https://sputnikportal.rs/20220220/posla-u-srbiji-ce-tek-da-bude-nezaposlenost-nije-ni-na-vidiku-gde-se-zaposliti-sta-vuce-trziste-1134536890.html
Посла у Србији ће тек да буде, незапосленост није ни на видику: Где се запослити, шта вуче тржиште?
Посла у Србији ће тек да буде, незапосленост није ни на видику: Где се запослити, шта вуче тржиште?
Sputnik Србија
Анкета спроведена међу српским привредницима показује да је ситуација на тржишту рада стабилна и да већина очекује раст или непромењен ниво промета услуга и... 20.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-20T14:10+0100
2022-02-20T14:10+0100
2022-02-20T14:10+0100
србија – економија
економија
макроекономија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111103/83/1111038331_0:266:3148:2037_1920x0_80_0_0_1ff3b9f393de67c00de206166fe55df2.jpg
Резултати анкете Привредне коморе Србије (ПКС) „Пословна активност привредних субјеката у Републици Србији“, у којој је 1.571 предузеће оценило своје пословање у четвртом кварталу прошле и изнело очекивања за први квартал ове године показују да су привредници умерени оптимисти када је реч о повећању извоза у првом тромесечју 2022. и планирају већи обим инвестиција.Највећи изазови за српску привредуПКС наводи да, с друге стране, високе цене ресурса и тражња на домаћем тржишту представљају изазове са којима се највећи део привреде суочава почетком ове године.Додаје се да је већина компанија у четвртом кварталу прошле године задржала или чак повећала број запослених, а смањење броја запослених ни у првом кварталу ове године не очекује 92 одсто испитаних предузећа.Истиче се да чак 61 одсто предузећа очекује већи или непромењен промет на почетку 2022. године.Оцењује се да охрабрује податак да је 78 одсто анкетираних указало да има довољно средстава за оптимално финансирање пословања, а када је у питању ликвидност, са највећим изазовом се суочавају туризам и угоститељство, дрвна индустрија и комуналне делатности.Анкета показује да су предузећа прошле године највише користила сопствена средства за пословање, чак 80 одсто фирми, а кредите тек 17 процената, док је подстицаје државних институција и локалних самоуправа користило 40 процената компанија.Више од милион и по радника у приватном секторуДаље, како показује и НБС, просечан број формално запослених у приватном сектору у 2021. износио је 1,67 милиона, што је скоро 100.000 више него у претпандемијској 2019. години.Највеће повећање запослености бележи се у секторима који су најзначајнији са аспекта раста и развоја економије - у прерађивачкој индустрији (34.000 људи), затим у грађевинарству (15.000), као и услугама приватног сектора, попут ИКТ услуга, трговине, саобраћаја, туризма и угоститељства.Она је истакла да очувано тржиште рада у условима пандемије и даљи раст запослености и зарада представљају најзначајнији извор финансирања личне потрошње, за коју се процењује да ће наставити да расте на стабилним и здравим основама, доприносећи привредном расту, али не прекомерно и не генеришући веће инфлаторне притиске, пише Телеграф бизнис.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, макроекономија
србија – економија, макроекономија
Посла у Србији ће тек да буде, незапосленост није ни на видику: Где се запослити, шта вуче тржиште?
Анкета спроведена међу српским привредницима показује да је ситуација на тржишту рада стабилна и да већина очекује раст или непромењен ниво промета услуга и добара. То потврђује и извештај Народне банке Србије, који истиче да су повољна кретања настављена и на тржишту рада.
Резултати анкете Привредне коморе Србије (ПКС) „Пословна активност привредних субјеката у Републици Србији“, у којој је 1.571 предузеће оценило своје пословање у четвртом кварталу прошле и изнело очекивања за први квартал ове године показују да су привредници умерени оптимисти када је реч о повећању извоза у првом тромесечју 2022. и планирају већи обим инвестиција.
Највећи изазови за српску привреду
ПКС наводи да, с друге стране, високе цене ресурса и тражња на домаћем тржишту представљају изазове са којима се највећи део привреде суочава почетком ове године.
Додаје се да је већина компанија у четвртом кварталу прошле године задржала или чак повећала број запослених, а смањење броја запослених ни у првом кварталу ове године не очекује 92 одсто испитаних предузећа.
Истиче се да чак 61 одсто предузећа очекује већи или непромењен промет на почетку 2022. године.
Оцењује се да охрабрује податак да је 78 одсто анкетираних указало да има довољно средстава за оптимално финансирање пословања, а када је у питању ликвидност, са највећим изазовом се суочавају туризам и угоститељство, дрвна индустрија и комуналне делатности.
Анкета показује да су предузећа прошле године највише користила сопствена средства за пословање, чак 80 одсто фирми, а кредите тек 17 процената, док је подстицаје државних институција и локалних самоуправа користило 40 процената компанија.
Више од милион и по радника у приватном сектору
Даље, како показује и НБС, просечан број формално запослених у приватном сектору у 2021. износио је 1,67 милиона, што је скоро 100.000 више него у претпандемијској 2019. години.
Највеће повећање запослености бележи се у секторима који су најзначајнији са аспекта раста и развоја економије - у прерађивачкој индустрији (34.000 људи), затим у грађевинарству (15.000), као и услугама приватног сектора, попут ИКТ услуга, трговине, саобраћаја, туризма и угоститељства.
„Истовремено, просечна зарада у Србији повећана је за 18,5 одсто у претходне две године, вођена пре свега растом зарада у приватном сектору, које су у истом периоду повећане за 19,2 одсто“, навела је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
Она је истакла да очувано тржиште рада у условима пандемије и даљи раст запослености и зарада представљају најзначајнији извор финансирања личне потрошње, за коју се процењује да ће наставити да расте на стабилним и здравим основама, доприносећи привредном расту, али не прекомерно и не генеришући веће инфлаторне притиске,
пише Телеграф бизнис.
