хрватској култури“.
Из Министарства за Танјуг тим поводом поручују да одредба о старој и реткој библиотечкој грађи која је наведена у члану 23. Закона о културном наслеђу да издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином представља дефиницију која је установљена Законом о старој и реткој библиотечкој грађи из 2011. године.
Министарство културе истиче да је овакав став потврда научно-методолошке доследности, коју је српска филолошка школа установила пре сто педесет година, а која траје и данас.
„У Српској академији наука и уметности, Београдском универзитету, Матици српској и другим научним институцијама је утврђено да је стара Дубровачка књижевност јединствена појава код јужних Словена која има своје особености и представља велико заједничко добро. На основу језика на коме је написана може истовремено да буде и српска и хрватска. То је помирљив приступ који у дубровачкој књижевности тражи оно што је заједничко“, пише у допису министарства достављеном Танјугу.
Из Министарства културе и информисања подсећају да су исто становиште заступали и познати Дубровчани од Матије Бана и Валтазара Богишића у 19. веку до Милана Решетара и Петра Колендића у 20. веку, а сви су били чланови Српске академије наука и уметности.
„Сматрамо да се управо на примеру двојног наслеђа, заједничке језичке прошлости и односа према књижевној баштини, најбоље препознају европске вредности и перспективе добросуседских односа“, закључују у Министарству културе и информисања.
