https://sputnikportal.rs/20220201/gde-je-srbija-na-trzistu-metala-padaju-cene-bakra-i-celika-zlato-stagnira-jagma-za-litijumom-1133846623.html
Где је Србија на тржишту метала: Падају цене бакра и челика, злато стагнира, јагма за литијумом
Где је Србија на тржишту метала: Падају цене бакра и челика, злато стагнира, јагма за литијумом
Sputnik Србија
Светска индустрија метала је међу гранама привреде којa током две године борбе са пандемијом бележе највећи раст. Због велике потражње само прошле године неки... 01.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-01T09:21+0100
2022-02-01T09:21+0100
2022-02-01T09:21+0100
економија
свет – економија
србија – економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/01/1133846879_0:411:1280:1131_1920x0_80_0_0_443317d4a5383db1c37aa10d6b26bb5b.jpg
Помоћник директора аналитике Привредне коморе Србије Бојан Станић каже за РТС да је привреда Србије мала и да извоз индустријских метала у светским размерама није значајан, али на тржишту Европе јесте. Истиче да је то грана индустрије која има перспективу.Станић каже да је стање на тржишту основних индустријских метала такво да су цене високе, што је последица готово рекордног раста из 2021. године.Он истиче да има и назнака стабилизације цена када је у питању челик, посебно у Сједињеним Америчким Државама.„Иако тамо долази до раста понуде, питање је шта ће бити са понудом у Кини с обзиром на то да се говори о томе да ће током Олимпијских игара бити смањена производња“, каже Станић.Када је у питању литијум, Станић каже да је прошле године забележен рекордан раст – готово пет пута је порасла цена на кинеској берзи.„Можемо слободно рећи да постоји јагма за литијумом, па се очекује да цена настави да расте и током ове године“, предвиђа Станић.Шта говори пример бакраКрајем прошле године укинуте су извозне квоте између Сједињених Америчких Држава и и Европске уније, а Станић каже да је то пре свега утицало на односе САД и ЕУ и да је један корак ка отопљавању односа након политичких промена у Вашингтону.„И даље остају квоте на увоз челика из трећих земаља у ЕУ, што укључује и Србију. Разумљиво је зашто они штите домаћу индустрију, али треба имати у виду да Србија има и потписан Споразум о слободној трговини са ЕУ и да је земља кандидат“, подсећа Станић.Он каже да се на примеру бакра види да расте понуда, поготово из Јужне Америке, па се очекује да у овој години дође до избалансираности понуде и потражње за бакром, док би током 2023. постојао и суфицит.И злато је бележило рекордне цене прошле године, а он каже да након пада сада стагнира и износи око 800 долара по унци.„Битно је да је током 2021. пробијена та психолошка граница од 2.000, а после је дошло до пада. Злато је мера вредности и када имате кризну ситуацију, цена расте. Када имате опоравак и повољне услове за улагање, она пада. Тренутно тржиште не зна шта ће се десити са опоравком током 2022. Године“, истиче Станић.Индустријска грана која има перспективу у СрбијиДа је велика тражња за металима говори и чињеница да су железара у Смедереву и борски рудник водећи српски извозници.Станић каже да је привреда Србије релативно мала и да извоз индустријских метала у светским размерама није значајан, али на тржишту Европе јесте.Анализе показују и да ће енергетска транзиција свет, у наредне три деценије, коштати више од 170 трилиона долара. Станић истиче да је зелена транзиција неопходна и да је потребно што пре се у њу укључити.„Са друге стране, треба да буде разумна и постепена, да не би дошло до угрожавања економског система. Посебно је битно да буде додатног разумевања за земље у развоју и тржишта у настајању, као што је Србија“, закључује Станић.
https://sputnikportal.rs/20220118/ko-ce-sada-da-rizikuje-crvenog-metala-nema-dovoljno-a-zamene-za-njega-u-elektro-industriji-nema-1133426487.html
https://sputnikportal.rs/20220107/da-li-ce-cena-zlata-eksplodirati-ove-godine--1133128207.html
https://sputnikportal.rs/20220116/istrazivanje-zagadjen-vazduh-smanjuje-plodnost-sirom-balkana-1133365218.html
https://sputnikportal.rs/20220116/rekordno-poskupljenje-sirovina-u-evropi---gde-je-tu-srbija-1133303469.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
свет – економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
Где је Србија на тржишту метала: Падају цене бакра и челика, злато стагнира, јагма за литијумом
Светска индустрија метала је међу гранама привреде којa током две године борбе са пандемијом бележе највећи раст. Због велике потражње само прошле године неки метали су поскупели и 80 одсто, а прогнозе указују да ће бакар, никл, кобалт и литијум у наредних пар година достићи рекордне вредности.
Помоћник директора аналитике Привредне коморе Србије Бојан Станић
каже за РТС да је привреда Србије мала и да извоз индустријских метала у светским размерама није значајан, али на тржишту Европе јесте. Истиче да је то грана индустрије која има перспективу.
Станић каже да је стање на тржишту основних индустријских метала такво да су цене високе, што је последица готово рекордног раста из 2021. године.
„Када погледамо тржиште бакра, видимо ипак да долази до одређеног хлађења – цена је почела да пада и од почетка године је у паду за око два процента. Тренутно се на лондонској берзи креће око 9.500 долара по метричкој тони“, наводи Станић.
Он истиче да има и назнака стабилизације цена када је у питању челик, посебно у Сједињеним Америчким Државама.
„Иако тамо долази до раста понуде, питање је шта ће бити са понудом у Кини с обзиром на то да се говори о томе да ће током Олимпијских игара бити смањена производња“, каже Станић.
Када је у питању литијум, Станић каже да је прошле године забележен рекордан раст – готово пет пута је порасла цена на кинеској берзи.
„Можемо слободно рећи да постоји јагма за литијумом, па се очекује да цена настави да расте и током ове године“, предвиђа Станић.
Крајем прошле године укинуте су извозне квоте између Сједињених Америчких Држава и и Европске уније, а Станић каже да је то пре свега утицало на односе САД и ЕУ и да је један корак ка отопљавању односа након политичких промена у Вашингтону.
„И даље остају квоте на увоз челика из трећих земаља у ЕУ, што укључује и Србију. Разумљиво је зашто они штите домаћу индустрију, али треба имати у виду да Србија има и потписан Споразум о слободној трговини са ЕУ и да је земља кандидат“, подсећа Станић.
Он каже да се на примеру бакра види да расте понуда, поготово из Јужне Америке, па се очекује да у овој години дође до избалансираности понуде и потражње за бакром, док би током 2023. постојао и суфицит.
„Код челика је то мало другачије, али посебно је битно истаћи да зависи и од других фактора, пре свега од тога шта се дешава на тржишту Кине, која ја главни произвођач и потрошач“, објашњава Станић.
И злато је бележило рекордне цене прошле године, а он каже да након пада сада стагнира и износи око 800 долара по унци.
„Битно је да је током 2021. пробијена та психолошка граница од 2.000, а после је дошло до пада. Злато је мера вредности и када имате кризну ситуацију, цена расте. Када имате опоравак и повољне услове за улагање, она пада. Тренутно тржиште не зна шта ће се десити са опоравком током 2022. Године“, истиче Станић.
Индустријска грана која има перспективу у Србији
Да је велика тражња за металима говори и чињеница да су железара у Смедереву и борски рудник водећи српски извозници.
Станић каже да је привреда Србије релативно мала и да извоз индустријских метала у светским размерама није значајан, али на тржишту Европе јесте.
„Имамо нова проширења подручја за експлоатацију бакра у околини Бора и очекује се да извоз Србије у Европи буде одмах после Пољске. То јесте грана индустрије која има перспективу у Србији“, наглашава Станић.
Анализе показују и да ће енергетска транзиција свет, у наредне три деценије, коштати више од 170 трилиона долара. Станић истиче да је зелена транзиција неопходна и да је потребно што пре се у њу укључити.
„Са друге стране, треба да буде разумна и постепена, да не би дошло до угрожавања економског система. Посебно је битно да буде додатног разумевања за земље у развоју и тржишта у настајању, као што је Србија“, закључује Станић.
