Агресија Украјине на Донбас довела би до признања Доњецка и Луганска од стране Русије
22:53 17.02.2022 (Освежено: 23:12 17.02.2022)
© Sputnik / Сергей Аверин
/ Пратите нас
Војна агресија украјинских снага на Донбас могла би да доведе до признања Доњецке и Луганске народне републике од стране Русије, оцењују руски експерти коментаришући погоршање ситуације у Донбасу изазвано нападима украјинских снага на самопроглашене републике.
Аналитичари оцењују да је мала вероватноћа да ће Кијев започети велики рат на југоистоку земље, пошто би такав сценарио довео у питање украјинску државност, али хипотетички ако би до рата већих размера у Донбасу дошло могло би да уследи признање ДНР и ЛНР.
„Директан напад Украјине на републике Донбаса аутоматски ће довести до тога да Путин захтеве о признању ДНР и ЛНР одобри. То је црвена линија о којој је више пута говорио и сам Путин и сматрам да нема сумње да ће та одлука бити спроведена ако до тога дође. Питање је само када ће се то десити и каквог интензитета треба да буде тај оружани напад који ће Русија оценити као прелазак црвене линије – да ли ће ту бити реч о неким појединачним акцијама диверзантско-извиђачких група на територији Донбаса или о офанзиви украјинске војске у пуном обиму“, каже руски експерт Максим Жаров.
Политички коментатор Ростислав Ишченко напомиње да је Русија упозорила да неће дозволити окупацију Доњецке и Луганске народне републике и да ће, ако буде потребно, Донбасу пружити пуну подршку.
Он подсећа да је слично признање Абхазије и Јужне Осетије уследило након инвазије грузијске војске на територију Јужне Осетије после кратког, али интензивног сукоба. Као резултат тога, Грузија је коначно изгубила ове територије и оне су признате као независне државе, пре свега од стране Русије и још неколико земаља. Такав сценарио могао би да се понови и у Украјини, али само у случају да украјинске снаге започну снажан напад на Донбас, где живи руски народ, према чијој судбини Русија није равнодушна.
Званична Москва није донела никакву коначну одлуку о признању ДНР и ЛНР и, напротив, сматра да конфликт у Донбасу не треба решавати војним путем, већ излаз из украјинске кризе види у имплементaцији Минских споразума који регулишу кораке за деескалацију сукоба и који предвиђају, између осталог, територијалну целовитост Украјине и регулишу давање специјалног статуса самопроглашеним републикама у Донбасу. Проблем је што Кијев саботира те споразуме и крши договорено примирје.
Вашингтон преко Украјине гађа Русију
У јеку напетих односа између Русије и НАТО, у Донбасу је поново дошло до погоршања ситуације – украјинске снаге сатима су гранатирале Луганск и Доњецк. Представници самопроглашених република оптужују украјинске власти да су напале њихову територију и да крше договоре о окончању конфликта.
Из Донбаса стижу упозорења да је Украјина, уморна од чекања „руске инвазије“, и јутрос наставила масовне провокације дуж линије раздвајања и да гранатирањем тешким наоружањем, укључујући и минобацаче великог калибра, Кијев намерно крши договор о прекиду ватре у Донбасу, постигнут у лето 2020. године .
"Украјина пркосно и дрско демонстрира своју неспремност да реши ситуацију мирним путем. Постоје споразуми из Минска, који су ‘мапа пута’ за преношење контроле над територијом Луганске и Доњецке народне републике на Украјину, као и над делом границе коју сада контролишу те републике. Али Кијев свих ових година, од потписивања „Минска 2”, показује потпуну неспособност да преговара и неспремност да се ствар реши мирним путем и на крају сачува сопствену државност. Ово што се сада дешава личи на последњу кап. Бесповратно су пређене све могуће тачке. У случају евентуалне провокације, мислим да је мировна операција да се кијевска хунта примора на мир неизбежна", сматра политиколог Наталија Макејева.
Док САД и НАТО озбиљно наоружавају Кијев и обучавају украјинске снаге, западни медији настављају да оптужују Москву за планове о „инвазији“ на Украјину , стварајући својим дезинформацијама хистерију у јавности. Сада су одредили нови датум наводног напада, а нови рок је 20. фебруар.
Експерти оцењују да, уз помоћ западних медија, САД надувавају тему ескалације око Украјине и фабрикују лажи о инвазији како би Москву укалупиле у слику опасног непријатеља Европе и коначно ослабиле Русију, а све то да би Вашингтон могао слободно да настави да манипулише европском безбедношћу и стратешким ресурсима. Осим тога, Вашингтон користи Украјину као инструмент за постизање два главна циља - да посеје панику у Источној Европи и увуче Москву у ограничени, али дугорочни војни сукоб који САД режирају зарад потпуног слабљења Русије.
Руски експерт Дмитриј Евстафјев сматра да се наставак хистерије објашљава заинтересованошћу Вашингтона да одржи што већи ниво војно-политичких тензија у Европи, како би погоршао перспективне односе Русије и Европе.
"Видимо озбиљно заоштравање на линији разграничења, а то није случајно, пошто је америчка политичка манипулација својеврсни сигнал најрадикалнијим снагама у Кијеву да су даље провокације не само могуће, већ и пожељне. Видимо веома озбиљне провокативне активности Вашингтона, који, чини се, не схвата у потпуности да је претња сукоба на југоистоку Украјине претња која може довести до глобалног заоштравања односа између Русије и колективног Запада, укључујући - а не искључујући - и САД“, оцењује експерт.
Одговорност за ситуацију у Украјини лежи на САД
Експерти су сагласни у оцени да даљи развој догађаја и излаз из осмогодишње кризе у Украјини зависи од САД. Одговорност за то да ли ће до рата доћи лежи на Вашингтону, на који је Москва више пута апеловала да не диже тензије око ситуације у Донбасу и да не подстиче „усијане главе“ у Кијеву на провокације.
„Американци нису извукли из ове ситуације корист на коју су рачунали. Бајден је покушао да се представи као главни миротворац, док је јачао утицај САД на Украјину. Али Вашингтон је видео одговор - позив Државне Думе председнику Русије о признању самопроглашених ЛНР и ДНР. Американци сада не знају како и када треба да заврше целу ову милитаристичку информациону кампању, коју ‘пумпају’ више од месец дана. Очигледно су предвидели само један сценарио развоја догађаја и сада су узнемирени, јер не знају шта даље да раде“, каже руски експерт Антон Бредихин.
С друге стране, политиколог Кирил Коктиш оцењује да би на Кијев отрежњујуће могло да делује сазнање да САД и НАТО неће ратовати за Украјину и верује да су ова гранатирања Донбаса „амбиције на локалном нивоу“.
"Украјина данас схвата да велике војне операције могу имати најкатастрофалније последице по њу. Апсолутно је јасно да САД не само да неће да ратују за Украјину, већ чак и не верују у њену одбрамбену способност. Подсетићу да је амбасада САД скоро у целости евакуисана, а да не говоримо о америчким и европским војним саветницима. То значи да се борбена ефикасност украјинске војске коју је Запад тако тешко наоружао оцењује као незадовољавајућа. Све ће то имати отрежњујуће и обесхрабрујуће дејство на Украјину. Ова гранатирања су највероватније амбиције на локалном нивоу. Мало је вероватно да је то украјинска стратегија и да постоји спремност да се ратује", закључио је Коктиш.
Ситуацијом у Украјини бавила се у емисији „Мој поглед на Русију“ главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић
17 Фебруар 2022, 11:23
