https://sputnikportal.rs/20220205/orbita-kulture-1133804482.html
„Мостарске кише“ и нека друга земља | Орбита културе
„Мостарске кише“ и нека друга земља | Орбита културе
Sputnik Србија
„Орбита културе“ анализира ко је била Светлана из чувених „Мостарских киша“, како се ћирилицом осваја свет и шта је све, осим дубоког осећања страха, смештено... 05.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-05T10:00+0100
2022-02-05T10:00+0100
2022-03-09T10:06+0100
подкаст
култура
орбита културе
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0d/1133295183_0:119:3219:1929_1920x0_80_0_0_42e3c38cabbc7e5f2754590347567a9a.jpg
„Мостарске кише“ и нека друга земља I Орбита културе
Sputnik Србија
„Орбита културе“ анализира ко је била Светлана из чувених „Мостарских киша“, како се ћирилицом осваја свет и шта је све, осим дубоког осећања страха сместио у филм „Мрак“.
Да ли је уопште постојала Светлана из чувених „Мостарских киша“, из каквих је осећања настало једно од најпопуларнијих и најрецитованијих дела у некадашњој земљи – говори легендарни песник Перо Зубац, чије је четири књиге „Мостарске кише и нека друга земља“, „Повратак Мостару“, „Гласови у тишини“ и „Записи из тихог времена“недавно објавио сарајевски издавач Аrt Rabic.Како се ћирилицом осваја свет, и да ли је док је у Паризу гледала дела светских уметника добила идеју да слика наше писмо, колико је сликарство мисија а не само уметност - за „Орбиту културе“ открива Мирјана Мира Маодуш, ауторка изложбе „Од графоса до логоса“ недавно отворене у Галерији РТС-а.О награди „Никола Милошевић“ коју је освојила за дело „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“, о професору Николи Милошевићу кога је као студент књижевности имала част да слуша, али и о даваоцу награде Радио Београду који је, како каже, један од последњих бастиона културе у нашим медијима, за Спутњик говори Горана Раичевић.Шта је све, осим дубоког осећања страха сместио у филм „Мрак“ који је недавно освојио прву награду на филмском фестивалу у Трсту, како је на својој кожи осетио да се у српским енклавама и даље осећа неспокојство и да је страх можда променио лице, али је још ту, за Спутњик открива редитељ филма „Мрак“ Душан Милић.Може ли се данас поновити музички феномен који руши и помера границе какав је био бенд „Пинк флојд“, група чија је музика прва срушила „зид“ и прва која се слушала у космосу, да ли и данас исто звучи легендарни албум „Тамна страна месеца“ као и у време настанка - одговара Петар Јањатовић, угледни рок критичар и публициста.Поред чувене реплике да је освета најбоља када се сервира хладна, шта још памтимо из култног филма „Кум“ Френсиса Форда Кополе? Како и чиме успева да нас фасцинира једнако као и публику пре пола века, да ли је реч само о глумачким бравурама Бранда, Паћина, Дивала, Китонове, или о музици, ликовности, јединственој снази филмског израза, зашто се многима светска кинематографија дели на време пре и после Кополиног „Кума“ – откривају Невена Даковић, професорка теорије филма са ФДУ и Иван Велисављевић, уредник филмског програма ДКСГ.„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0d/1133295183_243:0:2974:2048_1920x0_80_0_0_b3de332fc5812dc01ba6e034faa0f404.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, орбита културе, аудио
култура, орбита културе, аудио
„Мостарске кише“ и нека друга земља | Орбита културе
10:00 05.02.2022 (Освежено: 10:06 09.03.2022) „Орбита културе“ анализира ко је била Светлана из чувених „Мостарских киша“, како се ћирилицом осваја свет и шта је све, осим дубоког осећања страха, смештено у филм „Мрак“.
Да ли је уопште постојала Светлана из чувених „Мостарских киша“, из каквих је осећања настало једно од најпопуларнијих и најрецитованијих дела у некадашњој земљи – говори легендарни песник Перо Зубац, чије је четири књиге „Мостарске кише и нека друга земља“, „Повратак Мостару“, „Гласови у тишини“ и „Записи из тихог времена“недавно објавио сарајевски издавач Аrt Rabic.
Како се ћирилицом осваја свет, и да ли је док је у Паризу гледала дела светских уметника добила идеју да слика наше писмо, колико је сликарство мисија а не само уметност - за „Орбиту културе“ открива Мирјана Мира Маодуш, ауторка изложбе „Од графоса до логоса“ недавно отворене у Галерији РТС-а.
О награди „Никола Милошевић“ коју је освојила за дело „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“, о професору Николи Милошевићу кога је као студент књижевности имала част да слуша, али и о даваоцу награде Радио Београду који је, како каже, један од последњих бастиона културе у нашим медијима, за Спутњик говори Горана Раичевић.
Шта је све, осим дубоког осећања страха сместио у филм „Мрак“ који је недавно освојио прву награду на филмском фестивалу у Трсту, како је на својој кожи осетио да се у српским енклавама и даље осећа неспокојство и да је страх можда променио лице, али је још ту, за Спутњик открива редитељ филма „Мрак“ Душан Милић.
Може ли се данас поновити музички феномен који руши и помера границе какав је био бенд „Пинк флојд“, група чија је музика прва срушила „зид“ и прва која се слушала у космосу, да ли и данас исто звучи легендарни албум „Тамна страна месеца“ као и у време настанка - одговара Петар Јањатовић, угледни рок критичар и публициста.
Поред чувене реплике да је освета најбоља када се сервира хладна, шта још памтимо из култног филма „Кум“ Френсиса Форда Кополе? Како и чиме успева да нас фасцинира једнако као и публику пре пола века, да ли је реч само о глумачким бравурама Бранда, Паћина, Дивала, Китонове, или о музици, ликовности, јединственој снази филмског израза, зашто се многима светска кинематографија дели на време пре и после Кополиног „Кума“ – откривају Невена Даковић, професорка теорије филма са ФДУ и Иван Велисављевић, уредник филмског програма ДКСГ.
„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету. У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.
Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.