https://sputnikportal.rs/20220122/moze-li-turska-da-resi-dve-najvece-politicke-krize-u-evropi--1133517121.html
Може ли Турска да реши две највеће политичке кризе у Европи
Може ли Турска да реши две највеће политичке кризе у Европи
Sputnik Србија
Користећи се тиме да је неспецифична чланица НАТО-а, која, за разлику од других држава чланица има добре односе и са Москвом, и са Кијевом, као и специјалне везе које гаји са бошњачком политичком елитом, пре свега са породицом Изетбеговић, Реџеп Тајип Ердоган покушава да се наметне као посредник у две највеће политичке кризе у Европи.
2022-01-22T17:01+0100
2022-01-22T17:01+0100
2022-01-22T17:01+0100
свет
свет
русија
владимир путин
украјина
реџеп тајип ердоган
мински споразуми
владимир зеленски
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/15/1133516977_0:177:3073:1905_1920x0_80_0_0_1ccca14ce0abdf82d836642ef0f7a143.jpg
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, понудама да буде посредник у две велике европске кризе, оне у БиХ и оне у Украјини, жели да себе у иностранству прикаже као државника једне велике земље. На домаћем плану, он жели себе да прикаже као заштитника муслимана свуда у свету, па и у БиХ и Украјини.Ердоган је схватио да се у БиХ не могу наметати решењаИ то није све, истиче некадашњи дописник српских медија из Турске, Војислав Лалић. Ердоган, од када се, развластивши моћну турску армију, учврстио на власти, покушава да се наметне као председник регионалне силе, што Турска у суштини и јесте и, као такав покушао је да посредује и у другим конфликтима, истиче Лалић. Својевремено је покушао да се као посредник наметне и у Либији и Сирији, подсећа наш саговорник.Штавише, покушао је да Турску представи као земљу модел арапским и муслиманским државама које су биле захваћене „арапским пролећем“ – међутим у томе није успео зато што је доживљен као неко ко се меша у унутрашње ствари других држава, објашњава Лалић.У почетку у Турској политици било је амбиција да у БиХ треба да се намећу решења – у међувремену, Ердоган је схватио да су се околности промениле, додаје он.Ердоганово вешто балансирањеЕрдоганова најновија посредничка акција усмерена је на кризу у Донбасу. Иницијатива да се у Истанбулу састану представници потписница Минских споразума није прва иницијатива везана за украјинску кризу која долази из Анкаре. Ердоган је још пре два месеца нудио посредничке услуге тако што ће организовати сусрет између политичких представника Москве и Кијева, али из Кремља је његов предлог одбијен са образложењем да Русија није страна у сукобу на истоку Украјине, подсећа Лалић.Сада Ердоган покушава да промени формат самита, па уместо руско-украјинског састанка покушава да организује самит Русије, Украјине и ОЕБС-а о Минским споразумима.При томе, турски председник вешто балансира између става да се противи присаједињењу Крима Русији и одржавања добрих односа са Москвом.Турска је тада, након што јој је Русија увела санкције, остала без зараде од осам милијарди долара за пола године, све док се Ердоган није јавно, први пут у вишедеценијској политичкој каријери, није јавно извинио.За разлику од пре два месеца, изгледа да на најновију Ердоганову иницијативу сви гледају благонаклоно – и Русија и Украјина отворене су за идеју да Турска буде домаћин посредничког самита, али Москва као услов наводи да Кијев почне да примењује раније потписане споразуме. Са друге стране, незванични извори говоре да се Кијев позитивно одговорио на турску посредничку понуду. О томе ће се највероватније више знати након Ердоганове посете украјинској престоници почетком идућег месеца.
https://sputnikportal.rs/20220119/sta-ce-erdogan-reci-bakiru-turska-kao-adut-u-resavanju-krize-u-bosni--1133453201.html
https://sputnikportal.rs/20220119/erdogan-pozvao-putina-i-zelenskog-u-tursku-da-rese-nesuglasice-1133443578.html
https://sputnikportal.rs/20220118/erdogan-izgledi-za-rusku-invaziju-na-ukrajinu-nisu-realni-1133424970.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/15/1133516977_74:0:2805:2048_1920x0_80_0_0_1c9209cd329e75d829127707ecf9fa49.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
ердоган, русија, украјина, бих, криза, посредовање
ердоган, русија, украјина, бих, криза, посредовање
Може ли Турска да реши две највеће политичке кризе у Европи
Користећи се тиме да је неспецифична чланица НАТО-а, која, за разлику од других држава чланица има добре односе и са Москвом, и са Кијевом, као и специјалне везе које гаји са бошњачком политичком елитом, пре свега са породицом Изетбеговић, Реџеп Тајип Ердоган покушава да се наметне као посредник у две највеће политичке кризе у Европи.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, понудама да буде посредник у две велике европске кризе, оне у БиХ и оне у Украјини, жели да себе у иностранству прикаже као државника једне велике земље. На домаћем плану, он жели себе да прикаже као заштитника муслимана свуда у свету, па и у БиХ и Украјини.
Ердоган је схватио да се у БиХ не могу наметати решења
И то није све, истиче некадашњи дописник српских медија из Турске, Војислав Лалић. Ердоган, од када се, развластивши моћну турску армију, учврстио на власти, покушава да се наметне као председник регионалне силе, што Турска у суштини и јесте и, као такав покушао је да посредује и у другим конфликтима, истиче Лалић. Својевремено је покушао да се као посредник наметне и у Либији и Сирији, подсећа наш саговорник.
Штавише, покушао је да Турску представи као земљу модел арапским и муслиманским државама које су биле захваћене „арапским пролећем“ – међутим у томе није успео зато што је доживљен као неко ко се меша у унутрашње ствари других држава, објашњава Лалић.
„Када је реч о БиХ, он увек говори да има посебне односе са Бошњацима. Као што је познато, својевремено је изјавио да му је Алија Изетбеговић на самрти оставио Босну у аманет. Међутим, Ердоган је схватио, као доста искусан политичар, да какве год имао везе са породицом Изетбеговић и муслиманима, не може сам да реши босански проблем, јер у Босни не живе само муслимани. И последња посета Александра Вучића Анкари је потврдила да се о решавању кризе у БиХ може разговарати само тако што у томе треба учествују три народа и да решења не могу да се намећу са стране“, каже Лалић.
У почетку у Турској политици било је амбиција да у БиХ треба да се намећу решења – у међувремену, Ердоган је схватио да су се околности промениле, додаје он.
Ердоганово вешто балансирање
Ердоганова најновија посредничка акција усмерена је на кризу у Донбасу. Иницијатива да се у Истанбулу састану представници потписница Минских споразума није прва иницијатива везана за украјинску кризу која долази из Анкаре. Ердоган је још пре два месеца нудио посредничке услуге тако што ће организовати сусрет између политичких представника Москве и Кијева, али из Кремља је његов предлог одбијен са образложењем да Русија није страна у сукобу на истоку Украјине, подсећа Лалић.
„У таквој ситуацији Ердоган је донекле ретерирао, али се није предао и и даље покушава да се наметне као моћан посредник“, каже Лалић.
Сада Ердоган покушава да промени формат самита, па уместо руско-украјинског састанка покушава да организује самит Русије, Украјине и ОЕБС-а о Минским споразумима.
При томе, турски председник вешто балансира између става да се противи присаједињењу Крима Русији и одржавања добрих односа са Москвом.
„Пошто је већ двадесет година на челу Турске, схватио је да не треба даље да провоцира Москву, јер би могао да добије жесток одговор. Турска је једна од ретких НАТО земаља, ако не и једина, која није увела санкције Москви због Крима. Ердоган очигледно није заборавио шта се десило 2015, када је Турска оборила један руски авион на граници према Сирији“, подсећа Лалић.
Турска је тада, након што јој је Русија увела санкције, остала без зараде од осам милијарди долара за пола године, све док се Ердоган није јавно, први пут у вишедеценијској политичкој каријери, није јавно извинио.
За разлику од пре два месеца, изгледа да на најновију Ердоганову иницијативу сви гледају благонаклоно – и Русија и Украјина отворене су за идеју да Турска буде домаћин посредничког самита, али Москва као услов наводи да Кијев почне да примењује раније потписане споразуме. Са друге стране, незванични извори говоре да се Кијев позитивно одговорио на турску посредничку понуду. О томе ће се највероватније више знати након Ердоганове посете украјинској престоници почетком идућег месеца.