„Подржаћемо мањинску владу“: Ђукановић о кризи у Црној Гори, Темељном уговору и атентату на Вучића
15:33 01.02.2022 (Освежено: 15:39 01.02.2022)
© AP Photo / Risto Bozovic
Пратите нас
Демократска партија социјалиста (ДПС) спремна је да гласа за мањинску владу, јер је и то боље решење од катастрофалне ситуације у којој се Црна Гора налази на челу са актуелном Владом, поручио је лидер те странке и председник државе Мило Ђукановић.
Ђукановић је, у интервјуу агенцији МИНА, рекао да мањинску владу сматра најлошијом алтернативом актуелној, али, како је навео, у овом тренутку не постоји спремност једног броја парламентарних субјеката да подрже друга решења за излазак из кризе.
Он сматра да би мањинска влада требало да траје годину, и да је веома важно утврдити приоритете којим ће се бавити у том периоду.
Мањинска влада је најлошија алтернатива тренутној влади
Ђукановић је оценио да је актуелна Влада неуспешна, да је демонстрирала некомпетентност и неодговорност према државним интересима на сваком конкретном питању, и да се већ касни са њеном сменом, преноси РТЦГ.
„Црна Гора је изгубила неке људе који можда нису морали умрети, захваљујући лошој политици Владе у заштити живота и здравља људи у условима пандемије вируса корона. Такође, изгубила је и више инвеститора и бизниса без којих нема динамичног економског развоја. Изгубила је почетни замах у развоју институција независне државе Црне Горе”, рекао је Ђукановић.
Он је казао да, захваљујући томе, Црна Гора губи корак на путу ка чланству у Европској унији (ЕУ).
“Нажалост, као и у много ранијих историјских етапа настављамо да губимо време као веома драгоцен ресурс. Све су то разлози који су нас определили да подржимо иницијативу Грађанског покрета УРА да дође до изгласавања неповерења Влади а, наравно, казали смо да ћемо након тога сести са свима који су заинтересовани да разговарамо о томе како би требало да изгледа нова влада”, навео је Ђукановић.
Он је истакао да у ДПС-у сматрају да би најбоље било ићи на превремене парламентарне изборе. Како је навео, у овом тренутку постоји доста скепсе код значајног броја парламентарних субјеката око таквог сценарија изласка из кризе. Ако је већ тако, сматра Ђукановић, следеће рационално решење може бити формирање политичке владе, чија би политичка база била нова проширена парламентарна већина која артикулише грађанску и проевропску политику државе.
Он је казао да, ипак, један број парламентарних партија које ће вероватно гласати за смену актуелне Владе није спреман да подржи такву идеју политичке, те да преферирају избор мањинске Владе.
„Мањинску владу сматрамо најлошијом алтернативом актуелној, и постављамо питање за све - морамо ли из лепезе алтернатива баш да изаберемо најлошију”, рекао је Ђукановић.
„Ако не постоји спремност свих партнера да подрже неки од ова два, према нама супериорна сценарија, онда ће ДПС, верујем, подржати и мањинску Владу зато што је и она решење за катастрофалну и понижавајућу ситуацију у којој се налази Црна Гора предвођена Владом премијера Кривокапића”, поручио је Ђукановић.
На питање да ли је било разговора у вези са формирањем мањинске владе, Мило Ђукановић је одговорио да они за сада нису званично вођени. Према његовим речима, за ДПС није пресудно питање да ли ће учествовати у мањинској влади.
Он је додао да о мањинској влади и њеним циљевима са свим заинтересованим треба разговарати након епилога иницијативе за смену Владе 4. фебруара.
Србија је била агресивна према Црној Гори
Он је навео да Црна Гора никада није прошла тежу годину, и да су „промотери великосрпског национализма, удобно смештени у самом врху државне политике Србије, веровали да ће, након 30. августа 2020. године, Црна Гора бити њихов лак плен“.
„Као што видите, није. И овај епилог није резултат тога што Србија није била агресивна. Била је агресивна, и употребила је, рекао бих, не мање тежак репертоар освајања Црне Горе од Милошевићевог репертоара. Дакле није успела, јер смо се одупрли томе“, сматра Ђукановић.
Говорећи о Темељном уговору који Црна Гора треба да потпише са Српском православном црквом (СПЦ), Ђукановић је казао да није упознат са тим документом.
„Нисам упознат са тим наводним Темељним уговором којег је објавио један дневни лист. Погледао сам тог дана да ли на сајту Владе постоји званично обавештење да је Влада разматрала тај акт и да га је усвојила. Тада то обавештење није постојало, касније заиста нисам контролисао“, рекао је Ђукановић.
Темељни уговор се неосновано назива Темељним
Он је рекао да се до сада нико из Владе није нашао позваним да о том, једном од најважнијих политичких питања црногорске данашњице, консултује било кога, почев од председника државе.
„То убедљивије од било чега говори о владином разумевању правила кохабитације власти у нашој земљи“, рекао је Ђукановић.
Упитан да ли ће тражити од премијера уговор, Ђукановић је одговорио да неће јер је, како је навео, Законом о слободи вероисповести предвиђено да уговор о неким питањима од заједничког интереса са верским заједницама потписује Влада.
Присталице ДПС-а испред Храма у Подгорици
© AP Photo / Risto Bozovic
Он је рекао да се неосновано назива Темељним и да то треба да буде уговор какав је потписан са Исламском и Јеврејском верском заједницом у јануару 2012. године, или какав је СПЦ потписала са Хрватском.
Како је навео, покушај да се уговор са СПЦ представи као Темељни уговор сам по себи, говори о лошој намери.
„Да се настави са идејом монопола СПЦ, не само над православним верницима у Црној Гори, него и са покушајем да се СПЦ, као верска заједница, претпостави свим другим верским заједницама, а у крајњој консеквенци да се претпостави и држави Црној Гори“, оценио је Ђукановић.
Говорећи о Западном Балкану, Ђукановић је упозорио да је безбедносна ситуација у региону погоршана. Он је рекао да о томе говори дуже од годину и упозорава да стање у региону није онакво какво је било пре пет година и да смо корак по корак са теме проширења Европе дошли до обнављања теме безбедности и стабилности Западног Балкана, што неодољиво подсећа на ране 90. године.
„И тада се са развојне политике прешло на терен међунационалног надгорњавања и сукобљавања због чега смо врло брзо забасали у тешку нестабилност која је у финалној консеквенци породила и геноцид у Сребреници“, оценио је Ђукановић.
Атентат на Вучића, спин због избора или конструкција страних служби
Упитан како коментарише да је, након објављивања информације како је спречен атентат на председника Србије Александра Вучића, он доведен у везу са тим догађајем, Ђукановић је рекао да су то „најобичније глупости и политикантске конструкције“.
„Сматрам да ту тему на политичкој и медијској сцени и Србије и Црне Горе данас спинује један број људи болесног ума. Зато њихове измишљотине о мојој наводној улози у стварној или измишљеној припреми атентата на председника Србије одбацујем са подсмехом и најдубљим презиром“, поручио је Ђукановић.
Он је рекао да је очигледно да се Србија приближава изборима и да је владајућа политика незадовољна искуством са недавно одржаног референдума.
„Сигуран сам да је процена медијско-политичких чимбеника у Србији да је потребно направити нову мобилизацију око фигуре за коју они процењују да је најважнија у политичком животу Србије данас. И, наравно, ту је тема о атентату увек захвална“, рекао је Ђукановић.
Мило Ђукановић и Александар Вучић током једног од ранијих сусрета
© AP Photo / Hektor Pustina
Он је истакао да није обавезно да се у таквим спиновима појави и председник суседне државе као поручилац атентата, али да у овом случају то „сведочи само о некој посебној фрустрацију која данас постоји на медијско-политичкој сцени Србије према Црној Гори и њеном председнику државе“.
Ђукановић као други могући аспект теме атентата препознаје и конструкцију познату у сарадњи обавештајних служби.
„Није непознато да из одређених кругова, политичких и обавештајних, који нису задовољни квалитетом, лојалности Србије и њеног председника и који стално сумњиче да би Србија у неком критичном моменту могла залутати у ЕУ, па можда чак и у НАТО, покушавају да сервирају овакве конструкције, трудећи се да га што више вежу за себе“, рекао је Ђукановић.
Он каже и да је позната, иако професионално некоректна пракса да обавештајне агенције када им је то потребно за политичку употребу, знају да од партнерске службе поруче информацију о наводној угрожености безбедносних прилика или живота маркантних личности у земљи чију безбедност штите.
„Тако и у овом случају крунски аргумент за неупућену јавност треба да буде информација са неке мистериозне партнерске адресе. Жели се скренути пажња председнику Србије да би и он могао бити мета обојених револуција, и да му наводна опасност прети са западне стране и од подржаваоца евроатлантске политике у региону“, додао је Ђукановић.
