https://sputnikportal.rs/20220206/gde-nema-meseca-nema-ni-vanzemaljaca-1134042463.html
Где нема месеца, нема ни ванземаљаца
Где нема месеца, нема ни ванземаљаца
Sputnik Србија
Ново истраживање је показало да је јако мала вероватноћа да ће се на великим планетама које немају своје сателите развити живот. 06.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-06T13:44+0100
2022-02-06T13:44+0100
2022-02-06T13:44+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/06/1134042632_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_07fda2614d9e8aa5ae9105f7b46adebe.jpg
Веће планете углавном немају пратиоца попут Земљиног Месеца, што је од виталног значаја за одржање живота, тврде научници. Зато сматрају да је већа вероватноћа да ћемо на мањим планетама које имају пратиоца открити облике ванземаљског живота.Наш Месец игра кључну улогу у одржавању живота на Земљи, јер контролишући плиму и осеку океана омогућава да се настави животни циклус организама на нашој планети. Такође, Месец стабилизује Земљину ротацију и доприноси да клима буде уравнотежена.Оба ова фактора су кључна за опстанак живота на нашој планети.У чланку објављеном у часопису „Природа“ (Nature), тим истраживача предвођен доценткињом Мики Накаџимом са Универзитета у Рочестеру, наводи да су величина и састав планете кључни за разумевање како настају њихови сателити.Како планете добијају своје пратиоцеПо важећој научној теорији Земљин пратилац је настао пре отприлике четири и по милијарде година када је дошло до судара прото-Земље — Земље у њеној раној фази развоја — и небеског тела величине Марса. Последица овог судара је био диск крхотина који је кружио око Земље, од кога се на крају формирао Месец.Да би открили да ли друге планете могу да формирају сателите сличне величине, Накаџима и њене колеге су направиле компјутерску симулацију судара са низом хипотетичких стеновитих планета сличних Земљи и ледених планета различитих маса.Захваљујући овим сумулацијама Никиџима и њен тим су закључили да када се стеновите планете масе шест пута веће од масе Земље и ледене планете исте величине као наша сударе, настала енергија утиче да се створи материјал који ће гравитација веће планете убрзо привући назад на њену површину.Зашто је то важноОва ограничења која су навели Накаџима и њене колеге су важна за астрономе који истражују наш Универзум —истраживачи су открили хиљаде егзопланета и могућих егзомесеца, али тек треба да дефинитивно уоче месец који кружи око планете ван нашег Сунчевог система.Ово истраживање им може помоћи где би требало да их траже.„Потрага за егзопланетама на којима постоји живот је обично била фокусирана на планете веће од шест земаљских маса. Предлажемо да уместо тога погледамо мање планете јер су оне вероватно бољи кандидати да имају свог пратиоца“, каже Мики Накаџима, пренео је РТС.
https://sputnikportal.rs/20220203/slozeno-srce-mlecnog-puta-astronomi-uspeli-da-snime-centar-nase-galaksije-foto-1133928186.html
https://sputnikportal.rs/20220202/1133906631.html
https://sputnikportal.rs/20220201/ocekujte-neocekivano-zasto-je-solarna-oluja-od-pre-9200-godina-zabrinula-naucnike-1133845716.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, магазин
наука и технологија, свемир, магазин
Где нема месеца, нема ни ванземаљаца
Ново истраживање је показало да је јако мала вероватноћа да ће се на великим планетама које немају своје сателите развити живот.
Веће планете углавном немају пратиоца попут Земљиног Месеца, што је од виталног значаја за одржање живота, тврде научници. Зато сматрају да је већа вероватноћа да ћемо на мањим планетама које имају пратиоца открити облике ванземаљског живота.
Наш Месец игра кључну улогу у одржавању живота на Земљи, јер контролишући плиму и осеку океана омогућава да се настави животни циклус организама на нашој планети. Такође, Месец стабилизује Земљину ротацију и доприноси да клима буде уравнотежена.
Оба ова фактора су кључна за опстанак живота на нашој планети.
У чланку
објављеном у часопису „Природа“ (Nature), тим истраживача предвођен доценткињом Мики Накаџимом са Универзитета у Рочестеру, наводи да су величина и састав планете кључни за разумевање како настају њихови сателити.
„Разумевајући формирање сателита, сужавамо круг планета на којима ћемо трагати за животом сличном Земљи“, наглашава Накаџима.
Како планете добијају своје пратиоце
По важећој научној теорији Земљин пратилац је настао пре отприлике четири и по милијарде година када је дошло до судара прото-Земље — Земље у њеној раној фази развоја — и небеског тела величине Марса. Последица овог судара је био диск крхотина који је кружио око Земље, од кога се на крају формирао Месец.
Да би открили да ли друге планете могу да формирају сателите сличне величине, Накаџима и њене колеге су направиле компјутерску симулацију судара са низом хипотетичких стеновитих планета сличних Земљи и ледених планета различитих маса.
Захваљујући овим сумулацијама Никиџима и њен тим су закључили да када се стеновите планете масе шест пута веће од масе Земље и ледене планете исте величине као наша сударе, настала енергија утиче да се створи материјал који ће гравитација веће планете убрзо привући назад на њену површину.
Ова ограничења која су навели Накаџима и њене колеге су важна за астрономе који истражују наш Универзум —истраживачи су открили хиљаде егзопланета и могућих егзомесеца, али тек треба да дефинитивно уоче месец који кружи око планете ван нашег Сунчевог система.
Ово истраживање им може помоћи где би требало да их траже.
„Потрага за егзопланетама на којима постоји живот је обично била фокусирана на планете веће од шест земаљских маса. Предлажемо да уместо тога погледамо мање планете јер су оне вероватно бољи кандидати да имају свог пратиоца“, каже Мики Накаџима,
пренео је РТС.
