„Штап митрополита Амфилохија“, повест која постиђује ситне душе /видео, фото/
Пратите нас
Књигу „Штап митрополита Амфилохија“ написао је манастир Морача који их је родио, школовао и крстио, а књизи дао висину која постиђује ситне душе и доказује да је преживела људска Црна Гора.
Њен јунак је Ристо, имењак Христов који је у наше дане, као некад Мојсије, идући по води као по суву, извео свој народ из Египта и зла, каже у свом слову о новој књизи Драгана Лакићевића академик Матија Бећковић.
Последњи део трилогије започет књигом „Штап Светог Саве“, а настављен „Штапом патријарха Павла“ објављен ових дана у издању Матице српске – друштво чланова у Црној Гори, у невеликом тиражу нуди поетски портрет једног од наших најпознатијих савременика – митрополита Амфилохија Радовића.
Књига "Штап митрополита Амфилохија"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Штап митрополита Амфилохија“ зборник је прича настао „по причању са владиком“ који прати пут необичног дечака Риста Радовића из Доње Мораче до трона Митрополије црногорско-приморске. За њеног аутора, писца, песника, главног уредника Српске књижевне задруге Драгана Лакићевића то је једна од оних књига која настаје сама од себе.
Патријарх Павле и митрополит Амфилохије живи и данас
„Те књиге настају саме од себе. Прво је настала књига о Светом Сави, као продужетак легенди којих има на стотине, у којој сам желео да напишем своје легенде о Светом Сави онако како би се оне могле данас писати, разумевати и догађати. У њима је Свети Сава доспео и до једног авиона који лети према Шведској, а био је и у оној колони за време `Олује` 1995. године, када је помогао једном дечаку да мртвога деду спроведе до Србије. Пишући легенде о Светом Сави нисам ни слутио да ће умирати патријарх Павле, још мање митрополит Амфилохије. Они су тада били живи, али су на неки начин живи и сада, као и Свети Сава. Приче о патријарху Павлу нису настале из анегдота него су од неких животних сцена и стварних ситуација после његове смрти постале легенде. Тако су као нека врста легенди настале и ове приче о митрополиту Амфилохију, с тим што сам њега познавао“, каже за Спутњик Драган Лакићевић.
Познанство и то што су, како бележи у књизи „род од старине“, Лакићевићу је додатно помогло да на страницама ове повести кроз махом истините приче покаже по чему се један морачки дечак који је од малена „чудно гледао“ издвајао од других.
Он се тако родио
Фотографија из књиге „Штап митрополита Амфилохијаʼ"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Издвајало га је нешто. Да сте у то време, када је Ристо Радовић био дечак, питали за њега, и млађи и старији би рекли – он се тако родио. Да, родио се тако, и обично и необично. Покушао сам да реконструишем нешто од онога необичног, од онога што указује на његов будући пут. На тај пут који од почетка није ни њему био јасан а којим се упутио још од кад је био мали, запутило га је све што га је окруживало: родитељи, средина коју су чинили старци и дечаци, завичај Доње Мораче, и – више од свега – манастир. Ко је год прошао поред њега, морала га је додирнути његова старина, лепота и светлост“.
Најважнија школа – манастир Морача
Манастир Морача био је најважнија школа за становнике тог краја, открива аутор књиге „Штап митрополита Амфилохија“.
„Он је ту нешто најстарије, чини се старији и од реке и од земље. И он нас је увек пратио. Мој први улазак у манастир, као и мојих вршњака, био је први велики улазак у свет вере и неке посебне лепоте. У књизи сам замислио да се тако десило и са младим Ристом Радовићем који ће из сјаја свећа тога манастира кренути у сјај школе и вере у којој је био и остао до краја живота“, објашњава Лакићевић.
Дечји радови са конкурса "Митрополит Амфилохије дечјим оком"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Да се на тај пут вере српски митрополит запутио још у раним данима сведоче неке од прича из Лакићевићеве књиге у којима још у основној школи млади Ристо брани бога пред учитељем, због чега његов отац Ћиро Радовић мора такву појаву, противну „научној чињеници да нема бога“ да објасни у партијском комитету.
Пут од бистрог дечака до „ђеда“
Драган Лакићевић
© Фото : Графички студио Црномарковић
„Те су се приче умногоме догодиле и оне су умногоме истините. То сазнање бога није измислио млади Ристо, то је добио из куће. То је била прва лекција његовог оца, мада нису мање важне лекције његове мајке која у мојим причама има велику улогу. Оно што сам у тим причама надградио и додао је сама љубав. И нисам то урадио ја, књижевник који је хтео да допише, домашта и надгради истините потке о детињству и животу митрополита црногорског, то је урадила велика вера, љубав и поштовање за тог човека. Од тог „бистрог дечака“ па до оног „ђеда“ који предводи цео народ велики је пут. То је изузетна фигура чији ће углед и значај да расте како буду пролазили дани и године“, сугерише аутор књиге „Штап митрополита Амфилохија“.
Знао боље од других шта је Косово за наше постојање
А митрополитов портрет непотпун је без Косова, додаје писац који каже да је Амфилохије боље од других знао шта Косово значи за само наше постојање.
Дечји радови са конкурса "Митрополит Амфилохије дечјим оком"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Он је био велики посвећених Косова, знао је шта је Косово за нашу историју, традицију, културу, постојање. Знао је то боље него други. То је исто оно завичајно и знање стечено у кући, он то није научио у школама. То знање Косова долази из породице, из Мораче.“
Једна од илустрација такве тврдње је и прича која се нашла у Лакићевићевој књизи а која говори о томе како је Амфилохије као ђак путовао до Београда преко Пећи и Пећке патријаршије.
Дечји радови са конкурса "Митрополит Амфилохије дечјим оком"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Због квара на аутобусу, морао је ту да остане и преноћи и он је отишао у Патријаршију. Манастирске сестре су га ујутру нашле на молитви на коју је дошао пре њих и схватиле да он о молитви и служби све зна. Дали су му и замотуљак пара, и када се побунио јер му је било непријатно да узме тај новац, оне су му рекле: „Кад дођеш у мантији, тада си га већ вратио“. То су праве истине, а ја сам имао среће да их чујем понајвише од митрополита лично.“
„Не дамо светиње“, реченица историје и вере
Поред Мораче и Косова, као један од најважнијих мотива за склапање митрополитовог портрета у завршници књиге нашле су се литије, као завршна линија на њему.
Дечји радови са конкурса "Митрополит Амфилохије дечјим оком"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Амфилохије је био мудар човек, човек од мере, укуса, разговора, компромиса, опраштања. Он је у Црној Гори свога доба покушавао на све начине да дође до мира, споразума, до оног што је разумно. Кад је разум понајвише пропао – а то је било кад је доношен онај закон – он је на главу ставио митру, изашао пред подгорички храм који је подигао и рекао важну реченицу, реченицу историје и вере: “Не дамо светиње!“ И тада су сви кренули за њим, понајвише млади људи са децом на рамену и са иконама и сликама у рукама, по градовима, по селима, приморју…Сви су они кренули за Амфилохијем, а то значи његовим путем. И тај се пут не завршава“, уверен је Драган Лакићевић и додаје да је уверен да Црна Гора која је изабрала митрополитов пут неће имати колебања.
Дечји радови са конкурса "Митрополит Амфилохије дечјим оком"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Онај свет који је ишао за њим, на литијама, и даље ће ићи за њим. Митрополит Амфилохије и даље беседи, и даље сјаји. И данас много младих људи иде у храм Христовог васкрсења у Подгорици и пре него што оду ка икони, сиђу у крипту да се најпре поклоне њему. Дуго ће трајати и он и сећање на њега, на то време када се чинило да је све изгубљено, а онда се показало да нису изгубљени ни човек ни вера. Његова мисија ће се наставити, у то сам уверен.“
30 Октобар 2021, 20:14
