Да ли је боље носити сочива или наочаре: Четири заблуде о виду /видео/
14:36 07.02.2022 (Освежено: 19:25 07.02.2022)
CC0 / Pixabay/Claudio_Scott /
Пратите нас
Најчешћи проблем са очима уочљив је када неко има потребу за наочарима јер не види добро на даљину или близину. О томе да ли је боље носити сочива или наочаре и другим заблудама у вези са диоптријом говорила је доц. др Тања Калезић, офталмолог са Клинике за очне болести Универзитетског клиничког центра Србије.
„Када неко има диоптрију, било да је она плус или минус, то заправо није болест, али јесте симптом који нам помаже да на време можемо да га и коригујемо како бисмо омогућили апсолутно перфектан, односно онај ‘стопостотни вид’, како кажу људи у народу”, објаснила је докторка у РТС Ординацији.
Др Калезић каже да људи лакше примете да имају минус диоптрију, јер се више види на близину, а мање на даљину.
„Онај који има плус диоптрију, односно хиперметроп је, он не види добро ни на једном, ни на другом растојању – ни на близу, ни на даљину, иако се зове у народу далековидост, односно када бисмо превели шта значи плус диоптрија, то је далековидост, па би било у преводу да – види на далеко, али је та проблематика доста комплекснија код тих плус диоптрија. И наравно, обавезно на време обавити један специјалистички офталмолошки преглед који би онда направио на време и корекцију те видне аномалије“, препоручује др Тања Калезић.
Заблуда број 1: Диоптрија расте због гледања у екран
Најчешће се могу чути четири заблуде о виду. Прва од њих је да код људи који много читају и дуго гледају у екран диоптрија расте брже.
„Ово јесте заблуда зато што се то више дешава код дечјег узраста, адолесцентског доба и студентског доба где се још увек развија потенцијал вида, и где долази до тих поремећаја приликом рада на близу“, објаснила је др Калезић и додала да то може да утиче код деце, а посебно у школском узрасту или студентској доби може доћи до пораста диоптрије, због чега се редовно прати и контролише.
„То је заблуда јер код старијих пацијената, дакле одрасле популација, раде за екраном и више читања неће повећати диоптрију. Наравно, не помињем катаракту која је данас честа, тако да је и то могућност која може да погорша видну оштрину, и зато све то треба посебно погледати“, каже Калезићева.
Ипак, подвукла је да навика дугог гледања у екран није добра због лед светла, зато што је то УВ зрачење које штети виду.
„На тај начин можемо да направимо једну проблематику рефлективне компоненте, да нам се смањује видна оштрина због проблема са катарактом, са макулом, са жутом мрљом, тако да лед светло утиче као нездраво, али сад имамо заштитне факторе на андроидима, телефонима, на телевизорима баш и не, али генерално би требало да нови, савремени ТВ екрани имају уграђене системе који неће имати зрачење које оштећује вид. Исто тако, људима који много раде за компјутером препоручују се наочаре које немају диоптрију али имају ту заштиту, антирефлекс стакла која ће штитити од тог штетног лед зрачења“, саветује доц. др Калезић.
Како смо сви свесни шта умара очи, питање за докторку је било и постоји ли начин да се око одмори и колико дуго сме да се гледа у екран.
„Има препорука, то је једно правило које каже 20-20-20, односно да након 20 минута рада правите паузу од опет 20 минута и 20 би требало да гледате негде у даљину, одмарати. У суштини то баш није изводљиво у свакодневном животу, али барем након два сата направити једну паузу којом ћете нешто друго радити и нећете имати фокусирани вид“, препоруке су стручњака за што дуже очување вида.
Заблуда број 2: За одређивање диоптрије није потребно ширити зенице
Још једна честа заблуда јесте да за утврђивање диоптрије није потребно проширивати зенице. Чињеница је да људи избегавају ширење зеница и одлучују се радије за компјутерско утврђивање диоптрије, али докторка образлаже зашто то није добар избор:
„То је у старту грешка, јер посебно код млађих људи и млађих пацијената, негде до 45. године, имамо јако интензиван тај цилијарни мишић који се налази унутар ока и који нам у ствари то сочиво испупчава и враћа у нормалну позицију унутар ока. Самим тим, важно је да се тај део унутар ока искључи од рефракције, како бисмо објективно одредили диоптрију, односно око треба да се опусти, анестезира или паралише“, каже офталмолог.
Др Калезић је објаснила да је то једноставно сипање капи, односно да су у питању мидријатици које шире зеницу.
„То је један од неопходних делова прегледа и апсолутно нешто што је златни стандард“, а посебно напомиње да се то односи и на одрасле, без обзира на њихову ужурбаност и сталну јурњаву.
„Апсолутно је неопходно да се обави потпуни преглед са мидријазом за одређивање објективне видне оштрине", посаветовала је.
Без обзира на ширење зеница, након тога се ради компјутерски тест, односно мерење.
„Увек урадимо компјутерско мерење, то је рефракција на апарату који је рефрактометар где добијамо оно као рачун где нам тачно све пише. Прво се измери диоптрија на уску зеницу, без ширења. Онда му се прошире зенице па се поново измери након одређеног времена и то не може одмах, значи треба да има једно три укапавања у размаку од 10 минута, да се постигне потпуна парализа цилијарног мишића који се налази унутар ока, који нам је битан због деловања на сочиво и онда када се анестезира, када потпуно буде искључен из функције, након двадесетак минута, радимо поново компјутерско мерење, односно рефрактометар, и онда је то објективна оштрина вида, која вам опет не гарантује да ћете ви ту диоптрију преписати. Зато је врло важно да посветите пажњу корекцији коју ћете дати пацијенту, а да њему буде добро, и зато се увек иде на ону која је потребна да он види идеално последњи ред (на тесту) уколико је могуће“, каже доценткиња Калезић.
Заблуда број 3: Наочаре нису потребне код мале диоптрије
Још једна од заблуда је да ако су измерене ниске вредности диоптрије није потребно носити наочаре.
„Колико год да је диоптрија мала, може бити и 0,25, у некој одређеној радњи, нечему што обављате током дана, биће вам јако потребне - да ли је то рад за компјутером, гледање телевизије или вожња кола, за такве ствари ћете те наочаре за даљину свакако ставити без обзира на то колико је мала диоптрија, јер зашто бисте себи отежавали“, каже докторка.
Заблуда број 4: Боље је носити наочаре него сочива
Још једна интересантна заблуда је да је боље носити наочаре него сочива, а докторка је објаснила зашто то није тачно, напротив.
„Апсолутно је заблуда јер наочаре имају своје лимите, тако да нажалост сочива могу да нам буду неопходна ставка за људе који имају велике астигматизме, када су у питању велики цилиндри, закривљене рожњаче, где имамо велике диоптрије чак, велики минус или велики плус“, рекла је и прецизирала је да велика диоптрија подразумева све оно што је преко 5 или 6, без обзира на то да ли је плус или минус, и да је то доста велика диоптрија када је препоручљивије носити сочива.
„Зато што ће тако имати бољи вид, бољу ширину видног поља, тродимензионалност простора. Друга ствар, проблем су и стакла која би се уграђивала у таквим случајевима, јер су веома дебела код веће диоптрије. Без обзира на финансијске могућности, постоје одређене перформансе у оптичарској индустрији где они истање стакла колико год је могуће, али опет су та стакла нешто што нарушава естетику, а код одређених цилиндара, закривљених рожњача, не можемо ни да препоручимо наочаре као неку врсту доброг помагала, него морамо да препоручимо сочива“, каже др Калезић.
Она објашњава да лекари препоручују сочива када је диоптрија преко 2,5, без обзира на то да ли је у плусу или минусу, јер ће она боље исправити проблем и дати бољи потенцијал.
Пошто финансијски моменат често диктира избор између сочива и наочара, а опште је познато да се, за разлику од наочара, сочива мењају много чешће, др Калезић објашњава колико дуго може да се носи један пар сочива.
„Сочива се тачно, прецизно мењају. Тачно месец дана, уколико су месечна сочива. Постоји могућност дневних, што је олакшавајућа околност – немате одржавање, средства за одржавање, што многи и не воле“, каже др Калезић и наводи да је и предност дневних сочива у томе што ономе ко је у журби олакшава коришћење тако што након коришћења баци и из кутијице узме ново сочиво за сутрадан, а са њима се никад не спава.
Признаје да то јесте скупља варијанта, али да је разлика врло мала, међутим је комфор већи:
„Сигурнија су, јер код сочива са течностима морате да водите рачуна да ли сте опрали руке у датом тренутку, да сте их скинули, да сте ставили течност, да сте добро испрали, да то све није контаминирано, да видите да то није нешто прљаво, она пластика у којој држите та сочива итд“, објашњава офталмолог.
Друга врста сочива су она месечна која се тачно рачунају од дана када сте их отворили, упозорава др Калезић.
„Без обзира што их пет дана нисте носили – три дана јесте, два нисте, и онда људи то нешто сабирају, или су отворили па нису користили, па су се сетили 28. дана да их ставе и онда мисле да иде тек од тад месец дана. Не, ви сте га отворили из кутијице, ставили у пластичну кутију, а то да ли сте их ви стављали или нисте (нема везе), време протиче и наравно после тог месечног рока морате да их замените“, каже др Калезић.
Докторка подсећа које навике треба да усвоји особа која носи сочива док их има на очима.
„Пацијент који носи сочива не сме ни да се умива, тушира, купа, гњура, да иде у море, језеро, реке… јер вода није стерилна“, каже она.
Др Калезић упозорава да су инфекције које би се могле добити на такав начин врло опасне, јер могу да направе разарајуће ефекте на рожњачу.
За разлику од наочара које имају заштитне филтере, сочива још немају такве филтере, што би било идеално, али је за сада још на нивоу маштања, каже др Калезић.
Децу водити офталмологу од четврте године
Др Калезић каже да нерегулисана диоптрија код деце касније може направити нове проблеме. Да би се на време реаговало и кориговао вид дете је потребно одвести офталмологу на време, а не тек када се деца контролишу за полазак у школу.
„Потребно је много раније, већ у четвртој години живота да дете одведете код офталмолога у дом здравља, код надлежног офталмолога или где год већ имате могућности да се прегледа његова диоптрија, јер постоје диоптрије које треба кориговати већ у раном узрасту“, рекла је др Калезић и образложила да проблем развијене слабовидости креће већ тако рано врло интензивно, а заправо је дете, ако се то открије на време, већ могло да носи наочаре до поласка у школу и да колико-толико већ исправља видну оштрину.
„Што се више коригује на време, много је мањи развој слабовидости у каснијем животном добу“, каже др Калезић.
Уколико се одреде наочаре, посете офталмологу требало би интензивирати на 6 месеци или годину дана. Такође, саветује и преглед страболога, који се бави проблемом разрокости и „бежања“ очију.
Колико може ласерска интервенција уклањања диоптрије
Доценткиња каже да постоје тачно формулисани параметри и препоруке колика диоптрија се може кориговати ласерском интервенцијом.
„Када је минус у питању може до минус 10, када је плус – до плус пет, када је астигматизам, такође плус и минус пет цилиндара“, каже др Калезић и упозорава да је пре приступања ласерској корекцији важан детаљан преглед очију.
„Да би уопште човек приступио ласерској интервенцији мора прво да има један детаљан преглед који обједињује скенер рожњаче, дебљину рожњаче, јако интензивно погледати да ли се мењала диоптрија у последњих годину дана. Врло је важно да буде потпуно мирна и неизмењена. Било какве промене нам сугеришу да долази до неког пораста и на тај начин то није индиковано за такву хируршку интервенцију. Када је у питању ласерска хирургија, боље полазе минус пацијенти, заправо они пацијенти са минус диоптријом имају веома добре ефекте такве интервенције, као и астигматизми. Међутим, код ове плус диоптрије постоји могућност регресије, да се након неког временског периода врати, тако да и то треба рећи пацијенту јер таква је једноставно грађа рожњаче, таква је техника тих ласерских зрака, за сада је тако“, објаснила је.
